"ЈОШ НАМ У УШИМА ОДЗВАЊА УЧК, УЧК, УЧК": Трагична исповест породице Столић која је из ПРВЕ РУКЕ искусила АЛБАНСКИ ТЕРОР
Март је месец који Срби на Косову и Метохији памте по злу. Још су свежа сећања на погром који су доживели 17. марта 2004, а са додатном стрепњом ишчекују шта им донети нови дани.
За породицу Столић, која је из Урошевца протерана 1999 и дом пронашла у Драјковцу, као и многе друге српске породице на К и М 17. март је дан најтежих сећања, јер тог дана 2004 године, након што су мештани овог села, добили уверавања да им не прети опасност од комшија Албанаца, убијени су Добри Столић и његов син Борко.
- Те вечери, пре 15 година, чули смо пуцње - прича Срђан Младеновић, пашеног убијеног Добрија и наставља:
БРИТАНСКА ОФАНЗИВА НА БЕОГРАД! Очајни су да нас ВРАТЕ ЗА СТО, али су ГЛУВИ и СЛЕПИ на АЛБАНСКО БАХАЋЕЊЕ
- Чули смо запомагање моје свастике Вере, брзо су дошли и припадници КПС и припадници Кфора. Добри је убијен на лицу места, а за Борка до сутрадан нисмо знали да ли је жив или мртав, јер је био у америчкој бази Бондстил. Његове ране су биле прострелне и могао је да се спаси тај млади живот. Борко имао 22 године, а његов отац 45 - наставља Младеновић.
Тешка судбина задесила је и породицу Митровић из Липљана, чија је кућа у погрому 17. марта 2004. у потпуности спаљена. Горица Митровић од тада са четири сина живи у селу Скуланево, у близини Липљана.
- Били смо у кући када су ушли, почели да ломе и бацају запаљиве коктеле, онда смо почели да се повлачимо и бежимо кроз авлије према цркви. Кфор је седео мирно, завукли су се у возила, нису излазили, вероватно су се плашили, и онда смо отишли до цркве. Надали смо се да ће Кфор да нас штити, али од тога није било ништа. Ни дан-данас од тога нема ништа, то могу само да причају, нико неће да нас заштити, једино ако нас Србија заштити - оживљава своје сећање на дан када су остали без ичега, Горица Митровић из Липљана.
У Липљану, који је имао око 8.000 становника, до погрома су Срби чинили већину становништва — 70 одсто, док је 30 одсто Албанаца живело у крајњем јужном делу града, а сада их је 90 одсто.