Ко је Гљаук Коњуфца? Један од најближих Куртијевих сарадника, заговорник „велике Албаније“ и противник ЗСО

Да ли ће Коњуфца након четири године вођења Скупштине Косова сести у премијерску фотељу, знаће се за највише 15 дана. 

Аналитичари у то сумњају, оцењујући његов избор као куповину времена, али он је и званично од председнице добио мандат да покуша да уради оно што његовом страначком шефу није пошло за руком.

Након што је странка одлучила да предложи председници да га именује за мандатара, Коњуфца је рекао да очекује подршку посланика других странака, како би се избегли нови избори у децембру и како би био усвојен буџет.

„Мислим да ово неће бити процес у којем ћемо тражити било какав коалициони споразум. Идеја је да се створи нова влада како би се избегли непосредни избори и да се покуша сарадња са парламентарним странкама како би се омогућило Косову да има буџет за 2026. годину. Ако се то не уради, то не би било у најбољем интересу Косова и управо зато ме је Покрет Самоопредељење предложио за кандидата. Прихватио сам“, рекао је Коњуфца.

Члан је Самоопредељења од оснивања странке 2005, а био је и уредник партијског гласила. За посланика је први пут изабран 2010. године, а од 2011. до 2014. обављао је функцију потпредседника Скупштине Косова.

У неколико сазива парламента био је шеф посланичке групе Самоопређељења и члан неколико парламентарних одбора.

Од краја децембра 2019, непуна два месеца – до 3. фебруара 2020. био је председник парламента, а тада је именован за министра спољних послова и дијаспоре и на тој функцији је остао до 3. јуна 2020.

На позицију првог човека Скупштине Косова враћа 22. марта 2021, где је остао до почетка конститутивне седнице новог сазива 15. априла ове године. 

У међувремену, од 22. марта до 4. априла 2021. године био је вршилац дружности косовског председника, док избора Вјосе Османи на ту функцију.

Студирао филозофију на Универзитету у Приштини

Рођен у Приштини 25. јула 1981. године, Коњуфца је студирао филозофију на Универзитету у Приштини. Током студија био је заменик председника студентске организације „Центар за права“.

По ставовима се не разликује од Аљбина Куртија, будући да је 2012. године за Дојче веле изјавио да подржава уједињење Албаније и Косова ради формирања „велике Албаније“

„Национално уједињење Косова и Албаније је неспорно право албанског народа, који је историја неправедно поделила“, казао је тада.

Као председник парламента, Коњуфца је био отворени заговорник ширења суверенитета Косова и заузео је критички став у вези са дијалогом са Србијом под посредовањем ЕУ.

Јавно је подржао Куртијеве тврдње о пристрасности претходног специјалног представника Европске уније за дијалог Србије и Косова Мирослава Лајчака, тврдећи да су Лајчакови ставови континуирано били уско усклађени са интересима Србије, док су очигледно били неповољни за „националне интересе или државност Косова“.

Он је појаснио да делује да специјални изасланик за дијалог „стаје на страну Србије", односно да износи ставове „из угла Србије".

Сматра и да се Куртијеве изјаве о „једностраним” потезима Лајчака не могу назвати оптужбама, како их је описала Европска унија.

Након фебруарских парламентарних избора, Коњуфца није био кандидат за председника Скупштине Косова. Странка је номиновала најпре тадашњу министарку правде Аљбуљену Хаџију, али како није успела да добије потребне гласове, Самоопредељење је потом предложило Димаља Башу.

Недавно је постало јасно и зашто – Курти га је у свом предлогу за састав владе поново видео на месту министра спољних послова и дијаспоре Косова

Током обављања свих ранијих функција, Коњуфца је показивао спремност за сарадњу са свим политичким субјектима, изузев Српске листе, због чега ужива поштовање већине албанских политичких странака на Косову, тако да је и међу посланицима опозиције помињан као прихватљив кандидат за председника Скупштине Косова.

Ипак, косовски медији су приметили промену његовог става.

Иако је пре неколико година тврдио да Српска листа не може бити искључена из учешћа у Влади Косова због уставних одредби, данас и он и Самоопредељење заузимају супротан став.

Некада је изјављивао да се „Српска листа не може искључити из учешћа у влади“, објашњавајући да „то што је Горан Ракић заменик премијера – ту не може ништа да се уради. Јер је он добио гласове – и у Уставу се каже да мора да има гласове српске мањине“, те да „Курти не може да именује кога год он жели, већ онога кога желе они и којег они предложе“.

Данас је такав став дијаметрално супротан ономе што заговара Самоопредељење, па је недавно Коњуфца рекао да „Устав Косова не даје никакву супремацију српској победничкој странци када је реч о Председништву Скупштине“.

Тражио признање Косова за формирање ЗСО

Коњуфца је тражио признање Косова за формирање Заједнице српских општина, с обзиром да је пре две године, на конференцији за медије, тврдио да је првобитна идеја Споразума о нормализацији односа Србије и Косова била да нема оснивања ЗСО без међусобног признања.

„Постоји само један могућ кључ да дође до напретка у дијалогу - Заједница заједно са признањем, иначе нема напретка у дијалогу“, говорио је Коњуфца, додајући да је на Косову да пронађе форму како да ЗСО буде у складу с Уставом и да не нарушава правни поредак.

Боравећи у Тирани у јуну 2022. године, рекао је да ЗСО не сме да буде формирана и да је Косову потребна координација с Албанијом.

У разговору са тадашњим председником Скупштине Албаније Грамозом Ручијем казао је да је потребна блиска координација са Албанијом како се не би постигао „по Косово штетан споразум у оквиру дијалога“.

Подвукао је да би за Косово био губитак стварање било каквог српског територијалног ентитета унутар Косова који би био под контролом Београда.

"Ово је наша заједничка битка. Ми имамо заједничке интересе, јер смо један народ. Мислим да би требало да имамо и такву политику“, поручио је Коњуфца тада, додајући да Заједница српских општина не сме никако да се формира.

За разлик од наследника у парламенту, Коњуфца никада није крио подршку ОВК.

Сматра да је „најславнији део нове историје Косова рат ОВК“.

"Мислим да је најславнији део нове историје Косова и наше нације наш рат ОВК и пад више од 14.000 хиљада мученика током последњег рата на Косову. Без жртава мученика слобода народа ни независност државе не би били могући. Све док постоји жива албанска нација њима ће бити указивана част“, једна је од његових изјава.

Србија Данас/Косово online