Крвави март који се не заборавља: Пре 22 године започео погром над Србима на Косову и Метохији, свет гледао у тишини

У дводневном насиљу убијено је 27 особа, међу којима 16 Срба, док је више од 600 људи повређено. Протерано је преко 4.000 Срба, а уништено или оштећено на стотине кућа, као и десетине цркава и манастира, укључујући и значајне споменике културе. Један званичник КФОР-а тада је ове догађаје описао као „Кристалну ноћ“.

Како је почело

Непосредан повод за избијање насиља била је медијска кампања у албанским медијима, у којој је објављено да су тројица албанских дечака страдала у реци Ибар, наводно бежећи од Срба. Иако за те тврдње није било доказа, информација се брзо проширила и изазвала снажне реакције.

Представници међународних снага убрзо су саопштили да не постоје потврде да су Срби одговорни за трагедију, а касније је утврђено да је читав наратив био заснован на нетачним и непровереним тврдњама.

Већ 16. марта организовани су масовни протести, а наредног дана насиље је ескалирало широм Косова и Метохије.

Талас насиља

Напади су се готово истовремено догодили у више средина – у Косовској Митровици, Чаглавици, Липљану, Обилићу, Призрену и другим местима. На мети су били српски цивили, њихове куће, али и верски објекти.

У Косовској Митровици дошло је до сукоба на мосту на Ибру, где су повређене стотине људи. У Чаглавици и околини запаљене су бројне српске куће, док су становници евакуисани уз помоћ КФОР-а.

Посебно су страдале православне светиње. У Призрену су запаљени и уништени бројни објекти, укључујући цркве и манастире од изузетног историјског значаја. Међу њима је била и Богородица Љевишка из 14. века. Слична судбина задесила је и друге цркве широм покрајине.

У многим срединама српско становништво је у потпуности протерано, а поједина села и насеља остала су без иједног Србина.

Реакције и последице

Представници међународних мисија оценили су да је насиље било организовано. Тадашњи званичници УНМИК-а и НАТО-а говорили су о унапред припремљеним акцијама, а поједини су догађаје окарактерисали и као етничко чишћење.

Током наредних дана распоређене су додатне међународне снаге како би се ситуација стабилизовала. Ухапшено је више од 150 особа, а касније су вођени судски поступци против дела учесника у насиљу.

Према доступним подацима, уништено је или оштећено више стотина кућа и десетине верских објеката, док је културно наслеђе претрпело ненадокнадив губитак.

Погром из марта 2004. године остаје један од најтежих догађаја за српску заједницу на Косову и Метохији после 1999. године, са дугорочним последицама које су видљиве и данас.