Лажна држава у великом проблему: Ко би био на добитку ако се распишу нови избори? (ВИДЕО)

Према једном гледишту нови излазак на биралишта погодовао би опозицији јер би подршка Самоопредељењу могла да се окруни, док има и ставова да би странка Аљбина Куртија на њима могла да поправи резултат. Најзад, има аналитичара који верују да нико не би профитирао и да избори не би донели решење.

Уочи сутрашњег наставка конститутивне седнице Скупштине Самоопредељење и странке опозиције једни другима спочитавају кривицу што председник парламента још није изабран.

Самоопредељење сматра да не треба да мења свог кандидата Аљбуљену Хаџију, упркос томе што она није изабрана из више покушаја и позива странке опозиције да гласају за њу, док опозиција поручује да Самоопредељење мора да понуди кандидата који је прихватљив свима.

У таквим околностима, тзв. Косово све извесније клизи ка новим изборима, а ако до њих дође, аналитичар Шенол Мухареми указује да онда грађани треба да се потруде да не дође до истих резултата.

"Потребан је убедљив победник између два табора. Док не будемо имали победника или чисту већину, не чини се да можемо створити стабилност", навео је он.

Сарадник Демократског института тзв. Косова Еуген Цаколи каже за Косово онлајн да не верује да би нови избори донели нешто значајније другачији резултат од постојећег и оцењује да не би одговарали ни Самоопредељењу ни опозицији.

"Од избора нико не би имао користи. Не само због процедуралних и финансијских импликација већ и због чињенице да не можемо да очекујемо нешто другачије. И после потенцијалног изборног циклуса постојала би потреба за политичким компромисима између снага у Скупштини како би могао да се изабере председник, потпредседници и формирају институције", истиче Цаколи.

Сценарио нових избора, према његовој оцени, само би био показатељ недостатка политичке културе и еманципације политичких партија заступљених у Скупштини јер нису у стању да нађу заједнички језик чак ни око процедуралне теме као што је избор председника парламента.

Он додаје да уколико политичке странке и даље буду имале забарикидиране позиције и ставове, нови парламентарни избори ће постати реална опција, али и указује да избори не могу да буду расписани без избора председника Скупштине.

Сарадник невладине организације "Нова друштвена иницијатива" Александар Шљука каже за Косово онлајн да није лако закључити коме би више одговарали нови избори, али додаје да се чини да би опозиција тешко могла да понови резултат који је остварила на изборима 9. фебруара, а који је био бољи него на претходним.

"Сви смо веровали у то да ће опозиција имати неопходну већину и да ће успети да се наметне као неко ко ће засигурно преузети власт, али је сада чак извесније да је Самоопредељење ближе томе. Ако је и било поверења у могућност да опозиција наступи одлучније, оно је сада пољуљано и уколико дође до нових избора можда би Самоопредељење могло да оствари нешто бољи резултат који би им омогућио да са партнерима које имају изаберу председника Скупштине и формирају владу. Неке ствари које су радили у техничком мандату могле би да их кандидују за бољи резултат. Ипак, без конкретних анкета врло је тешко рећи како ко стоји", наводи он.

Међународна заједница, како оцењује, реаговала би позитивно уколико би дошло до нових избора као излаза из настале кризе и наводи да се од Европске уније већ чуо апел да би ситуација требало да се разреши што пре и да би тзв. Косово требало да добије функционални парламент и владу.

"Видимо да је ово немогуће уколико се странке не договоре између себе, а нисмо видели да су спремне на договор. Самоопредељење би желело да компромис буде да опозиција подржи Аљбуљену Хаџију за председницу парламента, а опозиција да Самоопредљење скроз промени кандидата или да он уопште не дође из Самоопредељења. Уколико се оваква ситуација настави у наредних десетак дана мислим да би међународна заједница врло радо подржала нове изборе јер би они значили неко реструктурирање, односно да би или позиција или опозиција добила више гласова који би омогућили да се ситуација разреши", каже Шљука.

За разлику од њега, сарадник Центра за европске политике из Београда Милош Павковић наводи да су избори 9. фебруара показали да је Самоопредељење ушло у тренд опадања подршке бирача због чега не очекује да би та партија остварила бољи резултат уколико дође до нових избора, док опозиција, како оцењује, има перспективу побољшања резултата.

"Са оваквим развојем догађаја нови избори полако постају најреалнији сценарио. Не очекујем, међутим, да би Самоопредељење на њима могло да оствари бољи резултат. У најбољем случају исти, можда чак и лошији. Нови избори не иду у прилог Самоопредељењу и верујем да ће њихова стратегија бити да по сваку цену покушају да формирају владу. Уколико би се, пак, ишло на нове изборе, постоји могућност повезивања парламентарних и локалних што отвара питање опстанка на власти Самоопредељења не само на централном нивоу, већ и у многим локалним јединицама самоуправе", рекао је Павковић за Косово онлајн.

Уколико се буде поново излазило на биралишта, оно што би ишло у прилог опозицији, како сматра, је то што би нова кампања отворила могућност да се додатно критикује влада Аљибина Куртија, а што би био начин за стицање нових гласова и потенцијално добијање значајније подршке, али и ветра у леђа од међународне заједнице.

"Чак и сада опозиција има потенцијално бројеве да формира владу, али уз поновљене изборе и уз нешто бољи резултат и више мандата и уз подршку међународне заједнице та влада би могла да буде стабилнија него било која, која би сада била формирана без обзира да ли би њу формирало Самоопредељење или уједињена опозиција. Из ове перспективе делује да је стратегија опозиције да се иде на нове изборе и да се ту тражи бољи резултат како би се дефинитивно сменио Аљбин Курти и формирала нова политичка структура у Приштини", каже Павковић.

Србија Данас/Косово Online