ЛЕКАРИ, ПРОФЕСОРИ, ОБАВЕШТАЈЦИ ГОВОРЕ КАКО ЈЕ БИЛО: Докази да је ТРОВАЊЕ АЛБАНСКЕ ДЕЦЕ 1990. године на Косову и Метохији ЛАЖ!

У пролеће 1990. године, хиљаде албанске деце, углавном ученика, стигло је пред болнице и Медицински факултет у Приштини, наводно - отровани.

Обимна операција дуго је припремана, а да се нешто необично дешава на Косову и Метохији примећено је неколико дана раније. На Инфективну клинику у Приштини доведено је деветоро албанске деце из једне Средње школе, тврдећи да су били изложени токсичним супстанцама. Примио их је и прегледао професор доктор Радослав Катанић, тада асистент на приштинском Медицинском факултету.

Жути прашак

- Те вечери, током дежурства, албански наставник биологије је довео деветоро ученика из школе. Тврдио је да се осећају лоше, да су повраћали, губили свест... Са њима су у пратњи била још двојица млађих мушкараца, који се нису представили, али сам приметио да помно прате шта се дешава на пријемном одељењу болнице - прича професор Картанић.

- Сву децу сам лично прегледао и нисам нашао никакву инфективну болест. За то време су лежали, грчили се, правили болне гримасе. Њихови пратиоци су изјавили да су у учионици нашли неки жути прашак који су деца наводно удисала. Сви до једног су били свесни, потпуно уредног клиничког налаза. Након прегледа један део те деце сам послао на Интерно одељење, а друге на Неуропсихијатрију, на додатне прегледе и консултације - каже професор Катанић.

Неколико сати касније на Инфективну клинику је дошло десетак полицајаца. Како причају наши лекари, они су се распитивали о деци која су доведена, узели изјаве, и отишли.

Инвазија

Наредних неколико дана прошло је мирно, а онда је све почело. Како прича професор доктор Стеван Баљошевић, у то време управник Инфективне клинике у Пиштини, још од ујутру се осећало велико узбуђење у граду.

- Одјекивале су сирене аутомобила, чула се песма, галама. То је трајало извесно време, а онда су у камионима и тракторима са приколицама, приватним возилима, аутобусима, комбијима... почели да довозе на хиљаде деце са целог Косова и Метохије, према клиникама и Медицинском факултету у Приштини. Све време су певали, махали заставама, ускликивали, и тако пролазили кроз цео град. На улицама су се окупљали косовски Албанци који су им махали и поздрављали их, док су се колоне возила кретала ка болничком центру - прича професор Баљошевић.

- То је била права парада националистичких страсти, добро организована и то на неколико степена. Припремали су их у школама и кућама, научили их шта треба да раде, како да имитирају понашање болесника, а затим је неко морао и да организује превоз толиког броја деце, њихов дочек испред болница.

- Још нису ни стигли до болница када су у дворишту КБЦ-а почели да се појављују репортери и сниматељи, затим представници разних организација за људска права. Сниматељи су увелико постављали сталке за камере. Највише је било новинарских и ТВ екипа Би-Би-Сија (Велика Британија, прим. Аут.), Асошијејтед Преса (америчка новинска агенција). Комби Си-Ен-Ена (америчка медијска кућа) је дошао међу првима, и паркирао се усред болничког дворишта где су поставили и камере. Појавио се и тим Црвеног крста, затим Лекари без граница, и други - истиче професор Баљошевић.

- Како су искакала из трактора и камиона испред болница, албанска деца су тако почела да падају по дворишту, и да имитирају болеснике наводно отроване неким токсинима. Кревељили су уста, плакали, глумили епилептичне нападе, грчили руке и ноге, убрзавали дисање, покушавали да повраћају. Било је очигледно да глуме, али смо ипак отпочели са прегледима.

- То је била права инвазија, било је их је на хиљаде, из Приштине, Подујева, Вучитрна, Обилића..., и стално су викали како су "Срби организовали тровање". То је наравно и нелогично, јер су у исте школе ишла и српска деца, па испада да ти токсини делују само на шиптарску децу - истиче професор Баљошевић.

Избацивали болесне труднице из кревета

Како кажу саговорници, албанци су онда у великом броју почели да улазе на клинике.

- На инфективном одељењу смо организовали прегледе у три пријемна бокса, али је одмах било јасно да измишљају. Међутим, због толиког броја људи на клиникама је настао хаос. На ходницима су викали, трчали, уносили људе на носилима, или под руку. Други су сами улазили. Бројем људи који се тако изнанада појавио у свим приштинским болницама су пробили систем, који подразумева да се пацијент прво прегледа, да му лекар препише терапију, а да га онда сестра одведе на одељење где ту терапију прима, и где се евентуално хоспитализује - прича професор Катанић.

У општем метежу који је настао више нико није могао да контролише ситуацију.

- Почели су да улазе у болесничке собе и избацују болеснике, чак и труднице, који су се лечили у болницама, из болесничких кревета на ходнике. У то су се укључиле и албанске медицинске сестра, техничари и лекари, који су викали по ходницима "Ево шта раде Срби деци". Албанско болничко особље је онда почело да их "лечи". Смештали су их у кревете, стављали им маске са кисеоником, трљали им руке крпама, давали им инфузије. Ту је било и комичних сцена, јер та деца нису знала да ће им укључивати и инфузије, па су многа стварно почела да плачу и говоре "Па нисмо се тако договорили у школи, нећемо инфузије". Некима су медицинске сестре тако убадале инфузије у душеке на којима су та деца лежала. Поједине су и везивали за кревете, док су кемере све снимале - прича професор Баљошевић.

Међутим, и међу Албанцима је било многих који нису знали шта се спрема.

- Очигледно је било да нису сви били укључени у акцију. Сви пацијенти, међу којима је било махом Албанаца, су се бунили јер су их избацивали из соба, а поједини албански лекари су псовали јер им не дају да раде. У болницама је све стало. Тог дана су престале су да се раде и операције - каже професор Баљошевић.

Искакали кроз прозоре

Према речима професора Баљошевића, управници болница и Медицинског факултета су тог дана организовали комисију, у којој су били и албански лекари, и установили да ни код једног детета нема симптома тровања.

Албанској деци која су организована да глуме тровање, убрзо је досадило да седе у собама.- Око подне су њихови спонзори почели да доносе товаре са храном. Огромне количине банана, сокова, некох кекса, млека... толико је тога било да је морало камионима да се допреми. Ми смо пробали да забранимо улаз, али су им Албанци који су радили као портири донели лопате и будаке па су разбијали врата и прозоре и тако почели да улазе.

- Већ око подне су деца изашла на ходнике из соба, смејала су се, причала. То су била најнормалнија, здрава, деца, којима је било досадно у собама. Убрзо им је и то досадило, па су почели да беже, што кроз врата, што кроз прозоре. До сутра ујутру готово да није било ни једног од њих у болници - каже професор Баљошевић.

Акцију су ипак уверљиво представили пре камерама, па су из Београда хитно послали специјални тим да види шта се дешава у Приштини.

- Око један сат је хеликоптер слетео у сам круг болнице. У њему су били тимови из Београда, са њима је био и директор Савезног завода за здравствену заштиту, затим комисија са ВМА. Међутим, врло брзо су видели каква је ситуација и да нема говора о било каквом тровању, и после једно сат времена су отишли - каже професор Баљошевић.

Снимак који никада није објављен

Према речима наших лекара, новинарске екипе које су се окупиле испред болница биле су веома заинтересоване за дешавања. Снимали су и узимали изјаве Албанаца који су тврдили да су их Срби отровали, улазили у бонице и покушавали да сниме "отровану децу" која су стењала у креветима. Међутим, сви снимци који су тада настали нису пуштени у јавност.

- Професор Баљошевић је повео једну екипу француске телевизије до болесничке собе, открио покривач на кревету у који је легло једно од те деце, и показао им иглу од инфузије забодену у душек, а не у руку. Камера је то снимила, али то никада нигде није објављено - каже професор Катанић.

Приштински лекари су одмах организовали узимање узорака крви од деце која су наводно отрована.

- Узорке крви које смо узели од те деце послати су у бројне лабораторије, како наше, тако и по свету, од Швајцарске, Француске, Немачке, Аустрије… добили смо званичне извештаје, и сви до једног су показали да нису пронађени токсини - каже професор Катанић.

Међутим, међу Албанцима су кренуле гласине да је "нешто ипак пронађено". То су међу собом ширили, без икаквих доказа, причају наши лекари.

- После тога су почеле свађе, Албанци су масовно дивљали и уништавали имовину, а често су на вратима Срба остављали натписе "фашисти", или сличне поруке. До тог тренутка ми смо са Албанцима заједно радили, професионални однос је увек био коректан са обе стране, и никада није било проблема по националној основи. Срби су после тога били бесни, било смо свесни да смо суочени са глумом, али и ширине покрета који је индоктринирао ту децу. То је била манипулација младима. Деценијама пре тога је на Косову и Метохији било немира које су изазивали Албанци, све до насилних демонстрација и иживљавања на улицама. Ипак, ова акције се од свега тога разликовала по обиму, али и организацији која је одударала од онога на шта смо били навикли од Шиптара. То је био превише софистициран план у односу на све што су до тада радили - истиче професор Катанић.

Након инцидента лажног тровања Албанци су почели да напуштају државне институције, не само болнице, већ и друге установе у којима су радили заједно са Србима. Убрзо су из целе Југославије почеле да стижу екипе што лекара, што људи других занимања, на испомоћ, док се бројно стање на радним местима није стабилизовало.

Свађа због пара

Обавештајна служба бивше Југославије пратила је деловање албанских организација које су уз помоћ иностране помоћи организовале лажно тровање на Косову и Метохији. Како каже обавештајац у пензији Божидар Спасић, служба бивше Југославије је знала за операцију, и пратила је дешавања на терену.

- Новац за целу операцију лажног тровања обезбедио је Бујар Букеши (по професији доктор урологије), њихов такозвани "премијер владе у егзилу", који је средства прикупљао од албанске емиграције у Немачкој. Сви су морали да издвајају одређени проценат, и скупили су негде око 150.000 до 200.000 марака. Служба је знала за ту операцију, и знали смо да је све фингирано. На терену су акцију организовали Џафр Шатри, садашњи потпредседник скупштине такозваног Косова, и Џавид Хаљити, који је и данас активан - прича Божидар Спасић.

Како каже, акцију је у дело спроводила албанска тајна служба.

- Сваки од тих "отрованих Албанаца" требало је да добије одређену суму новца међутим, многи од тих који су глумили да су отровани никада нису исплаћени. Циљ им је био да изазову пропагандни ефекат, па како акција није имала успеха, почеле су свађе међу њима због чега су дали паре. У свему су учешће имале и стране обавештајне службе. Један од њих је Бернар Кушнер, човек који је радио за француску тајну полицију и америчку ЦИА. Нешто касније се појавио и Вилијам Вокер - каже Божидар Спасић.

Упутства из Вашингтона

Према речима Божидара Спасића, у време тог лажног тровањана на Косово и Метохију су дошла двојица америчких сенатора, Џозеф Диогарди и Боб Дол.

- Сматра се да су они донели упутста за ту акцију. Обојица су албанског порекла, и убрзо после инцидента су протерани из Југославије, што је био јединствен случај у свету. Они су касније и покренули албански лоби у Америци. То је била игра обавештајних служба, која је била увод у измишљено етничко чишћење Албанаца на Косову и Метохији - истиче Божидар Спасић.

Боб Дол добио је 2017. године највише признање Албаније од стране председника Бујара Нишанија због лобирања за интересе Албанаца, које су понели од Американаца још само Хилари Клинтон (2012.) и Џорџ Буш (2007.).