ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ
Крвави масакр над недужном српском децом: Шест младих живота угашено прерано, и даље без одговора ко је пуцао
Шест младих људи трагично је изгубило живот.
На данашњи дан, 14. децембра 1998. године, у Пећи је почињен један од најтежих и најболнијих злочина над српским цивилима на Косову и Метохији. У кафићу "Панда", месту где су се окупљали млади, убијено је шест српских младића, углавном средњошколаца, чији су животи прекинути у тренутку који је заувек обележио њихове породице и целу заједницу.
Према тадашњим информацијама, двојица маскираних нападача, са фантомкама и обележјима такозване ОВК, упала су у кафић и отворила ватру. Том приликом убијени су средњошколци Иван Обрадовић, Зоран Станојевић, Светислав Ристић, Драган Трифовић и Вукосав Гвозденовић, као и студент Иван Радевић. Вест о масакру брзо се проширила, изазвавши шок, страх и неверицу међу Србима на Косову и шире.
Злочин који и даље чека истину и правду
Масакр у "Панди" остао је симбол страдања невиних младих људи, али и пример колико је пут до истине и правде тежак. Иако је прошло више од две и по деценије, овај злочин никада није у потпуности расветљен, нити су одговорни правоснажно кажњени. Управо та чињеница додатно продубљује бол породица жртава и оставља отворена питања која и данас оптерећују јавност.
Сваке године, на данашњи дан, масакр у кафићу "Панда" служи као подсетник на изгубљене младе животе, али и на обавезу друштва да не заборави жртве и да истина, ма колико каснила, мора бити откривена.
Детаљи масакра и неразјашњена истрага
Тог дана, око 20 часова, двојица маскираних нападача упала су у центар кафића и рафалном паљбом отворила ватру на присутне младе људе.
Убијени су: Иван Обрадовић (15), Вукота Гвозденовић (16), Светислав Ристић (18), Зоран Станојевић (17–18), Драган Трифовић (18) и Иван Радевић (24–25). Међу рањенима су били и Владимира Лончаревић и Никола Рајовић.
Напад се десио у периоду интензивних сукоба и тензија током рата на Косову, непосредно пре НАТО бомбардовања и ескалације конфликта 1999. године. У то време, у региону су забележени сукоби између снага тадашње СРЈ, укључујући полицију, и припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК).
Почетна верзија догађаја у медијима и званичним извештајима наводила је да су нападачи припадници ОВК, и та је интерпретација дуго била прихваћена у Србији и делу међународне јавности. Међутим, истрага никада није довела до правноснажног идентификовања починилаца, нити су подигнуте оптужнице против конкретних особа. У Србији, истрага из 2015. године води се пред Тужилаштвом за организовани криминал, али без резултата, док породице жртава и невладине организације и даље траже активније поступање надлежних.
Поједине теорије касније су доводиле у питање првобитне тврдње, па се спекулисало и о могућем учешћу служби безбедности и другим верзијама догађаја, али ништа није правноснажно доказано.
Шта се дешавало на КиМ пре самог масакра?
У Пећи, у данима пре масакра у кафићу "Панда" 14. децембра 1998. године, град је био у напетој, али релативно мирној ситуацији у односу на друге делове Косова и Метохије. Припадници такозване ОВК нису се појављивали у самом граду, али су били присутни у околини, под вођством Рамуша Харадинаја. Појављивали су се и чланови ФАРК-а, повезани с некадашњим премијером Бујаром Букошијем, а било је и сукоба међу тим групама.
Сигурност Срба у Пећи обезбеђивала је бројна војска и полиција, укључујући јединице ЈСО и специјалну јединицу "Муње" у касарни. Иако је тада важио прекид ватре, ОВК је акумулирала оружје и нове борце, укључујући и муџахедине из Албаније.
Према подацима Фонда за хуманитарно право, у ноћи између 13. и 14. децембра 1998. године током преласка границе из Албаније, убијено је више од 40 припадника ОВК, а дан касније војска је саопштила да је ликвидирала више од 30 на граници код Призрена и запленила велике количине оружја.
Мештани се сећају да су 14. децембра Албанци већ у пет сати затворили радње, а комшије су Србе упозоравале да не излазе из кућа. Град је тих дана био празан и у страху, а РТС (Радио телевизија Србије) је пар дана пре масакра читао саопштења ОВК у којима најављују нападе на локале где се окупља омладина. Власти, међутим, нису ограничиле рад кафића у ноћним сатима.
Тужилаштво за организовани криминал није проверавало ко је то "саопштење" доставио РТС-у ни ко је наредио да се иста информација чита две вечери заредом.
27 година касније, нема ни правде ни пресуде
Годинама касније, масакр у "Панди" остаје тема болних сећања и политичких интерпретација. Такозване косовске власти су 2023. године поставиле спомен-плочу на месту некадашњег кафића, са натписом који директно окривљује државне структуре Србије, што Београд одбацује као политички мотивисану интерпретацију. У Пећи се сваке године служи помен жртвама, а породице и удружења истичу да се и даље тражи правда и пуна истина о догађају.
Масакр у кафићу "Панда" остаје једна од најтрагичнијих епизода рата на Косову за српски народ, не само због губитка младих живота, већ и због дугог периода без правноснажног расветљавања и одговора на питање ко је и зашто пуцао на те младиће. Иако се верзије о починиоцима разликују, чињеница је јасна: ни после више од 27 година нема правде ни пресуде.