ОДГОВОР НА ВАЖНО ПИТАЊЕ: Да ли са Трамповим одласком "одлази" и ВАШИНГТОНСКИ СПОРАЗУМ?
Долазак Џоа Бајдена на место председника САД, у Србији, али и на тзв. Косову, наметао је једно веома важно питање - хоће ли Вашингтонски споразум остати на снази или ће га нова администрација оставити по страни.
Вишемесечне дилеме је, чини се, коначно разрешио будући шеф америчке дипломатије Ентони Блинкен, који је "аплаудирао" Трамповој политици и политици специјалног изасланика Ричарда Гренела према тзв. Косову и тиме дао сигнал да ће, што се те теме тиче, наставити тамо где су њихови претходници стали.
ВЕЛИКОАЛБАНСКОЈ ИДЕОЛОГИЈИ СЕ МОРА СТАТИ НА ПУТ: Русија осудила ратнохушкачку изјаву злочинца Харадинаја
И ДАЧИЋЕВИ СОЦИЈАЛИСТИ НА ИЗБОРИМА НА КиМ: Познат коалициони партнер у борби против терориста
Решавање питања односа Србије и тзв. Косова у претходне две године обележио је сада већ бивши специјални изасланик Беле куће Ричард Гренел, који је уместо на договору о политичким питањима упорно инсистирао на сарадњи која ће почивати на економском нивоу. То је резултирало прво потписивањем споразума о успостављању авио-саобраћаја у Берлину, а онда и потписивањем Споразума о економској нормализацији односа 4. септембра 2019. у Белој кући.
Њиме је, између осталог, договорено да Приштина приступа "мини Шенгену", да се у Београду отвара канцеларија Америчког фонда за развој (што се убрзо и десило), и изградња мреже нових путева и пруга. Приштина се, такође, обавезала да прихвата једногодишњи мораторијум којим се обустављају пријаве за чланство у међународним организацијама, а Београд да ће преселити амбасаду из Тел Авива у Јерусалим.
Долазак Џоа Бајдена на место председника САД, у Србији, али и на Косову, наметао је једно веома важно питање - хоће ли Вашингтонски споразум остати на снази или ће га нова администрација оставити по страни.
Вишемесечне дилеме је, чини се, коначно разрешио будући шеф америчке дипломатије Ентони Блинкен, који је "аплаудирао" Трамповој политици и политици специјалног изасланика Ричарда Гренела према Косову и тиме дао сигнал да ће, што се те теме тиче, наставити тамо где су њихови претходници стали.
Решавање питања односа Србије и тзв. Косова у претходне две године обележио је сада већ бивши специјални изасланик Беле куће Ричард Гренел, који је уместо на договору о политичким питањима упорно инсистирао на сарадњи која ће почивати на економском нивоу. То је резултирало прво потписивањем споразума о успостављању авио-саобраћаја у Берлину, а онда и потписивањем Споразума о економској нормализацији односа 4. септембра 2019. у Белој кући.
Њиме је, између осталог, договорено да Приштина приступа "мини Шенгену", да се у Београду отвара канцеларија Америчког фонда за развој (што се убрзо и десило), и изградња мреже нових путева и пруга. Приштина се, такође, обавезала да прихвата једногодишњи мораторијум којим се обустављају пријаве за чланство у међународним организацијама, а Београд да ће преселити амбасаду из Тел Авива у Јерусалим.
Пораз Трампа је за неке значио и пораз Вашингтонског споразума, а на таквом тумачењу су нарочито инсистирали на тзв. Косову, јер је велики део тамошњих политичара сматрао да је само Србији у корист. Недавно је председница Скупштине Косова Вљоса Османи најавила да ће затражити његово ревидирање.
Али да су од тога слабе вајде наговестио је пре два дана Блинкен у Спољнополитичком одбору Сената. Тада је републикански сенатор Рон Џонсон споменуо Вашингтонски споразум и оценио да је деловало како се ствари нису померале док се није појавио Ричард Гренел са идејом о нормализацији економских односа. Одговарајући на то, Блинкен је рекао да постоји низ питања које је администрација Доналда Трампа учинила ван граница.
- Споменули сте рад који је учињен за тзв. Косово и Србију. Аплаудирам за то. Изабрани председник у прошлости је провео много времена у тим земљама и мислим да дели убеђења о стварима које можемо да урадимо како бисмо помогли Косову да иде напред, а надам се и Србији - казао је Блинкен.
Осврћући се на то, премијерка Ана Брнабић је казала да имплементација Вашингтонског споразума остаје и навела да министар финансија Синиша Мали потписује уговор са ДФЦ око грантова за микро, мала и средња предузећа.
- Имплементација Вашингтонског споразума остаје, ДФЦ остаје у Београду и наставља се потписивање уговора и финансирање наших предузећа - казала је премијерка.
Политиколог и програмски директор органзације "Нови трећи пут" Димитрије Милић каже да Вашингтонски споразум у потпуности представља намере нове администрације.
- Што се Тонија Блинкена тиче, најидеалнији сценарио за овај регион из његовог угла гледања је да све државе у наредним годинама Западног Балкана уђу у ЕУ и НАТО, а да Косово* постане функционално независна држава чланица УН. Процена је да би тиме регион био трајно стабилан и у оквирима западних институција. То би драстично умањило маневарски простор Кине и Русије, да на овом простору нађу утицај или, у горем случају, државу која би се на своју штету и њихову корист конфронтирала Западу. Сваки корак који иде ка том циљу може наићи на подршку Блинкена. Вашингтонски споразум то такође у потпуности представља - напомиње Милић и додаје да може да буде модификације Вашингтонског споразума, али да је централни курс јасан.
