ОВАКО БИ ИЗГЛЕДАЛА ЗСО: Београд инсистира на договореном, за Приштину је Бриселски споразум само мртво слово на папиру
Заједница српских општина (ЗСО), или Асоцијација српских општина је планирана самоуправна заједница општина са српским већинским становништвом на Косову и Метохији.
Предлог за удруживање уследио је као резултат Бриселског споразума из 2013. године, о коме су преговарале и закључиле привремене власти Косова и Влада Србије. У складу са надлежностима датим у Европској повељи о локалној самоуправи и косовском закону, општине учеснице имале би право да сарађују у колективном остваривању својих овлашћења путем заједнице. Заједница би имала потпун преглед подручја економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања.
"РЕКАО САМ ВУЧИЋУ..." Курти открио свој план за 1. септембар: Приштина наставља да малтретира Србе
"ЗБОГ КУРТИЈА И НЕОДГОВОРНЕ ЕУ БОРИМО СЕ ЗА МИР" Брнабић оштро оплела по премијеру лажне државе и прозвала политику Брисела
ДОКАЗ КУРТИЈЕВЕ НЕСПОСОБНОСТИ: Привремена Влада довела КиМ до пропасти - грађани бесни
Очекивало се да ће Заједница бити званично основана у законском оквиру тзв. Косова 2015. године, али је на неодређено време одложена због сукоба око обима овлашћења.
У складу са Бриселским споразумом, планирано је успостављање Заједнице српских општина са седиштем у Северној Косовској Митровици. Она нема никакву законодавну власт, имајући само "пуну надзорну моћ у областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања" у складу са Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законом.
Њено формирање предвиђено је Бриселским споразумом потписаним између Србије и привремених власти Косова. Овај споразум представља важан корак у процесу приступања Србије Европској унији. Овим споразумом је такође договорено да Србија неће блокирати приступање тзв. Косова Европској унији и обрнуто. Овај споразум похвалио је и генерални секретар ОУН-а Бан Ки-Мун који је рекао да гарантује широка овлашћења општинама са српском већином на Косову. Заједница би обухватала ове општине: Северна Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Штрпце, Клокот-Врбовац, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг и Партеш.
Некадашњи косовски председник "владе" Хашим Тачи рекао је да је успостављање Заједнице српских општина у суштини прихватљиво "Уставом Косова" и Планом Ахтисари, док је лидер странке ААК Рамуш Харадинај то подржао рекавши да "Устав Косова" дозвољава удруживање општина, али без држања законодавне, судске или извршне власти. У новембру 2014. године, Љубомир Марић, један од координатора са дужношћу успостављања Заједнице српских општина, изјавио је да ће она бити заснована на моделу Јужног Тирола у Италији и да очекује успостављање још две српске општине у Гори и Прилужју.
Горанци су изјавили да желе да се Гора (бивша општина са горанском већином, која је спојена са албанским насељеним Опољем и формира општину Драгаш која има албанску већину) придружи Заједници српских општина. Дана 3. новембра 2013. године, 70% Горанаца гласало је за успостављање општине Гора као дела Заједнице српских општина, према горанском политичком лидеру Сафету Кушију.
Формирање се очекивало 2015. године, али је касније одложено.
Дана 9. новембра 2015. године, косовски предлог да постане чланица Унеска није успео, због недостатка потребних 2/3 гласова за на Генералној конференцији Унеска. Дан касније, 10. новембра 2015. године, тзв. Влада Косова је замрзла претходно потписани Споразум о успостављању Заједнице српских општина; одлуку је осудио министар спољних послова Србије Ивица Дачић назвавши је "претњом регионалној стабилности" и "великим ударом на бриселски дијалог".
У децембру 2015. године, самозвани Уставни суд Косова прогласио је делове споразума из 2013. године неуставним. Од тада је реализација Споразума стављена на чекање и Косово је упало у политичку кризу уз сталне сукобе између странака Албанаца у влади и опозиције, при чему су прве подржавале Споразум, а друге га критиковале, говорећи да ће Срби бити "привилеговани" ако би Споразум био спроведен, иако је Заједница имала за циљ да побољша живот Срба који живе у суровим условима у енклавама са српском већином.
У септембру 2017. године, након избора за народне посланике тзв. Косова 2017. године, политичка странка Српска листа сагласила се да формира Владу Косова коју предводи Рамуш Харадинај из Алијансе за будућност Косова, под главним условом да се успостави Заједница српских општина.
Општине
Заједница би обухватала ове општине: Северна Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Штрпце, Клокот, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг и Партеш. Укупна површина ових општина износи 1,708 км² (659 квадратних миља) (15.66% укупне површине Косова).
Процењује се да се становништво Заједнице креће између 70.000 и 125.000 становника. Тачан број становништва није познат, због бојкота пописа становништва на северу Косова 2011. године и делимичног бојкота у енклавама на југу Србије.
Подсетимо, влада привремених органа у Приштини донела је одлуку да од 1. августа издаје потврде за грађане који поседују документа Србије и да почне пререгистрација аутомобила са српским таблицама. На молбу пре свега САД, Куртијева влада одложила је примену одлуке о регистарским таблицама и личним документима до 1. септембра
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић одржао је тим поводом ванредну конференцију за медије у Палати Србија, а поводом ситуације у јужној покрајини.
- Курти се позива на споразум из 2011. године о слободи кретања, који су потписали 2. јула Борко Стефанић и Едита Тахири. Споразум је потписан у Бриселу. Овим се споразумом нажалост признају косовске личне карте и возачке дозволе и говори се између осталог и о две стране - рекао је Петковић и додао:
- Курти се сетио после 11 година да крене са применом споразума, тако што ће увести улазно-излазни документ. Он се по споразуму односи на грађане Србије који живе у централној Србији, а не Србе који живе на Косову и Метохији. Куртија занима само укидање српских личних карата Србима на КиМ, јер он тако жели да истисне постојање српске државе на простору Косова и Метохије. Такође, њих интересује само да укину КМ таблице. Он не жели присуство српских инситуција на простору Косова и Метохије - истакао је Петковић.
- Ако Аљбин Курти сада има право да покреће споразум након 10 година и да тиме крши стечена права која су конституисана у том периоду, јасно је да по реципроцитету, Курти јако воли ту реч, и Срби имају право да покрену Бриселски споразум из 2013. године који се не спроводи, и да крену сами да формирају Заједницу српских општина, с озбиром да ЗСО представља саму срж Бриселског споразума. Срби ће кренути у формирање ЗСО и надам се да ће их сви подржати у томе, пре свега земље КВИНТЕ, јер не прође дана да неко не каже да ЗСО мора да буде формирана, на шта су стављени потписи. Сви подржавају Куртија који жели насиље, који жели да уруши дијалог и који из споразума вади само оно што може да изазове кризу. Ја позивам КВИНТУ да изврши потребан притисак на Куртија, да га уразуми, да се заустави Приштина са овим потезима који могу да изазову кризу са несагледивим потребама, рекао је тада Петковић.
Тим поводом, и председник Србије Александар Вучић се обратио нацији и подсетио на то да је тзв. Косово није испоштовало нити једну тачку Бриселског споразума.
- Када постоји међународни споразум ако Албанцима не одговара, онда Курти каже да ни за Србе то није добро. Ваљда он зна боље и треба да одлучије у име Срба. Нико из света није реаговео на ово и хапшење Срба и Рома, јер су окачили неке билборде и окачили неке банере, у складу са међународно правно позитивним пропиписима који су морали да буду постовали и проведени у дело али нису - навео је Вучић који је такође и послао снажну поруку српском народу на КиМ.
Подсетимо, председник данас борави у Бриселу где ће разговарати са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом, а потом у дијалогу са премијером привремених приштинских институција Аљбином Куртијем уз посредовање ЕУ, покушати да нађе решење за ситуацију на КиМ, изазвану одлуком Приштине о пререгистрацији возила и личним картама, али и сва остала отворена питања која су подигла тензије у јужној покрајини и запретила безбедности Срба на КиМ.
Вучић је, најављујући састанак са Столтенбергом, у изјави за новинаре, рекао да је тај састанак јако важан, да ће разговарати и са изаслаником САД за Западни Балкан Габријелом Ескобаром, и многим другима у Бриселу и нагласио да не зна шта се може очекивати од тих разговора.
Напоменуо је да је у више наврата имао телефонске резговоре са Столтенбергом и да је договорено да се лично састану у Бриселу, истичући да је КФОР једини који има мандат за очување сигурности и мира на КиМ, посебно на северу покрајине.
Вучић је у понедељак поручио да у Брисел иде како би покушао да очува мир и стабилност, јер је то његов једини циљ, истичући да Србија никоме и ничим не прети, већ жели само да обезбеди поштовање међунардних правила и правних норми, од Резолуције УН 1244 до Бриселског споразума, који су важећи, на снази и морају да буду поштовани и примењивани.
- Желимо и о ЗСО да причамо, али не тако што ће Приштина да каже да ЗСО може само да купује самолепљиве сличице, да их лепи у албум, да купује жваке и да нам неко говори да она мора да буде у складу са тзв. косовским уставом, јер је то бесмислео. Онда нам и не треба, и сваки грађанин може такву заједницу на дневном нивоу да оснива - рекао је Вучић и додао да је јасно предвиђено Бриселским споразумом да овлашћења ЗСО буду много шира него што их има невладина организација.