ПРИШТИНА ЋЕ ПОНОВО ПОКУШАТИ ДА УЂЕ У ИНТЕРПОЛ: Лажна држава не одустаје од чланства у међународној полицијској организацији
После неуспелог покушаја, у новембру прошле године, да постане члан Интерпола, Приштина ће, још једном пробати да буде део светске полицијске организације.
Представници самопроглашеног независног Косова су се, каже шеф српске дипломатије, поново пријавили за чланство и могу се очекивати лобирања и нови притисци. Министар полиције Небојша Стефановић поручује да ни нови покушај Приштине неће проћи без борбе Србије. Он је већ упутио писма и генералном секретару и председнику Интерпола, као и свим сталним чланицама Извршног комитета. Тим поводом је, како је рекао, разговарао са великим бројем министара унутрашњих послова и других званичника који утичу на дешавања унутар Интерпола и изнео ставове Србије.
ВУЧИЋ ОДГОВОРИО ОПОЗИЦИЈИ: "Шта год да раде Ђиласови медији, стварност никако не може да се демантује"
ЛОГОРАШИ ИЗ ХРВАТСКЕ ТУЖЕ СРБИЈУ: За сваки дан у логору траже по 135 евра и не само то...
"Нећу да улазим у прављење ЗЛЕ КРВИ" Вучић о Тројичинданском сабору и поразу Мила Ђукановића
Највећи заговорници пријема самопроглашеног Косова у Интерпол, пре шест месеци, биле су САД, Велика Британија и Турска. Оне су не само подржавале ту идеју већ су вршиле и велики притисак на остале чланице организације да гласају "за". Истовремено, најактивније у подршци Србији су биле Кина, Шпанија, Кипар, Аргентина и Суринам. Ове земље су се придружиле Београду у захтеву да се гласање о чланству Приштине скине са дневног реда Генералне скупштине Интерпола. Државни секретар у МУП-у Биљана Поповић Ивковић састала се прекјуче у Мадриду са генералном директорком за међународне односе МУП-а Шпаније Еленом Гарсон Отаменди и захвалила јој на подршци њене земље што је гласала против чланства самопроглашеног Косова у Интерполу.
Због великих притиска утицајних западних држава, генерална конференција светске полицијске организације која је одржана пре пола године у Дубаију, протекла је у знаку неких новина чији је циљ био да се Приштина на све начине угура у Интерпол. У ходу је, како је тада објаснио министар Стефановић, промењен начин гласања што је противно свим правилима процедуре. Наиме, уместо да други круг гласања, који је био неопходан јер Приштина није добила потребну већину, буде одржан одмах после првог без икакве паузе, одлучено је да се ипак прави предах између два круга. Циљ је био да се током те паузе обезбеди потребан број гласова. Али не само то, незванично се причало и да је самопроглашено Косово покушавало скупим поклонима и новцем да купи неодлучне.
Само неколико дана пред седницу прошле, 87. Генералне скупштине Интерпола, појавиле су се и оптужнице против Срба за наводне злочине на Косову. Наиме, групација цивилних организација из Ђаковице поднела је више кривичних пријава косовском Специјалном тужилаштву у Приштини. Београд је, пак, истицао, да би одлука о евентуалном пријему представљала кршење међународног права, Резолуције 1244 СБ УН и свих других норматива који прописују ко може, а ко не бити чланица Интерпола. Сви притисци и "аргументи" самопроглашеног Косова на крају нису били довољни. Улазак Приштине у Интерпол није подржало 78 држава, од чега је 56 било против, а 22 уздржане. Приштини је недостајало 36 гласова.
Аргументи које Србија износи у вези са Интерполом су, како каже Божо Спасић, бивши високи функционер Државне безбедности, оно са чим се слажу и две значајне полиције света, кинеска и руска, али и многе друге.
- (Самопроглашено) Косово аплицира за улазак у Интерпол, а практично нема никакав организационо-технички услов за пријем у ту организацију. Њихове полицијске снаге, како их они називају, заправо су снаге које су настале од терориста, људи који су учествовали у неком рату за територију Србије. То нису снаге које би могле да се претворе у модерну полицију. Из тих разлога, цео свет и држи Унмик као једину полицијску силу на Косову која може да комуницира са Интерполом - рекао је Спасић.
Поставља се, каже, и питање са безбедносног аспекта како би самопроглашено Косово, као окупирана територија, без легитимитета пола света могло да уђе у Интерпол. То би, значило потпуно злоупотребу те међународне политичке организације.
- Позната је ствар да би косовске власти то искористиле за сукоб са делом српске популације. Постоје тачне обавештајне информације које поседују и немачка, али и друге службе да су сачињени спискови од неких седам хиљада људи који се налазе на територији Србије, Хрватске, Немачке, које су самозване косовске полицијске снаге ставиле на потернице због разних кривичних дела која апсолутно не постоје. Већина тих дела су и дела која се односе на наводне ратне злочине. Дакле, била би обухваћена огромна маса људи лажним полицијским Интерполовим потерницама - каже Спасић.
Хрвати профитирали од увођења такси на увоз српске робе
ОДСЕКЛИ МУ ГЛАВУ ПА СА ЊЕГОВОМ ЛОБАЊОМ ИГРАЛИ ФУДБАЛ: Годишњица стравичне смрти оца Харитона 1999. године у Призрену
Дипломатска офанзива Александра Вучића - косовско питање из другог угла
Он подсећа и на оно на шта су упозоравали и званичници из Београда уочи прошлог гласања да би уласком самопроглашеног Косова у Интерпол њима били доступни такозвани протоколи, базе и апликације Интерпола. Тако би они могли да упозоре оне за којима се трага због трговине дрогом и људима, где су "најјачи".
- Свакако да полиције света имају податке о њима. Ти подаци су тајни и налазе се на затамњеним потерницама. Оно што је најинтересантније, на Интерполовим потерницама се налази целокупно руководство квази- Косова на челу са Тачијем, Харадинајем, Веселијем. Како онда они мисле да одговоре на те захтеве за испоручивањем свог руководства - објашњава Спасић који верује да је Србија у повољнијој позицији и уочи новог гласања "јер је Интерпол много озбиљнија организација него што то Американци мисле".