СРБИМА НА КОСОВУ СТАТУС ПО УЗОРУ НА ЈУЖНИ ТИРОЛ? Словеначки "нон-пејпер" нуди и дефинитивно решење за јужну покрајину
Реч је о аутономној покрајини у североисточној Италији, где већина становништва говори немачки
Незванични словеначки документ, који је узбуркао регион, за распетљавање "косметског чвора" нуди да се Космет и Албанија уједине, а да српски део Космета добије посебан статус - по узору на Јужни Тирол. То је аутономна покрајина у северној Италији, где већина становништва говори немачки.
РЕШИТЕ СЕ ПРОЛЕЋНОГ УМОРА: Ови витамини и минерали су вам потребни за блиставу кожу, косу и нокте!
ВЕЛИКА ПОДРШКА СА НАЈВИШЕГ НИВОА: Ако Београд има неки нови предлог за Космет, Русија спремна да се умеша
САМИ АЛБАНЦИ СВЕСНИ ДА КУРТИ ЛАЖЕ: Нису битне његове жеље, него оно што каже међународна заједница
Фамозни незванични документ (нон пејпер), који се приписује словеначком премијеру Јанезу Јанши, привукао је огромну пажњу јавности јер подразумева прекрајање граница шест земаља Балкана, поделу БиХ и припајање Републике Српске Србији, стварање "велике Србије" и "велике Албаније".
Спекулисало се да ли постоји или не, пошто су у Словенији од њега сви прали руке, почев од Јанше до Минисарства спољних послова. Али, мистерија коначно решена, наводни документ објавили су словеначки медији.
Нон пејпер се зове се "Западни Балкан - пут напред", а у фебруару је послат, према незваничним информацијама, у кабинет Председника Европског савета Шарла Мишела.
Прва тачка документа односи се на питање које највише мучи Србију, решавање питања односа Београда и Приштине:
- Уједињење Косова и Албаније. "На Косову 95 посто становништва жели да се уједини са изворном албанском нацијом. Слична је ситуација и у Албанији. Граница између Албаније (чланице НАТО-а) и Косова практично не постоји. Српски део Косова добио би посебан статус - по узору на Јужни Тирол - предлаже се у документу.
Како је уређен Јужни Тирол?
Питање је - шта подразумева то решење? Јужни Тирол је аутономна покрајина у североисточној Италији, где већина становништва говори немачки. Састоји се од две покрајине - Трентина, где се говори италијански, и Болцана, у коме живи немачка национална мањина.
Мировним уговором којим је окончан Први светски рат Јужни Тирол је припао Италији, и тада је почео деценијски спор између Беча и Рима, до постизања решење о аутономији. Јужни Тирол 1971. добија широку аутономију, а Аустрија се обавезује да се више неће мешати у унутрашња питања Италије.
Немачкој мањини која живи на овој територији дата је широка надлежност - од политичких права кроз организовање сопствених локалних органа власти, преко образовне и културне аутономије од Рима, до пропорционалности у запошљавању и финансијске аутономије.
Члан 117 италијанског Устава омогућава Јужни Тирол да учествује у процесу припремања закона на нивоу ЕУ, који ће се односити на њих, као и њиховом спровођењу. Гарант аутономије Јужног Тирола у Италији је Аустрија, а тамошњи становници и даље чекају да им се одобри двојно држављанство.
Неретко се може чути да неке аустријске странке и данас заговарају да ова регија треба да добије могућност на самоопредељење и да слободно одлучи о сопственој будућности.