Светионик српског опстанка у Косовском Поморављу: Расте број Срба у овом древном упоришту српства
Иако су многи Срби у последњим деценијама напустили Косово и Метохију, село Пасјане надомак Гњилана успева да опстане и расте. Са потпуно српским становништвом и јединственим сеоским породилиштем у Европи, Пасјане представља ретку заједницу у којој млади остају, рађају децу и чувају традицију упркос изазовима јужне српске покрајине.
Упркос жељи да остану и опстану на вековним огњиштима, велики број Срба са Косова и Метохије у последњих неколико деценија напустио је своје домове.
Ипак, село Пасјане надомак Гњилана, иако окружено местима са претежно албанским становништвом, даје наду Србима у Косовском Поморављу јер број мештана последњих година расте.
Према попису из 1961. године, у Пасјану је живело више од 1.500 становника, од чега су 98 одсто чинили Срби. Током осамдесетих година њихов број је значајно порастао па је село имало скоро 2.000 становника и то у потпуности српске националности.
Током пописа 2011. године број мештана се преполовио, али су остали становници српске националности.
Од тада се број становника повећао и према последњим подацима, прошле године у селу живи 1.177 особа, сви по националности Срби.
Власта Кокотовић Каназир са Географског института Јован Цвијић радила је истраживање о демографској тишини у Копненој зони безбедности, територији уз административну линију са Косовом и Метохијом.
За Политику је рекла да статистика показује да је село Пасјане веома витално од средине прошлог века до данас. Напоменула је да је реч о једној од ретких одрживих и живих српских заједница које опстају упркос свим околностима последњих деценија, посебно истичући да је село у потпуности окружено албанским селима.
Свој простор мештани чувају деценијама, јер осим што преовладава српско становништво, то је једина нација која живи на поменутом подручју.
У Пасјану се налази и једино сеоско породилиште у Европи. Отворено је 2015. године, а од тада до краја прошле године рођено је скоро 1.200 беба. Породилиште је добро организовано, има одличан тим лекара и подршку државе Србије, а из године у годину бележи се све већи број рођења.
Демографска тишина која је свакодневица у другим деловима јужне српске покрајине не преовладава у Пасјану. Млади остају у својим домовима, стварају породице и рађају децу, а генерације које долазе не гравитирају ка већим градским центрима, већ прилику за живот, запослење и породицу граде управо у селу.
Пасјане је смештено у Горњој Морави, на друму који из Гњилана води у Прешево. Познато је од давнина, а први пут је поменуто у даровној повељи кнегиње Милице Хиландарском пигру Светог Василија, а потом и у запису из 17. века. Током историје село је памтило тешке тренутке јер је пало под турску власт.
Писани трагови и приче пренете с колена на колено потврђују да су мештани трпели велики притисак Турака и Арнаута да промене веру. У турском катастарском попису из 1455. године село се помиње под именом Пасјан са 94 српска домаћинства и попом.
У селу се налази Црква Светог Преображења, подигнута трудом мештана 1861. године, која је више пута рушена и обнављана током турске владавине.
У цркви се чувају мошти Свете Босиљке Пасјанске, која је за живота отета од стране Арнаута, а потом убијена јер се није одрекла православља. Од 2023. године Света Босиљка је проглашена крсном славом и заштитницом Здравственог центра у Пасјану.
Извор: Политика / Аница Алил
