Сат судњег дана убрзава: Америка и Русија пред новом нуклеарном конфронтацијом, трка у наоружању достигла тачку усијања

Нови СТАРТ споразум истиче 5. фебруара. По његовом истеку, први пут од 1972. године, не би било ограничења за стратешке нуклеарне арсенале дугог домета. Те године, тадашњи председник САД Ричард Никсон и совјетски лидер Леонид Брежњев потписали су историјске споразуме током прве посете једног америчког председника Москви.

Руски председник Владимир Путин предложио је да обе стране поштују постојећа ограничења у вези са ракетама и бојевим главама још годину дана, како би се купило време за преговоре о новом аранжману. Међутим, амерички председник Доналд Трамп још увек није званично одговорио на тај предлог.

Трамп је прошлог месеца рекао да "ако споразум истекне, нека истекне", додајући да би га требало заменити бољим споразумом.

Неки амерички политичари сматрају да би Трамп требало да одбије Путинову понуду, која би Вашингтону дала слободу да повећа свој арсенал како би одговорио на брзо нуклеарно јачање треће силе – Кине.

Трамп тврди да жели да постигне "денуклеаризацију" са Русијом и Кином, али Пекинг сматра неразумним очекивати од њега да учествује у преговорима о разоружању са две земље чији су арсенали и даље знатно већи од кинеских.

Од најмрачнијих дана Хладног рата, када су САД и Совјетски Савез претили "узајамно загарантованим уништењем" у случају нуклеарног рата, обе стране су споразуме о ограничавању наоружања виделе као начин да се спрече фатални неспоразуми или економски исцрпљујућа трка у наоружању.

Ови споразуми не само да ограничавају број ракета и бојевих глава, већ обавезују стране на размену информација, што је кључни канал за разумевање намера, забринутости и покретача деловања друге стране, изјавила је Дарја Должикова из лондонског тинк-тенка РУСИ.

Без новог споразума, обе стране би биле принуђене да делују на основу најгорих претпоставки о томе које оружје друга страна производи, тестира и распоређује, упозорио је Николај Соков, бивши совјетско-руски преговарач о контроли наоружања.

- То је самоодржив процес. А неконтролисана трка у наоружању води до озбиљне дестабилизације - рекао је Соков.

Након распада Совјетског Савеза, Русија и САД су више пута замењивале и ажурирале споразуме из доба Хладног рата који су ограничавали стратешко оружје усмерено ка међусобним градовима и војним базама.

Шта заправо ограничава Нови СТАРТ

Најновији такав споразум, Нови СТАРТ, потписан је 2010. године између председника САД Барака Обаме и Дмитрија Медведева, блиског савезника Путина који је тада био председник Русије.

Споразум ограничава број распоређених стратешких бојевих глава на 1.550 по страни, и највише 700 система за њихову испоруку копном, морем или ваздухом, путем интерконтиненталних балистичких ракета, ракета лансираних са подморница или тешких бомбардера.

Замена Новог СТАРТ-а новим споразумом не би била лака. Русија је развила нове нуклеарне системе, крстарећу ракету Буревестник, хиперсонично оружје Орешник и торпедо Посејдон, који не потпадају под постојећи оквир споразума. Истовремено, Трамп је најавио планове за свемирски систем противракетне одбране "Златна купола", што Москва види као покушај нарушавања стратешке равнотеже.

Колико брзо би САД и Русија могле да повећају арсенале

У међувремену, кинески нуклеарни арсенал расте без икаквих ограничења у споразумима између Вашингтона и Москве. Кина тренутно има приближно 600 бојевих глава, а Пентагон процењује да ће до 2030. године имати више од 1.000.

Године 2023, двостраначка комисија америчког Конгреса упозорила је да се САД суочавају са "егзистенцијалним изазовом" јер се истовремено суочавају са две нуклеарне силе, Русијом и Кином, и да морају бити спремне за паралелне сукобе.

Међу препорукама комисије била је и реактивација неких или свих стратешких нуклеарних бојевих глава декомисионираних у оквиру Новог СТАРТ-а и стављених у резервне залихе.

То би могло да укључи враћање бојевих глава на међуконтиненталне балистичке ракете "Минитмен ИИИ" и ракете "Тридент Д5" лансиране са подморница, као и преобуку око 30 бомбардера Б-52 за нуклеарне мисије.

"Бојеве главе већ постоје. Ракете постоје. Не купујете ништа ново", рекао је бивши високи амерички званичник умешан у политику нуклеарног оружја, који је желео да остане анониман.

Према његовим речима, свако повећање броја распоређених бојевих глава било би "умерено". Међутим, Кингстон Рајф, бивши званичник Пентагона који сада ради у истраживачкој организацији РАНД, рекао је да би САД на крају могле "отприлике удвостручити" број распоређених бојевих глава, док би Русија могла да дода око 800. За значајне промене, обема странама би била потребна најмање година дана.

У америчким политичким круговима су подељена мишљења о томе да ли би Трамп требало да прихвати Путинову понуду о једногодишњем продужењу ограничења.

Трамп би требало да предузме кораке "како би смањио ризик од бесмислене нуклеарне трке и опасност од катастрофалног погрешног тумачења намера друге стране током кризе", рекао је Пол Дин из Иницијативе за нуклеарне претње.

Москва поручује: спремни смо на сваки развој догађаја

Дмитриј Медведев је за лист Комерсант рекао да је Трамп непредвидив.

- Русија је спремна за сваки развој догађаја. Брзо и одлучно ћемо одговорити на нове претње нашој безбедности - рекао је Медведев.

Извор: Србија Danas/Klix.ba