"Олуја" се не стишава, а 25 година је прошло: Епизода ратног вихора коју никада нећемо заборавити
Колико смо одмакли у сагледавању истине о протеривању стотина хиљада српских цивила са својих вековних огњишта на територији Хрватске и западне Босне?
Прошло је 25 година од тада. Четврт века, али као да смо остали заробљени у тој некој временкој капсули.
"ХОЋУ ДА ЗНАМ КУДА ВОДИ ОВАЈ ПУТ МЕНЕ" После 25 година, први пут имам снаге да ПРОЧИТАМ СВОЈ ДНЕВНИК ИЗ КОЛОНЕ
"Не чује се реч, плач детета, ни уздах, ТИШИНА" Фотографија Горана Весића из "Олује" коју никада нисте видели (ФОТО)
(УЖИВО) Јутро које је наслутило крв и смрт: На Благу Марију почео је прогон Срба (ФОТО/ВИДЕО)
Ни дан данас, као ниједном за претходних 25 година нисмо чули извињење, неку реч утехе, нити доживели неки гест којим би неко показао бар мало поштовања, достојанства, емпатије за оне који су тих првих дана августа 1995. заувек отишли са својих вековних огњишта, оставивши све иза себе. Отишли су многи, али неки ниси били ни те "среће". Нису им дали. Убили су их и тако одлучили уместо њих шта ће даље са својим животима.
Оно што је константа за протеклих 25 година то су дијаметрално супротни ставови Срба и Хрвата. Док је за нас то био геноцид који је пратио протеривање нехрватског становништва, за Хрвате је то Дан домовинског рата и бранитеља (ветерана). И док се од 2015. године у Србији сваког 4. августа одржава опело страдалима у колонама од 280.000 избеглих душа, у Хрватској, по већ устаљеној пракси, спонзорисан и подржан од највишег Хрватског политичког врха, пева профашиста Томпсон.
У ваздуху провејава питање – колико ће још времена проћи пре него што се неко удостоји и проба да изусти коју реч неким помирљивијим тоном. Када ће ико понудити обичним људима оно "извините, жао нам је због свега" са почетка овог текста. Изгледа да ће још много воде протећи испод моста док се то не догоди.
Разлика у схватању хрватске војно-полицијске акције је вероватно највећа, али не и једина ствар око које имамо спорења. Број несталих за којима се и даље трага такође се разликује ако упоредите српске и хрватске податке о овим лицима.
Из једног занимљивог текста, који је овај немили догађај сагледао из друге перспетиве, прочитао сам присећања људи који су тих дана били у тој колони унесрећених. Тако је један дечак понео своју омиљену играчку, метални аутић, коју и данас чува. Брат и сестра и даље чувају тетрис и гејмбој који су тада понели са собом, иако одавно не раде. Било је ту понетих столица, радио касетофона, омиљених ћебади, мноштво фото-албума... Свако је понео оно што му се у том злом тренутку учинило као најважније на свету. Многи од њих верујући да ће се убрзо вратити својим кућама и вратити тада понете ствари на њихово старо место.
Иако је било оних који су се годинама касније вратили, много више је оних који су због институционалних препрека остали само на пустој жељи да то и учине. Они који су се вратили кажу да њихове насеобине више не личе на себе, онако какве су им остале у сећањима. Нема народа, нема младих, нема деце која су некада у мањем или већем броју живела у тим срединама.
Мало је редова овде да се помену сви људи, све њихове судбине, сва неслагања која данас имамо са Хрватском а у вези са Олујом. Остаје нада да ће нова времена и генерације које буду стасавале знати да пресеку чвор мржње на овим просторима и крену у неку бољу, светлију будућност. До тада, нека је вечна слава свима који су изгубили животе у овој епизоди ратног вихора.
Пакао је почео у зору, а годинама Србе пеку сузе: "Олуја" је пролила крв и однела животе, а шта доноси будућност?
Због чега је важна Сремска Рача? Зашто се тамо обележава 25 година од злочиначке акције "Олује"?
ВИХОР ЗЛОЧИНАЧКЕ "ОЛУЈЕ" ДУВА 25. ПУТ: Сећање на жртве НАЈВЕЋЕГ ПОГРОМА у модерној историји никада неће избледети
Након 25 година, освануће још један ДАН ТУГЕ И СЕЋАЊА: "Олуја" и даље оставља НЕРЕШЕНА ПИТАЊА
ОД СТАРЧЕВИЋА, ПАВЕЛИЋА, ДО ТУЂМАНА: Како нам се догодила "Олуја" и који су њени корени? Детаљан план КОНАЧНОГ РЕШЕЊА
