Аларм за Јадран: Температуре мора расту, салинитет скаче - опасност прети екосистему и туризму

Кренимо од почетка, температура Јадранског мора јуче је била виша него што је била некада - и тај пораст се наставља. Научници већ деценијама бележе постепено загревање мора широм Медитерана, укључујући и Јадран, и то не само на површини већ кроз читав водени стуб.

Од средине 20. века до данас забележен је пораст температуре од 0,5 до 1,5 степени, зависно од локације и дубине. Али оно што посебно забрињава је чињеница да се у последњих двадесетак година тај тренд убрзао. Некада су летње температуре на површини мора биле око 25 степени, док данас често прелазе 27, а све чешће досежу вредности веће од 29 у плићим подручјима.

Промене у температури мора бележе се током целе године, али су најизраженије лети - што и није тешко приметити на сопственој кожи.

Море је пријатније за купање, али све чешће ноћи остају топле без освежења, а и понашање морских организама се мења. Данас су летње површинске температуре у Јадрану чак 1 до 2 степена више него пред крај прошлог века.

И море има свој топлотни талас

И мора доживљавају све чешће топлотне екстреме, па и морске топлотне таласе. Притом нас посебно забрињавају тзв. морски топлотни екстреми, када се море не хлади чак ни ноћу. Такве појаве некада су биле ретке, а сада готова да нема лета без њих.

Примера ради, последње три године су биле међу најтоплијима од кад постоје мерења, што потврђују и сателитски и ин ситу (теренски) подаци.

Све чешће се уочава појава тзв. морских топлотних таласа. Реч је о епизодама неуобичајено високих температура мора који знају трајати данима или недељама. Ова појава снажно утиче на морске микроогранизме, који су изузетно осетљиви на температурне промене, а последично и на веће организме, целе екосистеме, па и на рибарство.

- У неким деловима јужног Јадрана, на дубинама између 200 и 1000 метара, температура се повећала за 0,8 степени у последњих десетак година. За дубоко море које се иначе споро мења, ово је изразито брзо - објаснила је др Наталија Дунић са Института за океанографију и рибарство у Сплиту.

Загревање мора се није зауставило у површинским слојевима

Загревање мора се није зауставило у површинским слојевима. И у дубљим слојевима, иако спорије, бележе се јасни порасти температуре.

Промене које уочавамо, и на површини и у дубинама Јадрана, јасно премашују природну варијабилност какву познајемо. Штавише, временски се поклапају с глобалним трендовима пораста температуре ваздуха и концентрације гасова стаклене баште у атмосфери.

Више је разлога због којих са сигурношћу знамо да климатске промене играју кључну улогу у овоме.

Промене су просторно и временски конзистентне - бележимо их у целом Јадрану, Медитерану и шире. Истовремено се повећава температура, учесталост топлотних таласа и мења се динамика морских струја и вертикалног мешања - управо онако како су предвиђали климатски модели.

Загревање се бележи и у дубоким слојевима мора, где природни утицаји, попут дневног или сезонског загревања, не могу допрети. То значи да је реч о дугорочној акумулацији топлоте - својеврсном отиску климатских промена у морима и океанима.

Климатски модели који укључују само природне факторе (нпр. вулканска и соларна активност), не могу објаснити брзину и интензитет загревања које ми опажамо. Тек кад се у моделе укључи антропогени утицај, тј. утицај човека, кроз повећање емисије угљен-диоксида и промена у коришћењу земљишта - симулације успешно реплицирају стварне промене које данас опажамо у атмосфери и морима широм света.

И Јадран се загрева и на великим дубинама, што ствара нове проблеме

У најновијем истраживању, спроведеном у сарадњи хрватских, италијанских и словеначких научника, први пут је потврђено да се дубоки Јадран, не само површина, убрзано загрева и заслањује.

Комбинацијом историјских мјерења (од 1957. године, а које је вршио Институт за океанографију и рибарство у Сплиту), Арго бова и сидрених инструмената, документован је јасан заокрет у динамици дубоког Јадрана.

Након деценије релативно стабилних услова, од средине 2000-их забележен је убрзан пораст температуре до 0,8 степени и салинитета до 0,2.

- Оно што нас је највише изненадило је брзина промена. Процеси који су се раније одвијали деценијама сада се догађају у свега неколико година - прича др Наталија Дунић.

Осим тога, промењена су физичка својства густих водених маса које из северног Јадрана допиру према југу. Оне су сада топлије и сланије него пре, што непосредно утиче на стратификацију (раслојеност мора) и динамику целог воденог стуба.

Овакво убрзано мењање физичких својстава Јадрана је најмање пет пута брже него што се предвиђало климатским пројекцијама с високим емисијама. И може имати велике последице - на биогеохемију мора, на организме који у њему живе, на ниво мора и многе друге повезане процесе.

Климатске промене утичу на читав Медитеран, а загревање и на пораст нивоа мора

Последице пораста температуре мора су видљиве и "голим оком". Море је топлије, сезона купања је дужа, али истовремено све чешће сведочимо цветањима мора, губитку кисеоника и појавама медуза. Неки организми се повлаче у дубље слојеве, док друге врсте долази из топлијих крајева. Локални екосистеми, посебно у плитким увалама, постају све осетљивији. Иако се промене догађају у мору, последице осећају и људи - кроз рибарство, туризам и квалитет мора.

Промене које бележимо у Јадрану нису изоловане. Слични трендови, пораст температуре и салинитета, све израженија стратификација и све чешће појаве морских топлотних таласа, бележе се и у Тиренском и Егејском мору, и у Левантинском заливу.

- У Јадранском мору је управо то био главни узрок пораста нивоа мора - које се од 1980-их повећало за више од 10 центиметара. Иако данашњи темпо раста износи око 3-4 mm годишње, он је сталан и кумулативан - додаје др Наталија Дунић.

Медитеран је данас један од најбрже загревајућих морских басена на свету. Јадран је притом посебно осетљив јер је плитак, полузатворен и под јаким утицајем речних доноса и копнене климе.

Дубоки јужни Јадран има и ширу функцију - он је један од кључних подручја формирања дубоких вода које снабдевају источни Медитеран кисеоником, стога промене у динамици тог подручја могу имати далекосежне последице и изван самог Јадрана.

Осим пораста температуре и салинитета, бележимо и пораст нивоа морске воде. Осим што се волумен повећава отапањем леденика, пораст температуре узрокује тзв. топлотно ширење - загрејано море заузима више простора.

У Јадранском мору је управо то био главни узрок пораста нивоа мора - које се од 1980-их повећало за више од 10 центиметара. Иако данашњи темпо раста износи око 3-4 mm годишње, он је сталан и кумулативан. У комбинацији с олујним подизањем мора и снажним југом, то повећава ризик од поплава, ерозије и материјалних штета на обали.

Извор: Србија Данас/Клима 101