АМФИЛОХИЈЕВ НАСЛЕДНИК ДОСТОЈАН: Јоаникије је први хапшени владика у овом веку, многи га видели на челу цркве
Синод Српске православне цркве поставио је епископа будимљанско-никшићког Јоаникија за администратора Митрополије црногорско-приморске.
Јоаникије је наследио митрополита црногорско-приморског Амфилохија (83), који је преминуо од последица коронавируса у Клиничком центру Црне Горе.
НА ДАНАШЊИ ДАН СЛАВИМО ДВА ИЗУЗЕТНО ЗНАЧАЈНА СВЕТИТЕЉА: Поред једног од њих данас ће почивати Амфилохије
АМФИЛОХИЈЕВИ ПОСЛЕДЊИ ТРЕНУЦИ: У болесничкој постељи је урадио нешто након чега је НАСТАО МУК (ФОТО/ВИДЕО)
ВЛАДИКА ЈОАНИКИЈЕ ПОСТАВЉЕН ЗА АДМИНИСТРАТОРА МИТРОПОЛИЈЕ: Одлуку донео свети Синод Српске православне цркве
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић) познат је по томе што је ушао у црквену и државну историју Црне Горе као први српски владика који је ухапшен у 21. веку.
И то због Световасилијевске литије 12. маја у Никшићу, која се организовала упркос забрани због епидемије короне.
Владика Јоаникије (1959) родом је из Велимља, где је завршио основну школу. После гимназије у Нишићу, у Београду је студирао филозофију на Филозофском факултету БУ и Богословски факултет СПЦ.
Пут ка врху
Његов монашки пут започет пре три деценије у Ћелијама Пиперским водио га је од манастира Савина код Херцег Новог и Цетињског манастира до места в. д. ректора Цетињске богословије, где га је 1999. затекао избор за викара Митрополије црногорско-приморске у звању епископа будимљанског.
- Мајка је одувек имала предосећај да ћу се замонашити. Радовала се кад сам уписао Теолошки факултет и кад је видела да посећујем светиње, идем у манастир Острог и да познајем доста духовника и свештеника, али је говорила: ‘Нећеш се ти замонашити, не дао Бог.’ Кад сам јој, после дугог размишљања и кад се то више није могло одлагати, саопштио да је све спремно да се замонашим, примила је то са великим, мајчинским узбуђењем. ‘Сине, ако је то твој избор, нека је благословено и нека ти је срећно’, рекла ми је са сузама у очима. Био сам радостан што је тако брзо успела да савлада себе. Отац ми је исто тако рекао и заплакао је. То ми је било јако тешко. Мајка је сто пута заплакала, али то сам некако могао да поднесем, њој је било лако заплакати. Али, кад сам видео да ми је отац заплакао било ми је веома тешко. Ипак, одлучено је, све је било јасно и тих неколико тренутака је прошло - испричао је Јоаникије како је све почело.
Сабор СПЦ је 2001, обновом Епархије будимљанско-никшићке коју је Свети Сава основао 1220, владику Јоаникија изабрао најпре за њеног администратора, а потом 2002. и епископа.
Откад је у Црној Гори усвојен Закон о слободи вероисповести најчешће предводи народ у молебанима и литијама, а после оне 12. маја, која се традиционално организује у част великог светитеља Светог Василија Острошког, епископ Јоаникије је ухапшен заједно са свештеницима: Слободаном Јокићем, Драганом Крушићем, Василијем Брборићем, Данилом Зиројевићем, Жељком Ројевићем, Остојом Кнежевићем, Николом Маројевићем и Мирком Вукотићем.
- Никакав проблем ја немам с тим. Мене је понекад срамота што сам на слободи, што нисам у затвору, с обзиром на све што се догађа - изјавио је само неколико сати пре него што су му припадници полиције наредили да скине панагију и мантију и сместили га у ћелију.
Саслушани су у Основном државном тужилаштву у Никшићу, на “душу” им је стављено да су прекршили члан 287 Кривичног законика Црне Горе (у преводу, кршење мера за сузбијање вируса корона).
Овакав потез црногорске власти многи су протумачили као аутогол у врло важној ''утакмици''.
А кад је епископ, после 72 сата и огромног притиска домаће и светске јавности пуштен – у готово свим градовима Црне Горе на улицама је организован протест, а полиција је реаговала брутално употребљавајући силу – народ у Никшићу и Беранама му је приредио величанствен дочек.
- Ако је цркви поверено старање о људским душама, а јесте, о заштити традиције, морала, духовних и културних вредности, а јесте, црква се увек изјашњавала и то за цивилизоване земље није ништа необично, него је чак пожељно. У европским земљама, Немачкој, Енглеској и другим, од цркве се очекује да учествује у друштвеном животу и да се изјашњава поводом свих важних питања која се додирују судбине народа и државе. Наравно, ми нисмо политичари, они одлучују о кључним државним питањима, и ми то знамо, али нам нико не може одузети глас као грађанима да слободно и по савести кажемо оно што мислимо - прича он.
Сматра се да је његовом заслугом у овој епархији обновљено и саграђено више од 60 цркава и манастира, враћен монашки живот, покренути епархијски лист „Свевиђе“ и издавачка делатност.
Осим што се бави богословљем, историјом СПЦ и књижевношћу, владика Јоаникије је 20. годишњицу епископске службе 2019. обележио књигом „Свјетлост свијетли у тами“.
У црквеним круговима познат је као тих, сталожен човек и молитвеник, кога би многи у СПЦ радо видели на њеном челу. Важи за епископа који брани своје мишљење и пред највишим црквеним ауторитетима, као и пред државним властима.
Његова браћа архијереји тврде да је владика Јоаникије „духовни горостас коме тешко да ишта може наудити, нити га савладати, а камоли поломити“.
НАЈПОНОСНИЈИ ЈЕ НА ВЕРНИКЕ
Народ који се вратио вери. “Безбожници у наше време желе да праве своје цркве… Кад су почели да гурају Дедеића и његову дружину у свако село, нама су учинили корист, јер наш народ се пробудио. Многи су били потпуно равдноушни према вери, а кад су ове почели да гурају, људи су рекли: ‘Ово нећу’. Наш народ се пробудио.
ЗАНИМЉИВОСТИ:
- Јоаникије је први је епископ који је на друштвеним мрежама добио своју страницу под називом: ''Епископа Јоаникија за патријарха''.
- Узме ли се у обзир да је и у црквеним круговима познат као сталожен и тих човек кога би многи у СПЦ радо видели на њеном челу и да је у анале црногорске новије историје већ уписан као први српски владика који је ухапшен у 21. веку у овој бившој југословенској републици, о владици Јоаникију ћемо тек слушати.
- А у притвор га је послао тужилац Стеван Шекарић, кога је епископ-будимљанско никшићки крстио. Браћа архијереји зову га Молитвеник.
- Међународна кадровска академија из Кијева доделила почасни докторат у децембру 2002. године.