АНТЕ ПАВЕЛИЋ ''НАУЧНО'' РЕХАБИЛИТОВАН У ХРВАТСКОЈ: У Задру одбрањен први докторат о њему!
У изборној сенци у Хрватској, ''испод жита'' се провукао и један докторат о усташком поглавару Анти Павелићу.
Док се у Хрватској нашироко полемисало о последицама протеклих избора, састављању нове Владе и повлачењу Зорана Милановића, на маргинама јавног мњења остала је вест да је у Задру одбрањен докторски рад из историје са насловом "Ђеловање Анте Павелића од 1945. до 1953. године".
НОВЕ СТРАТЕГИЈЕ ПРОТИВ ИЗБЕГЛИЦА: Хрватска поставља жицу на граници са БиХ и Србијом?!
Аутор овог "оригиналног доприноса хисториографији", како је навео Драган Марковина у тексту објављеном на порталу Телеграм.хр, је "становити Анте Делић, чији је рад приведен крају под менторством Златка Бегоње из Завода за повијесне знаности ХАЗУ-а у Задру, и уз сугласност остале двојице чланова повјеренства, Марија Јареба са Хрватског института за повијест у Загребу и Анте Бралића, с Одјела за повијест задарског свеучилишта".
Како пише овај аутор, извештај ментора Бегоње на седници Стручног већа хуманистичких наука Универзитета у Задру, прихваћен је са само 10 гласова против и 15 уздржаних, док је 51 с одобравањем прихватило докторат.
Наводно, уз вероватну алегоријску дозу, наводи се да је "читав Ректорат свеучилишта дошао и на саму обрану доктората, како би изравно свједочили обрани првог доктората о Павелићу".
Марковина је у својим утисцима био прилично оштар према ментору Бегоњи, и наводи да овај "поред тога што има проблема с моралом, евидентно има проблема и с интелигенцијом".
"Почећемо с моралом. Наиме, историографија је забиележила мало таквих монструозних реченица попут Бегоњине који је комплетну злочиначку стварност НДХ, потпуно обележену расним законима и концентрационим логорима смрти, подвео под Павелићево инсистирање на властитим политичким циљевима, чије је остваривање било условљено различитим политичким околностима, које су захтевале употребу њима прилагођених средстава.
Иако из ове реченице цинизам вришти на све стране, из ње је, барем посредно, евидентно како Бегоња јако добро зна о каквој се политици радило, али то свесно прећуткује. Други проблем с Бегоњиним моралом односи се на чињеницу како се након 1945. Павелић не може посматрати ни у једном другом свјетлу, а понајмање у форми некаквог принципијелног опозиционог политичара, до у светлу ратног злочинца.
Но Бегоња нас тврдоглавим инсистирањем на глорификацији једног 'поткапацитираног квислинга', доводи до властитих проблема с интелигенцијом. Тако Павелић више није издајник, сарадник нацистичких окупатора, ратни злочинац с хипотеком неколико концентрационих логора и геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, него активни учесник Хладног рата, у вечној борби против комунизма."
Након морала, дошло се и до интелигенције.
"Како оваква логика човека може нанети искључиво на исписивање све нелогичнијих реченица, посвађаних са здравом памећу, не треба да нас чуди његова тврдња како су ту групацију људи комунистичке власти називале 'terorističkom усташком емиграцијом'. Није, наиме, било потребе да их комунистичке власти специјално тако зову, обзиром да су се сами тако титулирали, али и с обзиром да је напросто била реч о јасној чињеници.
Како, наиме, називати поглавника усташке државе и његове сараднике, који су из иностранства планирали терористичким нападима да сруше Југославију, осим као терористичку усташку емиграцију?"
УЗАЛУД СЕ НАДАШ: Колинда се огласила поводом РЕФЕРЕНДУМА У РС
Марковина је за крај закључио - Трагика целог случаја на концу лежи на посве бесмисленом настојању да се апсолутни владар једног од најсуровијих нацистичких режима у Европи посматра као некакав борац против тоталитаризма, што је у пристојном свету незамисливо, а у Хрватској постаје пожељно и погодује становитој друштвеној афирмацији коју долазак читавог ректората на одбрану јасно легитимише.