Бекташ: За разлику од политичког Сарајева, Додик има политику

Бекташ се осврнуо на покушај припадника Агенције за истраге и заштиту (Сипа) да уручи налог за привођење председнику Републике Српске Милораду Додику, истакавши да је он осујећен вербалном интервенцијом полиције Републике Српске, а да су медији у оба босанскохерцеговачка ентитета читав случај приказали као веома драматичан,иако је сусрет припадника две полиције у стварности протекао у прилично пријатељској и куртоазној атмосфери.

"Очито је да су полицијски службеници у БиХ неупоредиво зрелији од политичара у телима све три гране власти, и законодавној и извршној и судској, и да су свесни до каквих би последица дошло ако би се радикализовани наративи политичког Сарајева и политичке Бањалуке преточили у радикализовано поступање", навео је Бекташ у ауторском тексту за подгорички Журнал.

Бекташ, писац и публициста, бивши професионални војник и инструктор за кризне ситуације, каже да без обзира какав ће исход на крају имати сапуница са суђењем Милораду Додику и са његовим привођењем, чињеница је да је Додик однео политичку победу над Сарајевом, навео је Бекташ и навео да је "разлог његове победе веома је једноставан – за разлику од политичког Сарајева, Додик има политику".

"А Сарајево, поред тога што нема политику, нема ни слуха па стога није у стању чути да Додик, испод глазуре у виду сецесионистичког и запаљивог наратива, упорно говори о реално одрживој БиХ и позива политичко Сарајево на договор, уз претходно одбацивање малигног деловања двојца Инцко-Шмит", навео је Бекташ.

За то време, наводи Бекташ, политичко Сарајево тавори у дуготрајном стању неспособности да себи предочи шта је то, дођавола, реално одржива БиХ.

"Предуго уроњено у психозу недовршености, Сарајево је способно само да папагајски понавља већ одавно изанђалу и неугодну мантру о утопијској БиХ у којој ушкопљена грађанска свест складно суживи са младомуслиманским халуцинацијама Алије Изетбеговића", навео је аутор и указао:

"Стање у Српској далеко је од идеалног. Али проблеми који у њој постоје такви су да их може и мора решавати искључиво Српска, нипошто сарајевска политичка чаршија или хистерични страни чиновник упитног легитимитета. Притисак Кристијана Шмита и сарајевске политичке чаршије, чак и кад би уродио плодом и за резултат имао привођење Милорада Додика, не би решио апсолутно ништа ни у Српској ни у БиХ, већ би само умножио и усложнио постојеће проблеме".

Уједно би, каже, за последицу имао коначно гушење Сарајева као политичког центра и његово свођење на административну партикулу у неоколонијалној европској структури.

"Чини се да политичко Сарајево уствари прижељкује такву судбину и да је уморно од ношења терета оне Босне и Херцеговине која постоји искључиво као слаткасто халуциногено испарење из ноторне Платформе ратног предсеништва (РБиХ), али не и у стварности. Како другачије објаснити чињеницу да Сипа у акцију привођења председника Српске шаље тројицу оцвалих инспектора, осим намером да се пружи потврда ономе што Додик већ дуже време говори – да је та агенција непотребна", навео је Бекташ.

На будаласте изјаве федералног министра унутрашњих послова Раме Исака, да је спреман пружити асистенцију Сипа у привођењу Додика, Бекташ сматра да се не треба  посебно освртати. 

"Ако приучени Исак не зна, федерални полицајци, скупа са својим колегама из Српске, веома добро знају шта би значио прелазак ентитетских полиција преко ентитетске границе и какве би биле последице".

Ипак, истиче Бекташ, било би корисно када би се у сарајевском јавном простору коначно чули гласови са довољном специфичном тежином који би указали на погубност медијске, аналитичке и политичке хистерије и на погубност позива на радикална решења, попут захтева за подизањем оптужнице за оружану побуну и за акцијом хапшења Додика по било коју цену. 

"Не зато што та хистерија може имати реалне последице већ зато што она додатно слуђује ионако слуђен шири друштвени простор и одузима му енергију потребну да се заради за рату кредита", каже Бекташ и истиче:

"Ако политичко Сарајево икоме дугује захвалност, дугује је Милораду Додику јер једино још он о том Сарајеву говори као о чињеници која има какву-такву тежину и важност. Без Додика, политичко Сарајево би се пробудило у свету болне истине која казује да је оно без државе остало још онда када је управу над њом поверило опскурним манипулантима окупљеним око миндера Алије Изетбеговића који су свој народ претворили у кметове корпоратократије". 

Аутор је упозорио да би уклањање Милорада Додика са политичке сцене то кметство само учинило још чвршћим.

"А одбацивање искључивости и улазак у озбиљне политичке разговоре са Бањалуком први су и нужан корак да се то кметство једном збаци са грбаче", закључио је Бекташ.