Bektaš: Za razliku od političkog Sarajeva, Dodik ima politiku

Bektaš se osvrnuo na pokušaj pripadnika Agencije za istrage i zaštitu (Sipa) da uruči nalog za privođenje predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, istakavši da je on osujećen verbalnom intervencijom policije Republike Srpske, a da su mediji u oba bosanskohercegovačka entiteta čitav slučaj prikazali kao veoma dramatičan,iako je susret pripadnika dve policije u stvarnosti protekao u prilično prijateljskoj i kurtoaznoj atmosferi.

"Očito je da su policijski službenici u BiH neuporedivo zreliji od političara u telima sve tri grane vlasti, i zakonodavnoj i izvršnoj i sudskoj, i da su svesni do kakvih bi posledica došlo ako bi se radikalizovani narativi političkog Sarajeva i političke Banjaluke pretočili u radikalizovano postupanje", naveo je Bektaš u autorskom tekstu za podgorički Žurnal.

Bektaš, pisac i publicista, bivši profesionalni vojnik i instruktor za krizne situacije, kaže da bez obzira kakav će ishod na kraju imati sapunica sa suđenjem Miloradu Dodiku i sa njegovim privođenjem, činjenica je da je Dodik odneo političku pobedu nad Sarajevom, naveo je Bektaš i naveo da je "razlog njegove pobede veoma je jednostavan – za razliku od političkog Sarajeva, Dodik ima politiku".

"A Sarajevo, pored toga što nema politiku, nema ni sluha pa stoga nije u stanju čuti da Dodik, ispod glazure u vidu secesionističkog i zapaljivog narativa, uporno govori o realno održivoj BiH i poziva političko Sarajevo na dogovor, uz prethodno odbacivanje malignog delovanja dvojca Incko-Šmit", naveo je Bektaš.

Za to vreme, navodi Bektaš, političko Sarajevo tavori u dugotrajnom stanju nesposobnosti da sebi predoči šta je to, dođavola, realno održiva BiH.

"Predugo uronjeno u psihozu nedovršenosti, Sarajevo je sposobno samo da papagajski ponavlja već odavno izanđalu i neugodnu mantru o utopijskoj BiH u kojoj uškopljena građanska svest skladno suživi sa mladomuslimanskim halucinacijama Alije Izetbegovića", naveo je autor i ukazao:

"Stanje u Srpskoj daleko je od idealnog. Ali problemi koji u njoj postoje takvi su da ih može i mora rešavati isključivo Srpska, nipošto sarajevska politička čaršija ili histerični strani činovnik upitnog legitimiteta. Pritisak Kristijana Šmita i sarajevske političke čaršije, čak i kad bi urodio plodom i za rezultat imao privođenje Milorada Dodika, ne bi rešio apsolutno ništa ni u Srpskoj ni u BiH, već bi samo umnožio i usložnio postojeće probleme".

Ujedno bi, kaže, za posledicu imao konačno gušenje Sarajeva kao političkog centra i njegovo svođenje na administrativnu partikulu u neokolonijalnoj evropskoj strukturi.

"Čini se da političko Sarajevo ustvari priželjkuje takvu sudbinu i da je umorno od nošenja tereta one Bosne i Hercegovine koja postoji isključivo kao slatkasto halucinogeno isparenje iz notorne Platforme ratnog predseništva (RBiH), ali ne i u stvarnosti. Kako drugačije objasniti činjenicu da Sipa u akciju privođenja predsednika Srpske šalje trojicu ocvalih inspektora, osim namerom da se pruži potvrda onome što Dodik već duže vreme govori – da je ta agencija nepotrebna", naveo je Bektaš.

Na budalaste izjave federalnog ministra unutrašnjih poslova Rame Isaka, da je spreman pružiti asistenciju Sipa u privođenju Dodika, Bektaš smatra da se ne treba  posebno osvrtati. 

"Ako priučeni Isak ne zna, federalni policajci, skupa sa svojim kolegama iz Srpske, veoma dobro znaju šta bi značio prelazak entitetskih policija preko entitetske granice i kakve bi bile posledice".

Ipak, ističe Bektaš, bilo bi korisno kada bi se u sarajevskom javnom prostoru konačno čuli glasovi sa dovoljnom specifičnom težinom koji bi ukazali na pogubnost medijske, analitičke i političke histerije i na pogubnost poziva na radikalna rešenja, poput zahteva za podizanjem optužnice za oružanu pobunu i za akcijom hapšenja Dodika po bilo koju cenu. 

"Ne zato što ta histerija može imati realne posledice već zato što ona dodatno sluđuje ionako sluđen širi društveni prostor i oduzima mu energiju potrebnu da se zaradi za ratu kredita", kaže Bektaš i ističe:

"Ako političko Sarajevo ikome duguje zahvalnost, duguje je Miloradu Dodiku jer jedino još on o tom Sarajevu govori kao o činjenici koja ima kakvu-takvu težinu i važnost. Bez Dodika, političko Sarajevo bi se probudilo u svetu bolne istine koja kazuje da je ono bez države ostalo još onda kada je upravu nad njom poverilo opskurnim manipulantima okupljenim oko mindera Alije Izetbegovića koji su svoj narod pretvorili u kmetove korporatokratije". 

Autor je upozorio da bi uklanjanje Milorada Dodika sa političke scene to kmetstvo samo učinilo još čvršćim.

"A odbacivanje isključivosti i ulazak u ozbiljne političke razgovore sa Banjalukom prvi su i nužan korak da se to kmetstvo jednom zbaci sa grbače", zaključio je Bektaš.