БиХ о хрватском захтеву да се Вучић извини: А Хрватска да се извини БиХ?

Захтев дела хрватских политичара да се српски председник пре посете Загребу извини за хрватске жртве у последњем рату, у Сарајеву су дочекали као сигнал да је време да се Хрватска, по истом принципу, извини Босни и Херцеговини и њеним грађанима за њихове жртве.

Професор Есад Бајтал сматра да је захтев хрватских званичника према Србији, како каже, потпуно легитиман, али да се поставља питање зашто Хрватска свој однос према БиХ и дуг извињења не "одради" на исти начин на који то тражи од Вучића и Србије.

- Ту видимо једну непринципијелност, односно ту Хрватска из политике пада у политиканство. ''Tražim да ми се извините, али се ја сама никоме извињавати нећу за потпуно исту и идентичну ствар, агресију, жртве, силовања и за све што је било, за што постоје судске одлуке''... Ако се за исту ствар тражи извињење са једне стране, онда вас то извињење ако га добијете, па и ако га не добијете, обавезује на властито извињење према другима којима сте урадили исто то - рекао је Бајтал за Vijesti.ba.

Бајтал наглашава да ако принцип извињења важи на једној страни, онда мора важити на свим странама јер све жртве заслужују извињење и сваки агресор има обавезу да извињење упути.

Говорећи о томе зашто босанскохерцеговачки политичари једноставно не кажу да Хрватска с правом од Србије тражи извињење, али да би исто извињење морала да упути Босни и Херцеговини, Бајтал је казао да се не зна да ли босанскохерцеговачки политичари увиђају или не увиђају овај моменат.

- Не знамо да ли увиђају или не, односно да ли увиђају, а ћуте. Ако увиђају а ћуте, а није тешко увидети јер се ради о очигледном, зашто се о томе ћути треба питати њих. Шта је у питању? Јесу ли то неки договори, неке игре, недостатак храбрости или је недостатак мудрости. Не виде оно што сви виде. Ако не виде оно што сви виде онда немају морално право да седе ту где седе. Ако виде па неће да кажу онда тог права имају још мање - рекао је Бајтал.

Онда, каже Бајтал, морају да оду и ослободе место људима који ће изговорити управо то: "Да, извињење је у реду, али изволите и ви урадити исто".

Добре вести из Словеније: Ускоро закон којим се проширују права грађана бивше СФРЈ

С друге стране, професор Суад Куртћехајић сматра да у самом почетку сукоба Хрватска није имала интернационално признање, за разлику од БИХ, па се не може, правно гледајући говорити о "агресији, него о грађанском рату".

- БиХ је имала другачију ситуацију, јер је 6. априла међународно призната и након тога момента имали смо агресију и од Савезне Републике Југославије, али и Хрватске. Догађаји у Хрватској са почетка сукоба дешавали су се у Југославији, након 25. јуна 1991. године, након што су Словенија и Хрватска једнострано, без подршке интернационалне заједнице, прогласиле независност - рекао је он.

Признање Хрватске је, подсећа, дошло тек након што је створена међународна конференција у Хагу и након што је оформљена Баднитерова комисија, која је рекла да је Југославија у дисолуцији. 

Хрватска је призната 15. јануара, иако је по мишљењу Баднитерове комисије од 11. јануара речено да не испуњава услове за међународно признање због закона о мањинама који је Хрватска усвојила 3.децембра 1991.године и који није задовољавао стандарде Европе.

Јосиповић о сусрету Вучића и Китаровићеве: Добра вест, састанак може бити благотворан и делотворан

Међутим Бандинтерова комисија није била пресуђујуће тело јер да јесте Хрватска не би била призната, подсетио је Куртћехајић.

- Чак и пад Вуковара, колико год то тешко звучало, то се ипак десило у оквиру Југославије као државе и то у томе тренутку је био грађански рат - истакао је Куртћехајић, нагласивши да босанскохерцеговачки политичари генерално имају проблем неадекватне реакције на све.