НЕ ПИШЕ СЕ ДОБРО БОСНИ: Добијају новог Високог представника, Руси би могли блокирати ЕУФОР а САД и ЕУ спремају санкције
Пред БиХ је турбулентан период
Немачки политичар Кристијан Шмит постаће нови међународни високи представник у Босни и Херцеговини 1. августа, наследивши Валентина Инцка, аустријског званичника који је ту функцију обављао 12 година. Русија би могла узвратити тако што ће блокирати продужење мисије ЕУФОР-а, сматрају стручњаци.
ТЕРАО СРБЕ ДА ПИЈУ КИСЕЛИНУ ИЗ АКУМУЛАТОРА ПА ИХ УБИЈАО: Зоран Милановић вратио злочинцу одликовања, а суд му испочетка суди
СРПСКИМ ВАКЦИНАМА НАСТАВЉЕНА ВАКЦИНАЦИЈА У САРАЈЕВУ: Србија у два дана донирала 15.000 доза вакцина грађанима БиХ
У Хрватској 56 нових случајева корона вируса: Досад дато 2,6 милиона доза вакцина
Након што је Инцко поднио оставку 27. маја, Шмида је именовао Управни одбор Већа за проведбу мира (ПИЦ), тело од 11 чланова, укључујући и САД, које високом представнику пружа политичке смернице. Против је била само једна чланица - Русија.
Четири стручњака упозната са дешавањима на западном Балкану рекли су да је Шмитово именовање прилика да се поправе нека питања у БиХ, али да би то могло довести и до нових проблема.
- С једне стране имате високи ризик. Русија није пристала на одлуку Управног одбора ПИЦ-а да одобри номинацију и томе се врло јасно противи - рекла је Мајда Руге, виша сарадница за политику у Европском већу за спољне односе у Берлину.
Руска амбасада у Босни и Херцеговини саопштила је да би именовање Шмита требало да званично потврди Савет безбедности Уједињених нација, наводећи да "у супротном ниједан именовани неће имати потребан међународно-правни легитимитет нити ће се сматрати високим представником".
Савет безбедности је 29. јуна, на захтев Русије, одржало седницу по овом питању. Русија је саопштила да би Савет безбедности требало потврдити именовање резолуцијом - на коју би, иначе, Русија као стална чланица могла уложити вето. Друге земље су се успротивиле тој идеји, напомињући да је једногласна подршка Већу пожељна, али не и правно потребна.
Како Савет безбедности није гласало, постало је јасно да ће Шмит преузети функцију у августу. Као одмазду, неки се стручњаци плаше, Русија би могла ставити вето на обнављање мандата ЕУФОР-а у новембру. ЕУФОР је војна мисија у Босни и Херцеговини која надгледа спровођење Дејтонског споразума и састоји се од око 600 војника. Савет безбедности сваке године обнавља мандат ЕУФОР-у, а ако то не учини, то би могло створити нове кризе.
- Да ли је вредан овог ризика, заиста би зависило од тога шта ради Кристијан Шмит и од тога шта је немачка влада одлучила да учини да би га подржала у тим напорима. Такође постоји могућност да не буде промена, да остане више по старом, што такође није мало вероватно - рекла је Руге.
Тања Доми, професорка у Школи међународних и јавних односа на Универзитету Колумбија у Њујорку, која је радила за мисију Организације за европску сигурност и сарадњу рекла је да би САД и Британија већ требало да размишљају о томе како спречити тај сценарио "не за месец дана" већ "сада".
Русија се годинама залаже за затварање ОХР-а и традиционално се противи одлукама и саопштењима ПИЦ-а. Стручњаци сматрају да није право време за затварање ОХР-а, али плаше се нових сукоба и већег политичког застоја што би земљу учинило још мање функционалном.
Ивана Страднер, научна сарадница са Америчког института за предузетништво у Вашингтону, рекла је да је разлог понашања Руса њихов циљ да спрече даље ширење Европске уније и НАТО-а. Русија већ није задовољна тиме што су се две земље западног Балкана, Северна Македонија и Црна Гора, придружиле НАТО-у и желе спречити Босну и Херцеговину да учини исто, рекла је она.
У марту 2021. године руска амбасада у БиХ саопштила је: У случају практичног зближавања Босне и Херцеговине и НАТО-а, наша земља мораће да реагује на такав непријатељски корак.