NE PIŠE SE DOBRO BOSNI: Dobijaju novog Visokog predstavnika, Rusi bi mogli blokirati EUFOR a SAD i EU spremaju sankcije
Pred BiH je turbulentan period
Nemački političar Kristijan Šmit postaće novi međunarodni visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini 1. avgusta, nasledivši Valentina Incka, austrijskog zvaničnika koji je tu funkciju obavljao 12 godina. Rusija bi mogla uzvratiti tako što će blokirati produženje misije EUFOR-a, smatraju stručnjaci.
TERAO SRBE DA PIJU KISELINU IZ AKUMULATORA PA IH UBIJAO: Zoran Milanović vratio zločincu odlikovanja, a sud mu ispočetka sudi
SRPSKIM VAKCINAMA NASTAVLJENA VAKCINACIJA U SARAJEVU: Srbija u dva dana donirala 15.000 doza vakcina građanima BiH
U Hrvatskoj 56 novih slučajeva korona virusa: Dosad dato 2,6 miliona doza vakcina
Nakon što je Incko podnio ostavku 27. maja, Šmida je imenovao Upravni odbor Veća za provedbu mira (PIC), telo od 11 članova, uključujući i SAD, koje visokom predstavniku pruža političke smernice. Protiv je bila samo jedna članica - Rusija.
Četiri stručnjaka upoznata sa dešavanjima na zapadnom Balkanu rekli su da je Šmitovo imenovanje prilika da se poprave neka pitanja u BiH, ali da bi to moglo dovesti i do novih problema.
- S jedne strane imate visoki rizik. Rusija nije pristala na odluku Upravnog odbora PIC-a da odobri nominaciju i tome se vrlo jasno protivi - rekla je Majda Ruge, viša saradnica za politiku u Evropskom veću za spoljne odnose u Berlinu.
Ruska ambasada u Bosni i Hercegovini saopštila je da bi imenovanje Šmita trebalo da zvanično potvrdi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, navodeći da "u suprotnom nijedan imenovani neće imati potreban međunarodno-pravni legitimitet niti će se smatrati visokim predstavnikom".
Savet bezbednosti je 29. juna, na zahtev Rusije, održalo sednicu po ovom pitanju. Rusija je saopštila da bi Savet bezbednosti trebalo potvrditi imenovanje rezolucijom - na koju bi, inače, Rusija kao stalna članica mogla uložiti veto. Druge zemlje su se usprotivile toj ideji, napominjući da je jednoglasna podrška Veću poželjna, ali ne i pravno potrebna.
Kako Savet bezbednosti nije glasalo, postalo je jasno da će Šmit preuzeti funkciju u avgustu. Kao odmazdu, neki se stručnjaci plaše, Rusija bi mogla staviti veto na obnavljanje mandata EUFOR-a u novembru. EUFOR je vojna misija u Bosni i Hercegovini koja nadgleda sprovođenje Dejtonskog sporazuma i sastoji se od oko 600 vojnika. Savet bezbednosti svake godine obnavlja mandat EUFOR-u, a ako to ne učini, to bi moglo stvoriti nove krize.
- Da li je vredan ovog rizika, zaista bi zavisilo od toga šta radi Kristijan Šmit i od toga šta je nemačka vlada odlučila da učini da bi ga podržala u tim naporima. Takođe postoji mogućnost da ne bude promena, da ostane više po starom, što takođe nije malo verovatno - rekla je Ruge.
Tanja Domi, profesorka u Školi međunarodnih i javnih odnosa na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, koja je radila za misiju Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju rekla je da bi SAD i Britanija već trebalo da razmišljaju o tome kako sprečiti taj scenario "ne za mesec dana" već "sada".
Rusija se godinama zalaže za zatvaranje OHR-a i tradicionalno se protivi odlukama i saopštenjima PIC-a. Stručnjaci smatraju da nije pravo vreme za zatvaranje OHR-a, ali plaše se novih sukoba i većeg političkog zastoja što bi zemlju učinilo još manje funkcionalnom.
Ivana Stradner, naučna saradnica sa Američkog instituta za preduzetništvo u Vašingtonu, rekla je da je razlog ponašanja Rusa njihov cilj da spreče dalje širenje Evropske unije i NATO-a. Rusija već nije zadovoljna time što su se dve zemlje zapadnog Balkana, Severna Makedonija i Crna Gora, pridružile NATO-u i žele sprečiti Bosnu i Hercegovinu da učini isto, rekla je ona.
U martu 2021. godine ruska ambasada u BiH saopštila je: U slučaju praktičnog zbližavanja Bosne i Hercegovine i NATO-a, naša zemlja moraće da reaguje na takav neprijateljski korak.