ОТИМАЊЕ ЗЕМЉЕ У ГЛАМОЧУ: У Ливну закуп ара платили 800 евра, у Гламочу би да ар трајно отму за 15 евра

Они сматрају да би изградња ветропарка на Хрбљини била добра ствар и за њих и за Општину, али не пристају да им се земљиште на којем ће бити изграђене ветрењаче и приступни путеви трајно одузима, о чему се у Општини Гламоч увелико доносе решења, већ предлажу да га они сами изнајме инвеститору на 30 година, као што је то урађено у случају појединих ветропаркова у суседним општинама Ливно и Томиславград.

Одлуку о експропријацији Општина Гламоч је образложила наводним постојањем  јавног интереса. Међутим, већ на први поглед јасно је да није у питању никакав јавни, већ приватни интерес. Јавни интерес би био да је земљиште одузето ради изградње школе, вртића или ветропарка од стране јавног предузећа које се бави производњом електричне енергије а овде је земљиште одузето да би ветропарк правио приватни инвеститор.

- Општина Гламоч је прво земљиште отела од власника а онда га дала под концесију на 30 година. А онда је концесионар, у питању су људи из Бањалуке, од којих је један познати полицијски службеник, што је такође добра тема за истраживање, јер одакле државном службенику из Бањалуке који је радио за плату новац да купује земљиште у Федерацији БиХ, земљиште понудио различитим инвеститорима. И постигао договор са инвеститорима из Кине, који су већ изградили неке ветропаркове у овом делу БиХ – каже члан Општинског већа Гламоча, који је замолио да му „из разлога политичке будућности али и личне безбедности, јер у питању су моћни људи и огроман новац“ не наводимо име.

Сва та трговина обављена је без знања и сагласности огромне већине катастарских власника земљишта и њихових наследника. А у питању је неколико стотина људи.

Осим што не пристају да Општина цепа њихова имања, понегде и на по пет-шест делова, а онда отете делове парцела крчми за рачун буразерског намиривања са новокомпонованим бањалучким и кинеским тајкунима и политичарима, власници земљишта огорчени су и због цене од 15 евра по ару коју им је одредила Општина Гламоч, коју води начелник Небојша Радивојша.

При томе брутално газећи не само права власника већ и сопствено решење о експропријацији. Наиме, поступајући по захтеву начелника Радивојше  од 13. децембра 2018. године, Служба за стамбено-комуналне послове, обнову и развој,  геодетске, имовинско-правне послове и катастар општине Гламоч  је 26. јуна 2019. донела решење о експропријацији у којем пише: „За експроприсане непокретности ранијем власнику припада правична накнада која ће бити одређена у поступку споразумног одређивања накнаде“. Решење је потписала помоћник начелника Бојана Бикић Вулета.

Дакле, Општина Гламоч није обећала, па да буде обећање лудом радовање, већ се својим званичним документом обавезала, да ће се са власницима споразумети о висини правичне накнаде. И слагала. Накнаду су одредили сами: 15 евра по ару. Власнике нису ни питали.

Да јесу, не би могла да се догоди да се иста накнада плаћа за кућишта и оранице и за камењаре у које ни зверад не воли да залази. Што није ништа друго већ криминална уравниловка.

На исти преваран начин, Општина Гламоч је била кренула и у одузимање земљишта за изградњу другог ветропарка, на планини Словињ. Власници су се побунили. Инвеститор из Хрватске Франо Пашалић је уважио њихове аргументе и они су добили накнаду од по 50 евра по ару.

На руку власницима земљишта на Словињу ишло је и то што су они становници Општине Гламоч и гласају на изборима на којима се бира општинско руководство. А избори су следеће године. На другој страни, више од 90 одсто власника земљишта које се отима на Хрбљини су из општине Купрес и не могу директно утицати на то да ли ће начелник Радивојша и чланови општинског већа обновити мандат.

Да револт породица Пивач, Ждеро, Милишић, Курељушић, Марић, Зубић и других из купрешких села Шеменовци, Ново Село, Барјемовци, Благај и Мрђеновци, због отимања очевине и мале цене која им се за њу нуди, није без основа указује и случај инвеститора који гради ветропарк на Ивовику, у суседној општини Ливно.

Он је са власником из села Поточани склопио уговор о изнајмљивању земљишта на 30 године, уз плаћање месечне кирије. Уговором број 1935/1-А, који се налази у поседу аутора овог текста, члан 13. предвиђено је да инвеститор, као закупац парцеле од 25 ари и 25 метара површине власнику месечно плаћа 101 конвертибилну марку. За 30 година закупнина ће износити 36.360 КМ. Инвеститор се обавезао да ће након истека уговора уклонити ветрењачу и приступни пут.

- Значи, тај човек из Поточана ће за ар земљишта добити 1.440 КМ, односно око 750 евра. И земљиште остаје његово. А начелник Радивојша и друштво нама за ар земљишта који нам трајно одузимају плаћају 15 евра!? Математика је јасна: накнада за ар отетог земљишта је 50 пута мања него за ар земљишта узетог под кирију. Где је ту логика? Нема је. Не верујем да постоји судија, а ствар ће се очигледно решавати на суду, који ће смети да пресуди да је Општина Гламоч у праву – каже Владо Марић, чијој породици је одузето 150 ари земљишта.

Његов комшија Душан Ждеро истиче да је заговорник договора и да још увек верује да ће Општина Гламоч и начелник Радивојша схватити да је најбоље да се спор реши обострано прихватљивим компромисом.

- У супротном, заштиту својих права ћемо тражити пред домаћим али и страним правосудним институцијама и институцијама за заштиту људских права и својине – каже Ждеро.

У суседним општинама, Томиславграду и Ливну, поједини инвеститори су за трајно одузето земљиште власницима исплатили и преко 100 евра по ару.