"Идем да помогнем Србима, они су наша браћа" Потресна прича о бугарском добровољцу који је дао живот бранећи српски народ у БиХ

Пре рата радио је у полицији и учествовао у мисији Уједињених нација у Камбоџи. Пратећи извештаје о сукобима у Босни и Херцеговини на бугарској телевизији и међународним медијима, стекао је уверење да се о Србима не извештава објективно.

Према сведочењима његових сабораца и породице, често је говорио да је извештавање појединих западних медија пропаганда коју је већ имао прилику да препозна током боравка у Камбоџи.

Када је донео одлуку да оде у Републику Српску, родитељима није открио своје намере. Рекао им је да путује на одмор у Србију, док је свом брату Александру поверио истину.

 - Идем да помогнем Србима, они су наша браћа. Не брини, вратићу се за твоју свадбу - рекао је тада.

Прикључио се 4. озренској бригади

Током 1993. године приступио је Војсци Републике Српске и распоређен је у 4. озренску бригаду, која је бранила подручје Возуће и јужне падине Озрена.

Та јединица остала је упамћена по тешким борбама и одбрани српског становништва на том подручју. Током једног НАТО удара Евгениј је рањен, али је одбио да напусти положај и оде на лечење, упркос наређењу претпостављених.

Трагична судбина код Возуће

У зору 10. септембра 1995. године почела је велика офанзива Армије БиХ на подручју Возуће и Озрена. Током борби Евгениј Васиљев је заробљен на подручју Лозне.

Према доступним подацима, након заробљавања одведен је у околину Завидовића, где је убијен након мучења.

Његова смрт остала је једна од најпотреснијих прича о страним добровољцима који су се борили у редовима Војске Републике Српске.

Одликован за заслуге

За допринос у одбрани Републике Српске постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ.

Његови посмртни остаци пребачени су из Бањалуке у Софију, где је 21. маја 1997. године сахрањен уз највише државне почасти. Сахрани је присуствовао и почасни вод Војске Републике Српске, док је тело преузео његов брат Александар Васиљев.

Додатну тежину овој причи даје чињеница да је Александар неколико година касније кренуо стопама свог брата. Као добровољац учествовао је у одбрани Косова и Метохије 1999. године, када је три пута рањен.

Симбол српско-бугарског братства

Више од три деценије након његовог доласка у Републику Српску, име Евгенија Васиљева остало је симбол пожртвованости, храбрости и пријатељства српског и бугарског народа.

Његова животна прича и данас се преноси међу ветеранима и поштоваоцима историје као пример човека који је напустио сигуран живот како би, вођен својим уверењима, стао уз народ за који је веровао да му је братски.

Србија Данас/Лука Стојановић