Генетичка историја Балкана: Најновије и највеће научно истраживање представља крај свих заблуда?
Док су се деценијама водиле ватрене расправе око тога ко смо, одакле долазимо и чија је „крв“ на овим просторима старија, наука је ћутала и прикупљала доказе.
А онда је стигао одговор који је одјекнуо од Харварда до Београда. Студија објављена у престижном часопису Cell у којој је учествовао и професор Жељко Томановић са Биолошког факултета у Београду, представља најпрецизнији „биолошки скенер“ Балкана икада направљен.
Анализа генома 146 људи који су ходали овим тлом пре два миленијума открила је фасцинантну истину: Балкан је био прво истинско „глобално село“ Европе, где су се мешали римски легионари из Африке, трговци са Истока и словенски досељеници са севера. Резултат те мешавине смо управо ми – модерни становници Балкана, носиоци наслеђа које пркоси границама и уџбеницима.
Ово није само прича о костима и древној ДНК; ово је прича о нама. Анализа генома 146 људи који су ходали овим тлом пре два миленијума открила је фасцинантну истину: Балкан је био прво истинско „глобално село“ Европе, где су се мешали римски легионари из Африке, трговци са Истока и словенски досељеници са севера. Резултат те мешавине смо управо ми – модерни становници Балкана, носиоци наслеђа које пркоси границама и уџбеницима.
У разговору за Цлуб 11, професор Томановић демистификовао је словенски код, објаснио зашто су хаплогрупе само део слагалице и открио да ли је дошло време да историју пишемо испочетка.
И Демистификација науке
Студија у часопису "Cell" није само научни рад, она је дигитални времеплов. Шта је заправо "анализа целог генома" и зашто је она, за разлику од интерпретација појединих историчара, имуна на политичке и идеолошке спинове?
- Желим да истакнем огроман напредак геномике и молекуларне биологије у последњих 30 година. Људски геном је потпуно секвенциран пре више од 20 година и цена је тада била преко 3 милијарде долара. Данас се наш геном може секвенцирати за пар стотина долара, што говори о страховитом напретку технологија секвенцирања - прича Томановић и наставља:
- Све ово је омогућило да се данас практично пише нова историја света и како су и одакле насељавани различити континенти, а све ово је засновано искључиво на научним чињеницама. Како мој колега проф. Мидраг Грбић има обичај да каже да историју увек пишу победници, али ако историја “лаже” ДНК не лаже.
- Простор Балкана је имао турбулентну историју као миграциона рута између Азије и остатка Европе. Словенски народи су међу најбројнијим европским народима, међутим из неког разлога није било комплексних палеогенетичких истраживања Балкана и уопште истраживања порекла словенских народа у Европи.
- Пре скоро десетак година, ја сам позвао проф. Миодрага Грбића са Универзитета Западни Онтарио из Канаде да буде гостујући професор на Универзитету у Београду – Биолошком факултету и тада смо се договорили да осим предавања докторантима, покренемо генетичка истраживања порекла Срба. То је била Миодрагова идеја и сећам се да је рекао “хајде да видимо прво ко смо ми и откуда овде, па онда да причамо неке велике приче…”.
- То је био веома захтеван пројекат у том тренутку. Миодраг је био одушевљен и рекао је да га то баш додатно мотивише (немамо новац и технологију, али имамо план!). Често је цитирао оно Његошево – “нека буде што бити не може”…
- Тако је све кренуло и ми смо формирали један тим истраживача са Биолошког факултета уз проф. Душана Кецкаревића нашег водећег форензичара, Археолошког института (др Илија Микић са колегама археолозима), а у тим се укључио Универзитет у Барселони (Проф. Царлес Лалуеза Fox, један од најпознатијих шпанских еволуционих биолога) и Универзитет Харвард (проф. Давид Рајх који је једно од највећих светских имена у палеогенетици) који су имали текуће пројекте о Римском царству са десетинама милиона долара фондова.
- Ми смо их убедили да је Балкан неистражен и невероватно интересантан и то је био разлог да они уложе свој новац и ресурсе у ова истраживања.
- Питања порекла, као што сте приметили су веома осетљива и контраверзна и има пуно лажне науке, митова и измишљотина. Ја сам чак својевремено и ишао на нека предавања где су неки необични људи различитих професија износили своје “теорије” о пореклу Срба и наравно продавали своје публикације након тога. Невероватна је количина дезинформација и измишљотина на интернету, јер је то нешто што људе занима и чиме се доста манипулише.
- Када говоримо о биолошком, односно генетичком пореклу, то не треба мешати са националним идентитетом који је много шири појам и укључује језик, културу, религију, итд… Генетичко порекло се утврђује анализом ДНК људских остатака и данашњег становништва а све остало (језик, религија…) је стицај историјских околности.
- Ми смо у првој фази пројекта желели само да анализирамо питања порекла Срба, међутим наше колеге из Шпаније и САД су желели да се уради комплетна анализа генетичке историје Балкана јер такав рад добија далеко већу тежину. Уосаталом они су финансирали истраживање и не би било у реду да им постављамо услове.
- Резултати су били делом очекивани а делом изненађујући. Анализом око 150 скелета од 1-10 века са територије Балкана, а највише из Србије, уз анализу генома данашњег српског и Балканског становништва показано је да Срби имају око 50% аутохтоног Балканског генома а остатак чини словенски геном.
- Око половине тог “аутохтоног” генома чине досељеници из античких градова Ефеса, Констатинопоља и Коринтоса а половина аутохтоно балканско становништво. Не знамо ко су били ти предачки аутохтони народи, да ли Илири или неки други народи јер немамо поуздане податке.
- Ово говори да традиционално гледиште да смо се ми овде доселили преко Карпата у 7. веку просто није тачно, већ је дошло до мешања аутохтоног становништва са Словенским придошлицама од 6-8. века.
- Слично је и са осталим балканским народима – Хрватима, Бугарима, Румунима, Албанцима, Грцима... Изгледа да су словенске миграције биле веома масовне и Словени су оставили генетичке трагове чак и на најудаљенијим грчким острвима где данашње становништво тамо има 5-10% словенског генома. Сматра се да је ова демографска промена на Балкану била једна од највећих у Европи.
- Занимљиво је и да су данашњи Срби, Хрвати и Румуни генетички веома блиски без обзира на разлике у религији или језику (Срби и Румуни). Не постоје ни најмање генетичке разлике међу ова три народа.
Често чујемо термине попут "Хаплогрупе" у популарним дискусијама о пореклу. Зашто је ова метода (анализа аутозомалне ДНК) боља у односу на праћење само Y-hromozoma (мушке линије)? Да ли нас хаплогрупе заправо заваравају о нашем стварном наслеђу?
- Анализе хаплогрупа мушког Y хромозома су веома популарне. Тај маркер нам говори о пореклу по мушкој линији. Ипак ослањање једино на Y хромозом није потпуно поуздано, мада се ради о стабилним маркерима који не рекомбинују са женским X хромозомом. Међутим, наш генетички материјал осим од оца, добијамо половину и од мајке. Сексуални хромозоми који детерминишу пол су само мали део нашег генома.
- У нашем раду су осим Y хромозома (хаплогрупе) узета у обзир и митохондријална ДНК која се наслеђује по женској линији као и гени аутозома (остала 22 пара хромозома) од интреса за антрополошке и биомедицинске факторе.
- Дакле, треба бити опрезан по питању интерпретације резултата заснованим само на хаплогрупама Y хромозома. Ту постоје још неки генетички проблеми, али да не улазимо дубље у проблематику.
- Иначе, сви смо ми припадамо једној врсти – Хомо сапиенс-у и не постоје суштинске генетичке разлике између било којих припадника људске врсте. Међутим, различите људске популације/ етничке групе поседују одређене мутације које су учесталије од других.
- На пример, знамо да неке мутације могу довести до тога да неки народи не могу да варе млеко (лактозу), мада најчешће већина тих мутација нема неку посебну видљиву експресију.
- Очитавањем генома ви трагате за тим мањим променама –стотине гена су потпуно идентичне, а онда нађете једну малу мутацију и тако редом…. Обрадом тих података се могу показати одређени генетички профили појединих етничких група.
II Балкан као "Глобално село" антике
Резултати показују да је Балкан током римске владавине био прави "мелтинг пот". Колико нас је изненадила чињеница да су у Виминацијуму или Сингидунуму живели људи са генетским потписом северне Африке и Блиског истока? Да ли је антички Балкан био "модернији" него што мислимо?
- Виминацијум је био једно од највећих утврђења у римском царству и према неким подацима са преко 40.000 војника на врхунцу моћи. Замислите данас неку војну базу са 40.000 војника? Не знам да ли постоји негде. Ту су били и центри за обуку и део наших резултата се односио на миграције које су фасцинантне.
- Осим људи из северне Африке имали смо један скелет младића од 17 година из подсахарске Африке, тачније Северног Судана. Сахрањен је са уљаном лампом са угравираним орлом. Претпоставља се да је био припадник Римске војске.
- Осим анализе генома, анализиран је и састав његових зуба и то је показало да се зуби састоје од морских протеина (Црвено море) и потпуно се разликују од зуба свих других скелета. Фасцинантно је како је он са породицом у то време прешао Сахару и дошао у Виминацијум да се бори за Рим!
- Имали смо досељенике из античких градова у Анадолији, из Скандинавских земаља, различите припаднике Готских племена, који су изгледа били веома хетерогени... Оно што је било највеће изненађење, осим овог Суданца, је да су сви анализирани Римски војници из Виминацијума било локалци. То нам говори о много већој самоуправи и интеграцији овог региона у Римско царство.
- Чак је нађен и један скелет Словенке из 2. века (анализиран је брачни пар који је заједно сахрањен – мушкарац је био “старобалканац“ а жена Словенка) који је вероватно најстарији словенски налаз на Балкану.
- Очигледно је да је до миграција и мешања становништва долазило и док је Римско царство било на врхунцу, али су оне биле контролисане.
Постоји ли генетички доказ о "паду Рима" пре него што се он десио у књигама? Шта нам ДНК говори о томе када су границе (Лимес) заиста постале порозне?
- О овоме много више могу да кажу историчари који се баве Римским царством. Постоје подаци да су између осталог узроци пада Римског царства и епидемије куге, промене климе (захлађења), економски разлози а што је довело до слабљења царства и све већих напада варварских племена.
- О овоме много више могу да кажу историчари који се баве Римским царством. Постоје подаци да су између осталог узроци пада Римског царства и епидемије куге, промене климе (захлађења), економски разлози а што је довело до слабљења царства и све већих напада варварских племена.
- О овоме је у САНУ на наш позив говорио историчар Кајл Харпер који је одржао фантастично предавање “Дунавска граница и балканска револуција у Римском царству“ говорећи и о чињеници да је 26 Римских императора рођено на Балкану (од тога 16 на територији данашње Србије – неко је у шали рекао да је то можда објашњење зашто су се Срби често у историји понашали као да су нека империјална сила).
- Проф. Харпер са Универзитета Оклахома и Харвардски докторант је као велику непознаницу истакао чињеницу да је „једна територија приближна површини данашње Шкотске дала 26 императора и владала цивилизованим светом око 300 година“.
- Наши подаци показују да словенске генетике готово да није било до 5. века. Међутим након 7. века јасно је видљив генетички печат Словена, али који су се мешали са аутохтоним становништвом. Те миграције су биле масовне након пада Рима.
- Истраживања о словенским миграцијама у Европи која су ове године објављени у водећем светском научном часопису Натуре су потврдила наше резултате о мешању становништва на Балкану, а што рецимо није био случај у источној Европи (Пољска, Чешка, Словачка...) где је практично дошло до потпуне замене становништва.
III Велика сеоба и "Словенски код"
У јавности се често води дебата: "Досељени Словени или староседеоци?". Ново истраживање даје одговор – мешавина 50:50. Како наука мири ове две струје и шта то говори о нашој способности асимилације?
- Наши подаци говоре о приближном проценту. Тај проценат аутохтоне и Словенске генетике је подложан промени у зависности од величине узорка, али је непобитно да смо ми мешавина досељених Словена и аутохтоног Балканског становништва.
- Реакције јавности су биле веома позитивне готово на читавом Балкану. Проф. Лалуеза Fox који је један од водећих аутора ове студије ми је рекао да су неки Албанци били веома љути јер се показало да Албанско становништво има 30-40% Словенског генома и нису то добро прихватили…
- Он је у својој недавно објављеној Књизи “Identity” управо говорио о реакцијама и на ову студију. Након предавања у САНУ 2022. године пришао му је један наш академик и рекао му да он “не признаје ове резултате и да сматра да су Срби искључиво словенског порекла са Русима као најближим сродницима”.
- Са друге стране тзв. аутохтонисти су били задовољни да је коначно показано да смо ми аутохтони Балкански народ, али им је сметало то мешање са Словенима и они “не признају” словенске миграције…
- Након тога му је писао један румунски академик који је био веома љут, јер је студија показала да данашњи Румуни имају око 60% словенског генома, критикујући студију и да Румуни никакве везе немају са Словенима и Русима.
- Био је ту и један британски публициста коме се нису допали резултати о етничким разликама заснованим на генетици, мада они у Британији имају бројне сличне студије. Међутим, основни проблем је што људи мешају питање националног идентитета са генетичким пореклом.
- Професор Лалуеза Fox је након ових навода цитирао Винстона Черчила који је рекао да “Балкан прави толико много историје коју не може да поднесе”.
Истраживање су радили престижни универзитети (Харвард, Барселона, Београд). Како је изгледала та сарадња и колико је било тешко доћи до узорака који су "преживели" 2000 година у земљи?
- Сарадња је била одлична и ту је највећу улогу имао проф. Грбић који је стране партнере убедио у значај територије данашње Србије у Римском царству, а посебно да је родно место Константина Великог, једног од најзначајнијег Римског императора који је озваничио хришћанство у Римском царству, данашњи Ниш (Наисус).
- Свет пре његове владавине и након ње, једноставно није био исти. Они то нису знали, што говори да позитивне ствари из дуге историје наше земље не промовишемо довољно.
- Без др Илије Микића и подршке његових колега из Археолошког института који су обезбедили квалитетне узорке, а посебно њихово тумачење, не би било могуће реализовати ова истраживања. Проф. Душан Кецкаревић је обезбедио узорке Срба са територије читаве бивше Југославије. У тиму су осим биолога и археолога били и историчари који се баве историјом Римског царства у различитим аспектима.
ИВ Будућност и идентитет
Да ли су ови резултати "смртна пресуда" за националистичке митове на Балкану? Ако имамо скоро идентичан генетски код, да ли је време да историју учимо кроз призму сличности, а не разлика?
- Митова ће увек бити на Балкану, јер они који немају ништа друго да понуде свом народу посежу за квази национализмом.
Помиње се писање нових уџбеника. Шта је прва реченица коју би Жељко Томановић променио у тренутним уџбеницима историје за основне школе?
- Имали смо неке разговоре око промена у уџбеницима историје. Ова студија заиста мења део званичне историје. Свакако би требало променити део који се односи на Словенске миграције и да смо ми у 7. веку као једно од Словенских племена дошли преко Карпата.
- Овде је јасно показано да није дошло да замене становништва већ до мешања са Словенским придошлицама. Уосталом, Балкан очигледно није био периферија Римског царства, већ је то био релативно густо насељен простор и овај закључак је веома логичан.
- Да ли ће до те промене у уџбеницима доћи видећемо, али то је неминовно у блиској будућности јер долазе и нови резултати који то потврђују.
Који је следећи корак? Да ли планирате да се померите даље у прошлост, ка бронзаном добу или можда дубље у средњи век, како бисмо видели како су се формирале модерне нације?
- Тренутно се ради на анализи преко 700 скелета из Виминацијума. Узорци су веома пажљиво одабрани из различитих социјалних и друштвених слојева. Биће то једна од највећих палеогенетских студија икада.
- Ово је истраживање високе резолуције локализовано на Римски град Виминацијум. Осим додатних информација о пореклу становништва и миграцијама, ово истраживање ће отворити читав низ питања и покушати да да бројне одговоре.
- Да ли су трговци, војници и радници долазили из истих региона? Каква је генетика Римске војске и одакле су регрутовани нови војници? Какав је социјални статус тих миграција?
- Такође нас занима анализа друштвене структуре становништва, социјални статус жена кроз обрасце здравственог статуса два пола. Ко су рани подржаваоци хришћанства? Да ли су то одређене етничке групе или групе из одређених социјалних слојева?
- Веома важан део истраживања ће бити и анализа различитих ендемских или епидемијских заразних болести. Који биолошки агенси су изазвали Антонинову и Кипријанову кугу? Који су други респираторни или гастроентерични патогени били присутни? Да ли је било маларије обзиром на близину Дунава?
- При крају је студија која се односи на Лепенски вир. Анализирају се скелети ловаца сакупљача и првих пољопривредника из тог периода.
- Добићемо одговоре на питања која се односе на промене које су настале преласком на седентарни начин живота и пољопривреду и како се то одразило на здравствене обрасце становништва. Да ли постоји веза са данашњим Балканским становништвом?
- Што се тиче средњег века, имали смо идеју да се анализирају остаци Немањића, једне од најдуговечнијих европских владарских породица и да се дају одговори на питања о њиховом пореклу. Да ли су били више Словени или аутохтони Балканци? Какве су њихове везе са Европским владарским породицама тога доба?
- На пример непознато је порекло Ане, мајке Светог Саве. Мислим да би то била велика афирмација наше историје и културе. Међутим, свесни смо да је то веома осетљива тема и за сада не постоји могућност да се то ради.
- Проф. Царлес Лалуеза Фокс је радио сличну студију Шпанских владарских лоза, а тренутно секвенцира геном Дантеа Алигијерија. Знам да је отварање гробнице у Равени и узимање узорка за ДНК анализу коштало око 600.000 евра.
- Поред свега овога, паралелно се ради генетика старих чокота винових лоза у Србији, али о томе неком другом приликом - закључује Жељко Томановић.