ХРВАТИ РЕАГОВАЛИ НА "ДАРУ ИЗ ЈАСЕНОВЦА" Не прихватају ИСТИНУ - оплели по СРБИМА и "дорћолском акценту" (ФОТО)
"Дара из Јасеновца" изазвала је буру широм региона
Велики број људи гледао је синоћ премијеру филма "Дара из Јасеновца", а остварење Предрага Антонијевића изазвало је бројне реакције у јавности, као и на друштвеним мрежама.
"УБИЈАМО ИХ ЗАТО ШТО СУ СРБИ": Језива сцена из филма "Дара из Јасеновца" потресла цео регион (ВИДЕО)
Песма се ори док сузе капљу низ лице у вагону смрти: Шта се крије иза ПЕСМЕ ЖЕНА у филму "Дара из Јасеновца"?
Моменат који сте пропустили: Дара у филму ДВА ПУТА СКИДА МАРАМУ, а иза тога се крије ВАЖНА СИМБОЛИКА
Хрватски медији су у извесној мери известили о пројекцији филма који говори о злочинима које су учиниле усташе над српским и несрпским живљем у логору Јасеновац током Другог светског рата.
"Вечерњи лист" оцењује да је потез да се филм емитује прво на телевзији, а не у биоскопу "био поприлично чудан", и додаје у рецензији да "Дара из Јасеновца претендује "да буде својеврсна српска "Шиндлерова листа", филм који ће говорити о патњама једног народа и фашистичким злочинима"
- "Дара из Јасеновца" приказује живот у коцентрационим логорима у Јасеновцу и Старој Градишки гледан очима 10-годишње Даре Илић (Биљана Чекић), која је с Козаре доведена у Јасеновац с мајком, старијим и млађим братом. Њен отац већ је био тамо, радећи као гробар у Градини. Непосредно пре одласка у Стару Градишку, Дари су убили старијег брата и мајку и она сама мора да се брине за двогодишњег брата у паклу логора. Након тога почиње набацивање радње којој је очигледна намера да прикаже усташе што крволочнијима и нехуманијима - наводи се у тексту објављеном на том порталу.
- Наравно, нико не може да порекне да су се у Јасеновцу догађали страшни злочини, да су деца гушена плином, људи убијани маљем и клани великим ножевима, али то не значи да је требало од тих ликова да се праве карикатуре. Редитељ је тако направио сличну ствар као на пример Оја Кодар у филму "Вријеме за" или Јаков Седлар у "Четверореду" - додаје се у чланку који је написао Самир Milla.
Боја униформи
"Вечерњи" истиче да је Антонијевић направио неколико фактографских грешака, те се наводи да су усташе у филму носиле црне униформе, иако је, како се истиче у тексту, да је "службена униформа била светлозелене боје, а црне униформе су носили само припадници Црне легије".
- Ваљда је тако хтео да дочара додатно зло. У Стару Градишку је убацио и часне сестре, премда оне тамо нису никад биле. А те часне сестре изгледају као најгоре негативке из хорор филмова, плавих очију и продорног погледа. У једној сцени главна часна сестра индоктринира децу у учионици, док су на зиду фотографије Анте Павелића и Алојзија Степинца, које је посебно споменула као њихове вође - стоји у тексту.
- Познато је да је Степинац током рата и сам спасио пуно деце и осуђивао оно што се догађало у Јасеновцу, тако да је мало теже очекивати његову слику на зиду тог логора. Такође, по овом филму испада како су у Јасеновцу били само Срби, Јевреји и Роми, те да није било Хрвата. Једина Хрватица која осуђује усташе појављује се на почетку филма - додаје се.
Рецензија говори и о сцени славља у којој за столом седе Немци и усташе, а млади нациста после приказаног злочина повраћа.
- Док усташе и Немци једу, Срби морају да плешу коло око столица. Кад музика стане, онај ко не седне убијен је од стране Анте Врбана (Игор Ђорђевић), који истим ножем кида јабуку и коље људе. То све из аутомобила прате Динко и Нада Шакић којима се чин клања толико свиди да се упусте у коитус. Наравно, да су се ту амерички рецензенти збунили, јер су помислили како се ради о инцесту између брата и сестре Лубурић. Наиме, ликови Наде и Динка су потпуно маргинални, не проговоре нити једну реч, осим што се спомену, и јасно је како су то само ради те шокантне сцене - пише у тексту "Вечерњег".
"Глумци са дорћолским нагласком"
- Антонијевићеви ликови тако су већином набацани за потребе појединих сцена, а просечни гледалац ће вероватно и да се збуни, поготово код женских улога, јер све затворенице имају мараме на глави, па се може догодити да се замислите ко је од њих мајка деце коју смо управо видели, а ко нова затвореница. Осим Хрватице на почетку ваља споменути и убацивање Дијане Будисављевић, која је приказана тачно онаква каква је и била. Посебан бонус иде глумцима који глуме усташе који причају хрватски с дорћолским или војвођанским нагласком- додаје се.
Аутор је похвалио музику из филма "Дара из Јасеновца", коју потписују Александра Ковач и Роман Горшек.
- Моћно написаних оркестрација не би се посрамили ни највећи холивудски спектакли. А Антонијевићу предлажем да погледа "Quo вадис, Аида?" Јасмиле Жбанић, где може да се види како се једнако грозни злочини могу написати много боље написаним ликовима и без прскања по екрану у стилу јефтиних хорора - додаје се у тексту.
"Ово није антихрватски филм"
Портал Index пренео је изјаву председника Александра Вучића.
- Гледао сам филм, свидео ми се. Тежак је, али мислим да је важан за наш народ. Важно је што је напокон направљен филм о највећем стратишту српског народа. То се догодило на моју иницијативу. Поносан сам на ту чињеницу, што су се после 75 година нека влада и неки председник сетио то да подржи - истакао је Вучић, а преноси овај портал.
Index се, такође, објавио и изјаву режисера филма Предрага Антонијевића, који је истакао да овај филм "није антихрватски, али је антиусташки.
- Наравно, знамо да је велики број људи у Хрватској чиста срца и они су то показали након што су онај филм о Дијани Будисављевић на Пулском фестивалу наградили, али има значајан број људи у Хрватској који и даље гаје усташки легат у НДХ. Тако су кренули одмах и напади на овај филм без да се филм види. Биће свуда у свету и по факултетима, како да кажем, научно-наставно штиво и о њему ће се разговарати - казао је Антонијевић, а преноси портал.
"НДХ натопљена крвљу невиних"
Хрватски историчар и теолог Горан Шарић објавио је на Фејсбуку своје виђење о "Дари из Јасеновца" и рекао да је требало "да прође више од седам деценија да се у Србији сними филм о једном од најмонструознијих геноцида које је човечанство запамтило (ако га уопште памти), а историја људског рода је историја геноцида, злочина, греха и побуне људи против Бога".
- Никад нећу заборавити сузе Хрвата, бившег јасеновачког логораша, који је тада већ као седи старац препричавао догађај ком је присуствовао у логору. Педесет година је јако пуно времена, па ипак, плакао је као дете док је описивао како је извесна усташица Марија убијала бебу ударањем главе о зид. Људски ум не може појмити размјер тог зла. Јасеновац није био нека изолована кућа страве, него је читава НДХ натопљена крвљу невиних жртава. Четири године пакла на Земљи - написао је Шарић на Фејсбуку.
- Није могуће ни у једној књизи, нити на једном филму да се прикаже оно што се тада догађало. Свакако је похвално што је неко покушао то да екранизује, што је филм приказан на РТС-у, што је држава стала иза пројеката. Међутим, поново се (након катастрофалне серије "Немањићи") показује да Срби нису у стању снимити добар филм о себи и својој историји, ако није са аутошовинистичких позиција. Ако се сами себи не ругају - додаје се у објави.
"Ко је и зашто је?"
Како се наводи у објави, "проблем филма нису ни патетика ни црно-бели приказ карактера".
- Сваки хрватски ратни филм или сваки филм о Сребреници има 100 пута више патетике. И може ли међу усташким чуварима у дечјим логорима ико да буде не беп, него и тамно-сви? Проблем је што филм, ако је рађен за међународну публику, није објаснио ко је и зашто побио стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и Хрвата у десетинама логора и у небројним стратиштима по селима НДХ. Није објаснио генезу зла. Није га потписао, именом и презименом - тврди Шарић.
- У једном оваквом филму атмосфера пакла се не постиже бруталним сценама насиља ни дивљачким испадима усташких зликоваца и то је највећи промашај филма. Режисер и сценариста показали су потпуно неразумевање историје, духа оног времена, духа усташког клеро-фашизма. Они усташе приказују као неке алфа насилнике из краја, гневне вође навијача, Земунце, Вељу Невољу. Не, усташе су биле хладни и мирни садисти, злобни и пакосни, љигави, али сталожени. Да сам ја снимао филм, за улоге усташа користио бих данашње негиратеље усташког геноцида, Игора Вукића и његову бесрамност којом негира покоље у Јасеновцу, Стјепана Разума и његову перверзну мирноћу, Романа Љељка и онај поглед преварант - истакао је овај историчар.
Шарић сматра да је требало да режисер и сценариста погледају наступе у хрватском сабору Хрвоја Зекановића и "сладострасну мржњу којом говори о Србима, фанатичност Каролине Видовић Кришто, лукавост Жељке Маркић или пасивну агресију Влатке Вуковић док изјављује да дечје логоре нису основале усташе него Црвени крст".
- Требао је да присуствују проповедима бискупа Кошића. Или бар, ако им је ближе, да оду у круг двојке, послушају Соњу Бисерко, Дубравку Стојановић, Николу Самарџића, Светислава Басару... Без обзира на све мане филма, пустио сам сузу на крају - истакао је Шарић.
- Наш Бог је Бог живих, а не мртвих, као што каже еванђеље по Ивану. И сви јасеновачки мученици сада су, нека им је вечна слава у Богу. Суштина Исусове поруке је праштање, али опростити можемо само ономе ко се покајао!!! А горе споменути ликови, својим наративима о вечној српској кривици и Србима као византицима и примитивцима, својим негирањем геноцида, својим правдањима злочина над цивилима, тарцима, женама и децом, по други пута убијају те жртве. Поновно стварају предуслове за нове ратове и геноциде, за нове кругове пакла. Не могу Срби да схвате то зло. И боље да не могу - закључио је он.