Инфлација разара Хрватску, цене отишле у небеса! Професорка економије тврди: "Трошкови енергената тек ће се прелити на цене хране"

Највећи допринос расту цена дала је енергија, која је поскупела за чак 17,5 одсто, а значајно су порасле и цене услуга, за 8,2 одсто, као и хране, за 3,5 одсто. Истовремено, непрехрамбени производи забележили су пад цена од 0,6 одсто.

О узроцима и последицама убрзања инфлације за РТЛ Данас говорила је Маријана Иванов, професорка са Катедре за финансије на Економском факултету у Загребу.

Убрзање инфлације било је очекивано

Иванов истиче да је овакав скок инфлације није изненадио.
„Трошкови енергената значајно расту и засад се то највише одражава на њиховим ценама. Ускоро можемо очекивати да ће се ти трошкови почети преливати и на цене хране, што се већ види код непрерађених намирница попут поврћа и меса“, појаснила је.

Нагласила је да је Хрватска и пре почетка сукоба на Блиском истоку имала високу инфлацију.

„У фебруару је била 3,8 одсто, месец касније 4,8, а сада 5,8 одсто. Надамо се да следећи месец неће бити 6,8 одсто, али такав сценарио је могућ када се већи трошкови енергената и горива прелију на цене хране“, рекла је Иванова.

На питање зашто инфлација у Хрватској расте брже него у остатку еврозоне, где је испред само Бугарска, Иванова одговара да је то делом последица инфлације коју је земља имала и пре нове енергетске кризе.

„Код електричне енергије већ смо имали повећане трошкове, попут административних такси, а на то се надовезао и раст цена горива, који би без Владиних мера био још већи. Притом доминантно користимо дизел гориво, које је забележило већи раст цене“, наводи.

Она појашњава да је реч о трошковној инфлацији коју није могуће избећи смањењем потражње.

„Та инфлација ће трајати докле год трошкови расту, а они се још нису у потпуности пренели на остале производе и услуге. Уз то, и даље бележимо значајан раст трошкова становања“, додала је Иванова.

Простор за неоправдано дизање маржи

Коментаришући раст цена услуга, професорка Иванова каже да сваки предузетник има своју рачуницу и мора да покрије трошкове који му расту. Ипак, упозорава да није оправдано да се целокупан раст трошкова горива аутоматски пребаци на крајњег потрошача.

„Оно што свакако није оправдано јесте да се коначна цена за потрошача повећа у пуном износу раста трошкова горива, јер им тренутно не расту трошкови рада. Они су расли у последње две године и ту више нема простора за раст“, изјавила је.

„Заправо, морамо избећи ситуацију да предузетници искористе прилику за повећање сопствених профитних маржи под изговором да коначна цена мора расти колико је расла и цена горива, јер то није тачно“, нагласила је Иванова.

Туристичка сезона и геополитички ризици

Према њеним речима, предстојећа туристичка сезона вероватно ће додатно убрзати инфлацију.
„Управо почиње набавка робе која ће се лети продавати туристима, а та набавка ће бити скупља. Будући да увозимо много хране и других производа, то је опет део увезене инфлације“, казала је.

Истиче да је раст цена неминован, а ситуација на Блиском истоку не даје назнаке смиривања, што отежава предвиђања.

„Геополитички ризици су и без Блиског истока повећани и стварају притисак. На пример, Немачка се суочава са ризиком набавке нафте. Тај политички ризик стално расте и одржава притисак на цене енергената“, закључила је Иванова.

Србија Данас/Index