Inflacija razara Hrvatsku, cene otišle u nebesa! Profesorka ekonomije tvrdi: "Troškovi energenata tek će se preliti na cene hrane"

Najveći doprinos rastu cena dala je energija, koja je poskupela za čak 17,5 odsto, a značajno su porasle i cene usluga, za 8,2 odsto, kao i hrane, za 3,5 odsto. Istovremeno, neprehrambeni proizvodi zabeležili su pad cena od 0,6 odsto.

O uzrocima i posledicama ubrzanja inflacije za RTL Danas govorila je Marijana Ivanov, profesorka sa Katedre za finansije na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu.

Ubrzanje inflacije bilo je očekivano

Ivanov ističe da je ovakav skok inflacije nije iznenadio.
„Troškovi energenata značajno rastu i zasad se to najviše odražava na njihovim cenama. Uskoro možemo očekivati da će se ti troškovi početi prelivati i na cene hrane, što se već vidi kod neprerađenih namirnica poput povrća i mesa“, pojasnila je.

Naglasila je da je Hrvatska i pre početka sukoba na Bliskom istoku imala visoku inflaciju.

„U februaru je bila 3,8 odsto, mesec kasnije 4,8, a sada 5,8 odsto. Nadamo se da sledeći mesec neće biti 6,8 odsto, ali takav scenario je moguć kada se veći troškovi energenata i goriva preliju na cene hrane“, rekla je Ivanova.

Na pitanje zašto inflacija u Hrvatskoj raste brže nego u ostatku evrozone, gde je ispred samo Bugarska, Ivanova odgovara da je to delom posledica inflacije koju je zemlja imala i pre nove energetske krize.

„Kod električne energije već smo imali povećane troškove, poput administrativnih taksi, a na to se nadovezao i rast cena goriva, koji bi bez Vladinih mera bio još veći. Pritom dominantno koristimo dizel gorivo, koje je zabeležilo veći rast cene“, navodi.

Ona pojašnjava da je reč o troškovnoj inflaciji koju nije moguće izbeći smanjenjem potražnje.

„Ta inflacija će trajati dokle god troškovi rastu, a oni se još nisu u potpunosti preneli na ostale proizvode i usluge. Uz to, i dalje beležimo značajan rast troškova stanovanja“, dodala je Ivanova.

Prostor za neopravdano dizanje marži

Komentarišući rast cena usluga, profesorka Ivanova kaže da svaki preduzetnik ima svoju računicu i mora da pokrije troškove koji mu rastu. Ipak, upozorava da nije opravdano da se celokupan rast troškova goriva automatski prebaci na krajnjeg potrošača.

„Ono što svakako nije opravdano jeste da se konačna cena za potrošača poveća u punom iznosu rasta troškova goriva, jer im trenutno ne rastu troškovi rada. Oni su rasli u poslednje dve godine i tu više nema prostora za rast“, izjavila je.

„Zapravo, moramo izbeći situaciju da preduzetnici iskoriste priliku za povećanje sopstvenih profitnih marži pod izgovorom da konačna cena mora rasti koliko je rasla i cena goriva, jer to nije tačno“, naglasila je Ivanova.

Turistička sezona i geopolitički rizici

Prema njenim rečima, predstojeća turistička sezona verovatno će dodatno ubrzati inflaciju.
„Upravo počinje nabavka robe koja će se leti prodavati turistima, a ta nabavka će biti skuplja. Budući da uvozimo mnogo hrane i drugih proizvoda, to je opet deo uvezene inflacije“, kazala je.

Ističe da je rast cena neminovan, a situacija na Bliskom istoku ne daje naznake smirivanja, što otežava predviđanja.

„Geopolitički rizici su i bez Bliskog istoka povećani i stvaraju pritisak. Na primer, Nemačka se suočava sa rizikom nabavke nafte. Taj politički rizik stalno raste i održava pritisak na cene energenata“, zaključila je Ivanova.

Srbija Danas/Index