ХРВАТ ОПИСАО ПАКАО КОРОНЕ: "Услови ратни, кад су ме пустили кући плакао сам целим путем"
Дамир Ваљак говорио да се не плаши короне, а онда се разболео
Дамир Ваљак, 52-годишњак из Загреба, до пре три месеца говорио је да се не плаши заразе корона вирусом. Био је мишљења да је то обична вироза, можда налик грипу, али данас из личног искуства децидирано тврди: реч је о озбиљној болести.
СРБИ СУ ПОНОВО УГРОЖЕНИ, СТВАРА СЕ НОВА НАЦИЈА НА БАЛКАНУ?! Чувени српски историчар открио све (ВИДЕО)
КУХИЊСКИМ НОЖЕМ НА КОНТРОЛОРЕ: Напад на Сарајевској трамвајској станици - на срећу нема повређених (ВИДЕО)
ПРОВОКАЦИЈА ИЗ ХРВАТСКЕ! "ЗА ДОМ СПРЕМНИ" У ЖИВОМ ПРОГРАМУ: Генерал раширио заставу па дабио СРАМАН поклон (ВИДЕО)
За њега, иначе здравог и снажног мушкарца који никад не иде код лекара, а у болници је био само као дете кад је оперисао слепо црево, корона је била тешка болест.
Дамир је један од прве две особе који су се лечиле у загребачкој Арени, привременој болници отвореној кад у "правим" више није било места. За њега су проблеми почели 15. новембра, кад је добио температуру.
- Данима сам имао до 38,5, пио сам "Лупоцет" од 1000 мг, али температура никако није падала. Наравно, све сам се лошије осећао, а деветог дана болести схватио сам да све теже дишем. Ћерка је позвала хитну помоћ, али како ми је ниво кисеоника у крви био 95, закључили су да сам добро - почиње причу Дамир, који и три месеца касније осећа последице болести.
Стање је наставило да му се погоршава. Неколико дана касније, 27. новембра, све је теже говорио, а породична докторка је закључила да мора хитно да се јави у Клинику за инфективне болести "Др Фран Михаљевић".
- То је био најгори тајминг за болест. Болнице су биле препуне и видело се да систем пуца по шавовима. Давали су све од себе, али долазио је превише људи. Није било места. Дуго сам чекао у шатору који се није грејао. На крају су ме преселили у нови контејнер, ниво кисеоника тада ми је био 92 иако сам имао тежу, обострану упалу плућа - говори Дамир.
Услови су били ратни, у контејнеру је био кревет и грејалица која се стално гасила јер је искакао осигурач. Санитарног чвора није било, за нужду је требало одлазити напоље до хемијског тоалета.
- Тешко је то. Хладно је, немате снаге, знате да породица не може да вас посети, не знате у којем ће смеру ићи болест. Било је тренутака кад сам толико јако кашљао да ми се чинило да ћу да се угушим - говори.
Следећи дан речено му је да ће га преселити у загребачку Арену. Знао је да је у припреми, али није очекивао да ће бити један од двојице првих пацијената.
- Верујте, кад сам тамо дошао, било је као да сам у луксузном хотелу. Након контејнера, то је било савршено. Наравно, никоме ништа не замерам, услови су свуда били у складу са ситуацијом - каже и додаје да није имао класичне симптоме губитка укуса и мириса. Из болнице је отпуштен 2. децембра.
У отпусној листи пише да је добро, али је почео да ради тек пре недељу дана.
- У међувремену сам више пута вадио крв, налази нису били добри, и слика плућа још показује трагове ковида. Још нисам исти. Сада је боље, али и даље се брзо задишем, туширање ме умори, пењање на први спрат представља замор и пуно заборављам - каже и додаје да му притисак варира, од ниског до високог.
- Никад нисам био плачљив тип, али сам у болници плакао, кад су ме пустили из стационара, плакао сам целим путем до куће - закључује.