HRVAT OPISAO PAKAO KORONE: "Uslovi ratni, kad su me pustili kući plakao sam celim putem"
Damir Valjak govorio da se ne plaši korone, a onda se razboleo
Damir Valjak, 52-godišnjak iz Zagreba, do pre tri meseca govorio je da se ne plaši zaraze korona virusom. Bio je mišljenja da je to obična viroza, možda nalik gripu, ali danas iz ličnog iskustva decidirano tvrdi: reč je o ozbiljnoj bolesti.
SRBI SU PONOVO UGROŽENI, STVARA SE NOVA NACIJA NA BALKANU?! Čuveni srpski istoričar otkrio sve (VIDEO)
KUHINJSKIM NOŽEM NA KONTROLORE: Napad na Sarajevskoj tramvajskoj stanici - na sreću nema povređenih (VIDEO)
PROVOKACIJA IZ HRVATSKE! "ZA DOM SPREMNI" U ŽIVOM PROGRAMU: General raširio zastavu pa dabio SRAMAN poklon (VIDEO)
Za njega, inače zdravog i snažnog muškarca koji nikad ne ide kod lekara, a u bolnici je bio samo kao dete kad je operisao slepo crevo, korona je bila teška bolest.
Damir je jedan od prve dve osobe koji su se lečile u zagrebačkoj Areni, privremenoj bolnici otvorenoj kad u "pravim" više nije bilo mesta. Za njega su problemi počeli 15. novembra, kad je dobio temperaturu.
- Danima sam imao do 38,5, pio sam "Lupocet" od 1000 mg, ali temperatura nikako nije padala. Naravno, sve sam se lošije osećao, a devetog dana bolesti shvatio sam da sve teže dišem. Ćerka je pozvala hitnu pomoć, ali kako mi je nivo kiseonika u krvi bio 95, zaključili su da sam dobro - počinje priču Damir, koji i tri meseca kasnije oseća posledice bolesti.
Stanje je nastavilo da mu se pogoršava. Nekoliko dana kasnije, 27. novembra, sve je teže govorio, a porodična doktorka je zaključila da mora hitno da se javi u Kliniku za infektivne bolesti "Dr Fran Mihaljević".
- To je bio najgori tajming za bolest. Bolnice su bile prepune i videlo se da sistem puca po šavovima. Davali su sve od sebe, ali dolazio je previše ljudi. Nije bilo mesta. Dugo sam čekao u šatoru koji se nije grejao. Na kraju su me preselili u novi kontejner, nivo kiseonika tada mi je bio 92 iako sam imao težu, obostranu upalu pluća - govori Damir.
Uslovi su bili ratni, u kontejneru je bio krevet i grejalica koja se stalno gasila jer je iskakao osigurač. Sanitarnog čvora nije bilo, za nuždu je trebalo odlaziti napolje do hemijskog toaleta.
- Teško je to. Hladno je, nemate snage, znate da porodica ne može da vas poseti, ne znate u kojem će smeru ići bolest. Bilo je trenutaka kad sam toliko jako kašljao da mi se činilo da ću da se ugušim - govori.
Sledeći dan rečeno mu je da će ga preseliti u zagrebačku Arenu. Znao je da je u pripremi, ali nije očekivao da će biti jedan od dvojice prvih pacijenata.
- Verujte, kad sam tamo došao, bilo je kao da sam u luksuznom hotelu. Nakon kontejnera, to je bilo savršeno. Naravno, nikome ništa ne zameram, uslovi su svuda bili u skladu sa situacijom - kaže i dodaje da nije imao klasične simptome gubitka ukusa i mirisa. Iz bolnice je otpušten 2. decembra.
U otpusnoj listi piše da je dobro, ali je počeo da radi tek pre nedelju dana.
- U međuvremenu sam više puta vadio krv, nalazi nisu bili dobri, i slika pluća još pokazuje tragove kovida. Još nisam isti. Sada je bolje, ali i dalje se brzo zadišem, tuširanje me umori, penjanje na prvi sprat predstavlja zamor i puno zaboravljam - kaže i dodaje da mu pritisak varira, od niskog do visokog.
- Nikad nisam bio plačljiv tip, ali sam u bolnici plakao, kad su me pustili iz stacionara, plakao sam celim putem do kuće - zaključuje.