Малолетни син богаташа убио две девојке, а суд му смањио казну: Олакшавајућа околност му је угледна породица

Трагедија се догодила 29. октобра 2002. године, када је Приморац, тада малолетан и без возачке дозволе, управљао луксузним BMW-om З3 и изазвао несрећу са смртним последицама.

Општински суд у Сплиту осудио га је у октобру 2004. на две и по године затвора због изазивања саобраћајне несреће, а шест месеци касније ванрасправно веће Жупанијског суда казну му је смањило.

Смањена му казна јер „потиче из друштвено прихватљиве породице“

У образложењу одлуке Ванрасправног већа, између осталог, стоји да је „првостепени суд потценио податке да младић, којем су као малолетнику скупоцени аутомобил купили родитељи, потиче из друштвено прихватљиве породице“.

Приморац је, иначе, син Маријана Приморца, једног од најбогатијих Херцеговаца, чије се богатство у то време процењивало на 50–60 милиона евра. Између осталог, Приморац је био власник мостарске Приморке и Прве спортске кладионице, као и још неколико фирми. Приморац је признао истражитељима УСКОК-а да је бившем председнику ХДЗ-а Иви Санадеру 2004. године купио први BMW.

Очеви девојака тада су коментарисали одлуку Ванрасправног већа.

„Нећу се више ни борити против оваквог правосуђа, али ово је скандалозно. Ми покушавамо нормално да живимо, али ова држава је очигледно постала лудница“, изјавио је за Јутарњи лист Мирко Ерцег, отац страдале девојке, па додао: „Хоће ли Приморац сада спавати мирније? Као олакшавајућа околност узето му је чак и то што су га родитељи послали на студије у иностранство, а наша Кате није ни имала прилику да студира.“

„Вештак и сведоци тврдили су да су девојке стајале на тротоару, а онда је дошао други вештак, утврдио да су закорачиле на пут и суд је поверовао њему. Какав је то суд који не верује доказима и сведоцима?“, рекао је Владо Андријашевић.

Приморац: Судило се мени, а не мом сину

Маријан Приморац тада је рекао да се заправо судило њему, а не његовом сину.

„Према мојим сазнањима, мој син је добио изнадпросечну казну, што се може проверити на другим судовима. Имао сам осећај да се судило мени, а не мом сину. Не кажем да нисам саукривац у томе што је мој син дошао до аутомобила, али ако сам саукривац, требало је судити мени, а не мом сину“, рекао је богати Приморац.

„Таман сам се враћао са још једног заласка сунца, погрбљен од ранца пуног фото-опреме, лагано с ноге на ногу уз шеталиште. Чујем стигла нека порука. Наслоним ранац на зид пијаце не скидајући га са леђа. Само да на брзину видим, можда је неки позив на пиће. Чим сам у торбици напипао мобилни, зове ме Анушка. Брзо, саобраћајна је код Металпластике, има мртвих. Ево већ сам на мосту, видим хитну, убрзам корак, стежем ранац, трчим. Већ на пола моста осећам неки притисак у грудима, на раскрсници застајем па опет крећем да ходам, најпре убрзано, али непријатан осећај ме тера да успорим“, написао је Жанетић.

„Сваким следећим кораком све ми је теже. Видим ротације полиције и хитне помоћи. Застанем на тренутак да узмем фотоапарат. Већ сам на улазу у гробље. У сусрет ми иду неке ученице плачући тако јако да ми на тренутак одвлаче пажњу од догађаја испред мене. Видим стотине људи, махом деце, како стоје уз пут. Прилазим ближе, сви плачу. Тада схватам шта ме стеже у грудима. Људи моји, ја такву тугу никада нисам осетио, ни пре ни после у животу. Туга је била толико велика да се осећала километрима. Километрима. Питам људе у близини шта се дешава, али од јецаја не разумем ништа“, написао је.

„Фотографије никада нисам имао снаге да погледам“

„Гледам како скупљају делове тела па их покривају. Не могу то да сликам. Не знам шта да радим, сузе ми лију. Не стижем да их бришем. Одмакнем се мало да се смирим јер ми је пулс на двеста. Тада ми прилази покојни Анђелко Ерцег и говори – то ми је од брата ћерка, све снимај. Плакао сам и снимао. Фотографије сам дао Анђелку, нисам имао снаге никада да их погледам. Не треба ми додатно сећање на ту вечер. Сећам се и дан-данас свега у детаље“, објавио је на Фејсбуку.

Србија Данас/INDEX.HR