Maloletni sin bogataša ubio dve devojke, a sud mu smanjio kaznu: Olakšavajuća okolnost mu je ugledna porodica

Tragedija se dogodila 29. oktobra 2002. godine, kada je Primorac, tada maloletan i bez vozačke dozvole, upravljao luksuznim BMW-om Z3 i izazvao nesreću sa smrtnim posledicama.

Opštinski sud u Splitu osudio ga je u oktobru 2004. na dve i po godine zatvora zbog izazivanja saobraćajne nesreće, a šest meseci kasnije vanraspravno veće Županijskog suda kaznu mu je smanjilo.

Smanjena mu kazna jer „potiče iz društveno prihvatljive porodice“

U obrazloženju odluke Vanraspravnog veća, između ostalog, stoji da je „prvostepeni sud potcenio podatke da mladić, kojem su kao maloletniku skupoceni automobil kupili roditelji, potiče iz društveno prihvatljive porodice“.

Primorac je, inače, sin Marijana Primorca, jednog od najbogatijih Hercegovaca, čije se bogatstvo u to vreme procenjivalo na 50–60 miliona evra. Između ostalog, Primorac je bio vlasnik mostarske Primorke i Prve sportske kladionice, kao i još nekoliko firmi. Primorac je priznao istražiteljima USKOK-a da je bivšem predsedniku HDZ-a Ivi Sanaderu 2004. godine kupio prvi BMW.

Očevi devojaka tada su komentarisali odluku Vanraspravnog veća.

„Neću se više ni boriti protiv ovakvog pravosuđa, ali ovo je skandalozno. Mi pokušavamo normalno da živimo, ali ova država je očigledno postala ludnica“, izjavio je za Jutarnji list Mirko Erceg, otac stradale devojke, pa dodao: „Hoće li Primorac sada spavati mirnije? Kao olakšavajuća okolnost uzeto mu je čak i to što su ga roditelji poslali na studije u inostranstvo, a naša Kate nije ni imala priliku da studira.“

„Veštak i svedoci tvrdili su da su devojke stajale na trotoaru, a onda je došao drugi veštak, utvrdio da su zakoračile na put i sud je poverovao njemu. Kakav je to sud koji ne veruje dokazima i svedocima?“, rekao je Vlado Andrijašević.

Primorac: Sudilo se meni, a ne mom sinu

Marijan Primorac tada je rekao da se zapravo sudilo njemu, a ne njegovom sinu.

„Prema mojim saznanjima, moj sin je dobio iznadprosečnu kaznu, što se može proveriti na drugim sudovima. Imao sam osećaj da se sudilo meni, a ne mom sinu. Ne kažem da nisam saukrivac u tome što je moj sin došao do automobila, ali ako sam saukrivac, trebalo je suditi meni, a ne mom sinu“, rekao je bogati Primorac.

„Taman sam se vraćao sa još jednog zalaska sunca, pogrbljen od ranca punog foto-opreme, lagano s noge na nogu uz šetalište. Čujem stigla neka poruka. Naslonim ranac na zid pijace ne skidajući ga sa leđa. Samo da na brzinu vidim, možda je neki poziv na piće. Čim sam u torbici napipao mobilni, zove me Anuška. Brzo, saobraćajna je kod Metalplastike, ima mrtvih. Evo već sam na mostu, vidim hitnu, ubrzam korak, stežem ranac, trčim. Već na pola mosta osećam neki pritisak u grudima, na raskrsnici zastajem pa opet krećem da hodam, najpre ubrzano, ali neprijatan osećaj me tera da usporim“, napisao je Žanetić.

„Svakim sledećim korakom sve mi je teže. Vidim rotacije policije i hitne pomoći. Zastanem na trenutak da uzmem fotoaparat. Već sam na ulazu u groblje. U susret mi idu neke učenice plačući tako jako da mi na trenutak odvlače pažnju od događaja ispred mene. Vidim stotine ljudi, mahom dece, kako stoje uz put. Prilazim bliže, svi plaču. Tada shvatam šta me steže u grudima. Ljudi moji, ja takvu tugu nikada nisam osetio, ni pre ni posle u životu. Tuga je bila toliko velika da se osećala kilometrima. Kilometrima. Pitam ljude u blizini šta se dešava, ali od jecaja ne razumem ništa“, napisao je.

„Fotografije nikada nisam imao snage da pogledam“

„Gledam kako skupljaju delove tela pa ih pokrivaju. Ne mogu to da slikam. Ne znam šta da radim, suze mi liju. Ne stižem da ih brišem. Odmaknem se malo da se smirim jer mi je puls na dvesta. Tada mi prilazi pokojni Anđelko Erceg i govori – to mi je od brata ćerka, sve snimaj. Plakao sam i snimao. Fotografije sam dao Anđelku, nisam imao snage nikada da ih pogledam. Ne treba mi dodatno sećanje na tu večer. Sećam se i dan-danas svega u detalje“, objavio je na Fejsbuku.

Srbija Danas/INDEX.HR