Мандић на обележавању геноцида у Велици: Вратила се слога у српски народ, наметнуте границе успели смо да отклонимо у главама
Андрија Мандић великим говором одушевио присутне
Уместо да се бавимо својим жртвама, својим Великама и Пивама, неки наши су пожурили да се умијешају у туђе муке и односе који задају велики бол свакој породици која је остала без свога ближњег. Данас је, браћо и сестре, из мрака прошлости изронио сваки наш непријатељ, да зада нови ударац. Али, морамо послати поруку да ово није ни 1941, ни 1942, ни она 1944. када је извршен геноцид у Велици.
ИНЦКО КРЕНУО СА ОПРАВДАЊИМА: "Закон није усмерен ни против једног народа, нема КОЛЕКТИВНЕ кривице"
"МИЛОМ НЕЋУ ОТИЋИ - НЕКА МЕ ХАПСЕ" Моћне речи новинара кога прогоне јер тврди да у Сребреници НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА (ФОТО)
ИСКОЧИО ВОЗ ИЗ ШИНА НА ПРУЗИ БЕОГРАД-БАР: Кашњење у поласку, важна информација за путнике!
Данас је јак и виталан српски народ у Црној Гори, данас је Србија најмоћнија и најбогатија држава на Балкану, данас је непоколебљива наша Република Српска настала у величанственој борби управо потомака оних који су страдали у Другом свјетском рату, поручио је један од лидера Демократског фронта и председник Нове српске демократије Андрија Мандић, поводом годишњице злочина у Велици.
- То је васкрсење – вратила се слога у српски народ, а наметнуте границе које нас дијеле смо успјели да уклонимо у нашим главама. За нас не постоје никакве разлике међу Србима и сви су нам подједнако драги. Подједнако нам је близак наш сународник из Херцег Новог, Никшића и Берана, као и онај из Требиња, Братунца, Приједора и онај из Врбаса, Краљева и Чачка. Та нова чиста и јасна прича је управо довела до наше победе 30. августа над антисрпским режимом у Подгорици, али борба за ту побједу и доказ да смо побиједили још траје - нагласио је он.
Мандић је оценио да оно што се у овом крају догађало 28. јула 1944. године, не биљежи ни најудаљенија историја читаве Лимске долине.
-Таквих злочина је вјероватно било још негдје, али се о њима говорило, злочинци су тражени и суђени, а о Величком покољу се деценијама ћутало. Налазимо се на месту на коме застају речи, али овде се већ извесно време проговорило и наша је дужност и обавеза да наставимо гласно да говоримо и стално истражујемо причу о страдању нашег народа, деце, жена и стараца - додао је он.
Велика је наше велико страдање
Мандић је нагласио да ово окупљање на 77. годишњицу геноцида у Велици и Горњој Ржаници, сведочи болну истину о злочину за који су многи веровали да ће бити заборављен.
-Она је истовремено важна осматрачница са које можемо на нови начин посматрати догађаје из Другог светског рата у коме смо страшно пострадали и од окупатора и од комшија. Не можемо да ћутимо, јер се превише ћутало, зарад неког лажног братства и јединства, док су други, као и данас, водили само рачуна о властитим интересима, говорили о својим жртвама и упирали прстом у нас Србе, који смо највише страдали у 20 веку -и је он.
Поручио је да непријатељи нијесу успјели оно што су хтјели – да нас потпуно затру.
-Ни у Јасеновцу, ни у Јадовну, Пиви, Пребиловцима, Братунцу, Олуји, ни у нашој Велици… Смогли смо снаге да опстанемо, да се родимо из крви наших предака. Бранко Пауновић је у својој књизи „ВЕЛИКА – велика по вјековној патњи“, која се бави историјом овог краја, записао да је од Светостефанске хрисовуље краља Милутина из 1314. године, у којој се први пут помиње ово место, овај крај насељавао српски народ. У попису Скадарског санџаката од 1485. године, прецизно је записано да ово село броји 81 српску кућу, а пописом из јануара 1921. године, у Велици је живјело 1833 становника и сви су се изјашњавали као Срби. По подацима из 1940. године, Велика је имала 2000 становника. Историја биљежи да је овај крај страдао 1825, 1835, 1844, 1859, 1866, 1912, 1915, 1941, 1943. и ваљда последњи и најстрашнији пут 28. јула 1944. године - рекао је он.
Присетио се и говора Тахира Хоџе који, како додаје, показује колика је била мржња према нашем народу.
- Колика је била мржња према нашем народу у полимском крају, почетком Другог свјетског рата, најбоље се региструје из говора Тахира Хоџе, предводника тропојских балиста, који је позивајући на злочин говорио: Грех нећете направити ако им домове, колибе и плотове око кућа попалите, ако им стоку плијените и усјеве погазите. Девојке и невјесте им поробите, а мушкарце, макар то била и деца у колевкама, убијајте, само да од њих не остане трага. Душа ће вам ући у џенет ако будете немилосрдни - присетио се он тих речи.
Мандић додаје да на таквој поруци и сличним кампањама за припрему геноцида извршен је покољ у Велици какав се не памти.
- У тој операцији су ангажоване 7. SS дивизија „Принц Еуген“ и 21. SS дивизија „Скендербег“ састављена од албанских балиста и локалних муслиманских оружаних формација. Они су за пар сати 28. јула 1941. године побили 428 немоћних лица, од којих су 120 били дјеца. Када се коначно проговорило о Велици, сасвим је јасно да се тај број није зауставио на 428. Све чешће се спомиње да број жртава премашује 600. јер треба придодати и број страдалих избеглица из Метохије који су услед ратног вихора веровали да ће пронаћи заштиту у овом мирном селу, тридесетак километара удаљеном од Пећке Патријаршијек - рекао је он.