"ОВО НИСУ ЧИСТА ПОСЛА" Много недоумица у случају смрти мале Вање, Ово је био кључни тренутак кад су све сумње пале на оца (ФОТО)

Једна новинарска екипа разговарала је са стручњацима и грађанима Скопља и једина је пуштена у школу убијене Вање Ђорчевске.

То су били хрватски репортери из Недељног, а њихов извештај овде преносимо у интергралној верзији.

- Драга моја, јако нам је жао. Надам се да ће ти бити боље на вратима раја. Заувек ћеш остати у нашим срцима и нећемо те заборавити. Почивај у миру, душо - ово је само једна од опроштајних порука коју су они који су познавали 14-годишњу Вању Ђорчевску написали опраштајући се од брутално убијене ученице чија је смрт потресла житеље Скопља, али и прешла границе Северне Македоније.

На школској је клупи букет од десет нежно ружичастих ружа и десет малих белих хризантема. Испред улаза у школу су остаци изгорелих лампиона. На фасади прекопута школе неко је написао графит "Волимо те, Вања". На огради на белом квадратном транспаренту натпис је "Почивај у миру, Вања".

Велико предворје је тихо, једино се из оближњег дечјег вртића чује жамор деце. Ушли смо тихо, не реметећи ту тишину. Госпођи коју смо затекли објаснили смо разлог нашег доласка и дозволила нам је да снимимо букет цвећа. Али, ускоро је на ходник изашла и директорка школе.

- Ова школа нема никакве везе с оним што се догодило и молим вас да напустите школу. Обришите све фотографије - ауторитарно нам је рекла.

И док су фотографије нестајале с екрана фотоапарата, покушавали смо да јој објаснимо да смо дошли по препоруци начелника скопске општине Центар. Катерина Атанасова представила нам се и додала:

- Ја сам некад била ученица ове школе, четири године сам директорка, а пре тога сам предавала разредну наставу ученицима од првог до четвртог разреда.

Био је то знак да смо ипак успели да је наговоримо да нам нешто каже и о ученици због које смо се и упутили овде.

- Вања је била ученица деветог, завршног разреда, који је похађало 26 ученика и ученица. Тог јутра, 27. новамбра настава је почињала у осам сати и кад није дошла на наставу, њена разредна је назвала мајку и обавестила је о томе, а након тога је обавештена и полиција - појаснила нам је директорка. У том тренутку поред нас се створила њена разредна. Завршила је смену. Застала је накратко да поприча с нама и објасни у пар речи свој поступак.

- То је напросто мој начин рада. Једноставно, кад сам видела да је нема у разреду, назвала сам да видим зашто је нема - рекла је кратко.

На спомен трагично преминуле ученице очи су јој биле пуне суза. Желела је што пре да оде, такав смо утисак стекли.

- Ја сам Цветанка - представила се пруживши нам руку и оставила нас са директорком.

- Ову школу похађа 863 ученика и поклон је швајцарског народа македонском након што је на истом месту у разорном потресу 12. јула 1963. године срушена дотадашња школа. У знак захвалности носи име по Јохану Хајнриху Песталоцију, швицарском педагогу и реформатору образовања.

Сви ученици су под стресом

- Сви ученици још су под стресом и чинимо све да им помогнемо - рекла нам је на растанку директорка Атанасова. Поклонила нам је на крају монографију школе и напоменула да је учинила изузетак дозволивши једино нама да након злочина који је потресао Северну Македонију уђемо у школу.

Тог понедјељка, 27. новембра Вања је требало да буде у осам сати на првом часу. Кад је школско звоно означило почетак наставе, она се већ борила за живот. Везаних руку и ногу, разбијене вилице, у врећи за спавање вожена је на место где је убијена. Службено то још није објављено, али могуће је да се тада већ била угушила. Оно што целом злочину даје посебан печат је чињеница да је сада у притвору њен отац Александар.

Терете га да је он био тај који је отмичарима дао кључну информацију да ће тог јутра Вања сама кренути у школу, да с њом на путу до школе неће бити годину дана млађа сестра. Пут којим иду до школе, кроз део центра Дебар, пешице пређу за десетак минута. Толико је и нама требало да дођемо од школе пред петоспратницу на адреси Наум Наумовски Борче 87.

На трећем спрату је стан у којем је живела с мајком Зорицом Лазаровом и сестром. Отац Александар је, кажу, иако су се родитељи растали, често боравио у стану на трећем спрату.

- Он је њу обожавао, бринуо се за девојчице и до њихове десете године није радио, па та прича да је он дао отмичарима информације напросто звучи невероватно. Међутим, дан након што је нестала он се наводно распитивао јесу ли камере снимиле аутомобил којим је отета - причају нам неки од станара који живе у комшилуку.

Док причамо на платоу крај улаза, уверили смо се да се не може ући без шифре или да вам неко отвори врата јер је брава аутоматска.

У истој згради стан има и убица Палчо

У истој згради стан је, кажу нам, имао и Љупчо Палевски Палчо, човек који је сада главни осумњичени за Вањино убојство, али и за убиство фризера Панче Жежовског (74) из Велеса. Он је градио ту зграду, на земљишту које је у денационализацији враћео породици Вањине мајке.

Осим Палевског и још тројице отмичара, веза између два убиства која су се десила у размаку од пет дана је и "ситроен" убијеног фризера у чијем су пртљажнику возили Вању до села Бразда, удаљеном око пола сата вожње од Скопља, где су закопали њено тело. Аутомобил су запалили.

Приче о секти "Црна ружа"

У 12.08 сати истог дана Зорица Лазарова, Вањина мајка, на Фејсбуку је објавила драматичан статус да је њена ћерка нестала. Упутила је апел јавности и написала да сумња да је отета јер се није појавила у школи.

Објаснила је шта је девојчица носила кад је отишла од куће и на крају оставила телефонски број како би могли да је одмах упозоре ако је неко препозна по фотографији. О нестанку је обавештена полиција, а отац је око 11 сати такође пријавио нестанак.

Службено, отмичари су Вању отели у улазу зграде, угурали је у ауто и одвезли. Недоумице које смо чули од комшија, таксиста и новинара само се множе, а "модус операнди" отмичара коментарише се у ресторанима и кафићима.

- Не живим у Македонији, овде сам дошла на неколико дана. Како је могуће да је на раскршћу преко пута 24 сата био полицајац, јер је 28. новембра почињао дводневни министарски састанак ОЕБС и град је био пун полиције. Таксисти су целу ноћ били на стајалишту и нико ништа није видео - чуди се госпођа која је изишла из зграде.

- Не, нисмо ништа видели! Ми радимо од 10 сати, а то је било ујутро око 7.30! - рекли су нам у продаваоници душека одмах до улаза. На супротној је страни стоматолошка ординација, а на вратима има налепницу о 24-сатном видеонадзору.

- Можемо да разговарамо само ако сте пацијент - каже нам госпођа на рецепцији и руком даје знак да изађемо.

- Девојчица је нестала у понедељак. Полицајци су били код мене у среду и питали имам ли видеонадзор. Међутим, покрива само улаз и благајне. Не сме да снима улицу, такав је закон - предусретљиво нам објашњава власник продавнице и сервиса бицикла насупрот улаза.

- Ово нису чиста посла. У улици је 15 камера и ништа није снимљено. Ујутро, кад је Вања отета, ова улица је пуна аутомобила, једва може да се прође. То јутро кад је нестала обавештење је ишло радиовезом путем диспечерског центра и добило ју је стотињак мојих колега да се тражи нестала дјевојка. И ништа. Зашто се не објаве снимци камера, а сигурно их има" пита се Данијел, скопски таксиста.

Одбија да се фотографише, рећи ће нам само име.

- Не желим да имам проблема, никад не знаш како ће ово да се заврши - каже нам на растанку.

И његов колега Дино, који нас је возио са скопског аеродрома, кад је чуо разлог нашег доласка, открио нам је:

- Моја жена је медицинска сестра у болници ‘Мајка Тереза‘ и радила је у смени кад су довезли њено тело. Велика је то пометња била. Рекла ми је да јој је чељуст била разбијена, да је била крвава и да је имала рану од ватреног оружја. Нико то још ништа не зна. Зашто се, ако су је отели ради новца, уопште нису јавили са захтевом за откуп, питам се. Прича се свашта, свако има своју верзију, али мислим да праву истину зна Палчо. Он је велики манипулатор".

Да о убиству и мотивима има безброј теорија, уверили смо се и сами. Дино нам је испричао једну која све доводи у везу с верском сектом.

- Прича се да је неко од њих био део тзв. секте Црна ружа и да је хтео да изађе, али да је услов да принесе неку блиску жртву.

Он зна једини праву истину

Ту верзију чула је и наша колегица Ирена Мулачка, новинарка Фокуса, који је у последњем броју објавио велики чланак о убиству Вање Ђорчевске. Да за ту верзију знају, потврђује нам и високи извор у тамошњем МУП који је желео да остане неименован. Али, истиче, то ипак није смер у којем иде истрага.

Првоосумњичени Љупчо Палевски Палчо тренутно је у затвору у Турској, где је побегао након злочина.

- Он једини зна праву истину. Већ је пустио причу да је био у вези с мајком девојчице - открива нам Ирена Мулачка. Фокусова редакција налази се у једној од бројних зграда које је градио Палевски, "контроверзни предузетник", човек са 100 кривичних пријава без дана затвора, бивши новинар и издавач, инжењер пољопривреде којег се повезује с тајним службама, полицијом, политиком.

Он је, кажу нам, део "урбане мафије" који је своја политичка опредељења мењао од левице до крајње деснице. Од прозападњака до русофила и као човек који је имао приступ сваком премијеру, на Јутјуб каналу објављивао је тајне полицијске снимке. Основао је политичку странку Десна и планирао да се кандидује на предстојећим парламентарним изборима који ће се одржати у пролеће наредне године.

Чланови његове странке и његови идолопоклоници су и тројица осумњичених за Вањину отмицу - Велибор Манев, Боре Видевски из Велеса као и Влатко Кешишев из Штипа, који су завршили у притвору неколико дана након злочина. Они су одмах признали да су отели Вању и да су то учинили по налогу Палевског. Рекли су да им је он пренео информацију о Вањину кретању коју је добио од њеног оца.

Палевски је, пак, према објавама на Фејсбуку, након злочина наставио да нормално комуницира.

Прикупљено више од 50 видео снимака

Тужилац Бубевски за Јутарњи лист открива да истрага још није окончана, да је прикупљено више од 50 снимака надзорних камера које су пратиле кретање починилаца и да кривична пријава има више од 100 страница и још увек траје испитивање сведока. Открива нам и да је његова колегица која је била на увиђају кад су нашли Вањино тело у канцеларију дошла видно узнемирена.

Сазнали смо да је кључни тренутак истраге био када је Кирил Даневски, бивши снајпериста скопских специјалаца и начелник скопске полиције, посумњао у исказ Вањиног оца. Али, како је полиција открила, починилац је још увек непознаница. И док истрага траје, на политичкој позорници Северне Македоније свако на свој начин тумачи овај незапамћен злочин.

"Ако се направи неки пропуст у истрази, то ће бити катастрофа за државу и крај институција" упозоравају наши суговорници. И док се чека изручење Палча, његови суучесници већ су на удару осталих затвореника.

- Дајте их нама! - вичу с прозора ћелија затвора Шутка док осумњичене воде према ћелијама.