Најопаснији убица икад: ХАНИБАЛ ЛЕКТОР, монструм из БиХ, УСКОРО НА СЛОБОДИ?
"Од тог тренутка ја више нисам исти..."
Свако је чуо за Ханибала Лектора, социопату и генија. Овај јунак с биоскопског платна је свестран човек, кога занимају психијатрија, медицина, психологија, кулинарство и уметност. Речју, човек префињеног укуса, са изванредном моћи запажања. Једина мана му је то што је хладнокрвни убица. А знате ли да постоји босански Ханибал Лектор? Затвореник Горан Котаран (35) у босанским медијима добио је овај надимак не зато што воли Баха и изучава људску психу, већ зато што, као и истоимени филмски лик, поседује болестан ум и способност да без трунке кајања убије људско биће.
Бивши ватерполиста Црвене звезде осуђен на три године затвора због силовања кућне помоћнице
У време хапшења, у јуну 2006. године, Котаран је оцењен као „најопаснији убица у историји БиХ”, а познаваоци рата у бившој Југославији знају да је имао јаку конкуренцију. Исте године осуђен је на 20 година робије због двоструког убиства. Казну служи у КПЗ Фоча, и то у Ц одељењу, такозваном српском Алкатразу, где је један је од најпримернијих осуђеника.
Без обзира на то, како пишу регионални медији, Котарана се плаше сви редом – од посетилаца, преко других осуђеника, до чувара.
– На њега стражари посебно мотре. Сам је у ћелији, а због безбедности осталих затвореника и околне ћелије су празне. Готово пола ходника је изоловано због њега. Монструм из Дубице, како га зову, ретко кад контактира са осталим осуђеницима, а стражари који га чувају максимално су опрезни и спремни на све. Имају наредбу да, уколико било шта покуша, пуцају у њега! Затвореници причају да су убиства за која је осуђен само део онога што је починио. Поред поменутог надимка, неки га зову и Ханибал Лектор – рекао је извор из затвора у Фочи, који важи за највећу и најбезбеднију установу тог типа у БиХ, а био је чувен и у време старе Југославије као један од најтежих затвора на Балкану.
Занимљиво, Котаран је за себе на суђењу рекао да је био нормална особа све док му нису убили оца на његове очи.
– Од тог тренутка ја више нисам исти. Живим за моменат када ћу се срести с убицом оца – рекао је он.
Наиме, Горанов отац Душан Котаран био је наводно један од дубичких шефова подземља, а довођен је незванично у везу и с трговином белим робљем. Сумња се да је због тога и убијен у децембру 1999. у кафани у Дубици, наочиглед сина Горана. Након очеве смрти, син је отишао у Шведску, с непуних 17 година, код мајке. Тамо је починио два убиства, али је после психијатријских прегледа депортован у БиХ с дијагнозом ментално оболеле особе.
– Очекивао сам да ће ме по повратку у БиХ неко спровести на лечење у психијатријску болницу, али уместо тога, полицајац ме је одвезао кући и нико се више није појављивао – изјавио је својевремено Котаран.
Пошто није хоспитализован, о његовом стању и понашању сведочила је његова бака Стана. Она је навела да је након повратка њен унук ширио страх у целом месту.
– Није хтео у болницу па сам га морала служити, чак и онда када сам оперисала жуч. Често је мењао расположење. Бојала сам га се. Људима из комшилука забранио је да долазе, на мене је викао, а и разбио ми је телевизор и телефон. Није презао ни од чега – изјавила је бака Стана након хапшења унука.
Недуго након депортације из Шведске, у породичној кући у Козарској Дубици убио је Сеада Канурића (49), званог Стево Муцави, и Предрага Врбана (31), званог Педи Лопов. Након што их је задавио голим рукама, њихова тела је закопао у дворишту куће, тачније код кокошињца. Убрзо је ухапшен заједно с два полубрата, који су му помагали при злочину. У тој акцији учествовала је чета од сто полицајаца. Када је полиција РС претресла Котаранову кућу, пронашла је два пушкомитраљеза, две аутоматске пушке, две зоље, три бомбе, више пиштоља, хладно оружје, уређаје за ноћно осматрање, алат којим су закопана тела Канурића и Врбана, као и 490 таблета екстазија и шприцеве за интравенско уношење наркотика.
Током изрицања пресуде, судија је прочитао да је „јасно и недвосмислено утврђено да оптуженом не треба много да би извршио убиство”. Тада је Котаран изразио само једну жељу – да се подвргне новом психијатријском вештачењу, и то, баш као и славни Ханибал Лектор, са психијатром с којим би могао да разговара.
– Ја сам болесна особа и ако ми наредних година у затвору омогуће лечење, на слободу ћу изаћи нормалан – закључио је Котаран.
Иначе, његово суђење пратиле су јаке мере обезбеђења, с обзиром на то да су се појавиле информације како му се спрема ликвидација због низа нерасветљених убистава током његовог боравка у Шведској. Он је уједно био први који је током судског поступка у Бањалуци свакодневно носио панцирни прслук.
Због навода у медијима да би Котаран, пошто је одслужио 11 година, а то су скоро две трећине казне, ускоро могао да се нађе на слободи. Сања Џомбић, портпаролка Министарства правде РС је демантовала ове наводе.
– Нема места таквим спекулацијама јер, према подацима КПЗ Фоча, Котарану казне истиче тек 2026. године – каже Џомбићева.