Najopasniji ubica ikad: HANIBAL LEKTOR, monstrum iz BiH, USKORO NA SLOBODI?

Svako je čuo za Hanibala Lektora, sociopatu i genija. Ovaj junak s bioskopskog platna je svestran čovek, koga zanimaju psihijatrija, medicina, psihologija, kulinarstvo i umetnost. Rečju, čovek prefinjenog ukusa, sa izvanrednom moći zapažanja. Jedina mana mu je to što je hladnokrvni ubica. A znate li da postoji bosanski Hanibal Lektor? Zatvorenik Goran Kotaran (35) u bosanskim medijima dobio je ovaj nadimak ne zato što voli Baha i izučava ljudsku psihu, već zato što, kao i istoimeni filmski lik, poseduje bolestan um i sposobnost da bez trunke kajanja ubije ljudsko biće.

Bivši vaterpolista Crvene zvezde osuđen na tri godine zatvora zbog silovanja kućne pomoćnice

Vidi sine, brat ti je doneo kopačke na grob... Jauci majke stradalog fudbalera kidali srca na kraljevačkom groblju

U vreme hapšenja, u junu 2006. godine, Kotaran je ocenjen kao „najopasniji ubica u istoriji BiH”, a poznavaoci rata u bivšoj Jugoslaviji znaju da je imao jaku konkurenciju. Iste godine osuđen je na 20 godina robije zbog dvostrukog ubistva. Kaznu služi u KPZ Foča, i to u C odeljenju, takozvanom srpskom Alkatrazu, gde je jedan je od najprimernijih osuđenika.

Bez obzira na to, kako pišu regionalni mediji, Kotarana se plaše svi redom – od posetilaca, preko drugih osuđenika, do čuvara.

– Na njega stražari posebno motre. Sam je u ćeliji, a zbog bezbednosti ostalih zatvorenika i okolne ćelije su prazne. Gotovo pola hodnika je izolovano zbog njega. Monstrum iz Dubice, kako ga zovu, retko kad kontaktira sa ostalim osuđenicima, a stražari koji ga čuvaju maksimalno su oprezni i spremni na sve. Imaju naredbu da, ukoliko bilo šta pokuša, pucaju u njega! Zatvorenici pričaju da su ubistva za koja je osuđen samo deo onoga što je počinio. Pored pomenutog nadimka, neki ga zovu i Hanibal Lektor – rekao je izvor iz zatvora u Foči, koji važi za najveću i najbezbedniju ustanovu tog tipa u BiH, a bio je čuven i u vreme stare Jugoslavije kao jedan od najtežih zatvora na Balkanu.

Zanimljivo, Kotaran je za sebe na suđenju rekao da je bio normalna osoba sve dok mu nisu ubili oca na njegove oči.

– Od tog trenutka ja više nisam isti. Živim za momenat kada ću se sresti s ubicom oca – rekao je on.

Naime, Goranov otac Dušan Kotaran bio je navodno jedan od dubičkih šefova podzemlja, a dovođen je nezvanično u vezu i s trgovinom belim robljem. Sumnja se da je zbog toga i ubijen u decembru 1999. u kafani u Dubici, naočigled sina Gorana. Nakon očeve smrti, sin je otišao u Švedsku, s nepunih 17 godina, kod majke. Tamo je počinio dva ubistva, ali je posle psihijatrijskih pregleda deportovan u BiH s dijagnozom mentalno obolele osobe.

– Očekivao sam da će me po povratku u BiH neko sprovesti na lečenje u psihijatrijsku bolnicu, ali umesto toga, policajac me je odvezao kući i niko se više nije pojavljivao – izjavio je svojevremeno Kotaran.

Pošto nije hospitalizovan, o njegovom stanju i ponašanju svedočila je njegova baka Stana. Ona je navela da je nakon povratka njen unuk širio strah u celom mestu.

– Nije hteo u bolnicu pa sam ga morala služiti, čak i onda kada sam operisala žuč. Često je menjao raspoloženje. Bojala sam ga se. Ljudima iz komšiluka zabranio je da dolaze, na mene je vikao, a i razbio mi je televizor i telefon. Nije prezao ni od čega – izjavila je baka Stana nakon hapšenja unuka.

Nedugo nakon deportacije iz Švedske, u porodičnoj kući u Kozarskoj Dubici ubio je Seada Kanurića (49), zvanog Stevo Mucavi, i Predraga Vrbana (31), zvanog Pedi Lopov. Nakon što ih je zadavio golim rukama, njihova tela je zakopao u dvorištu kuće, tačnije kod kokošinjca. Ubrzo je uhapšen zajedno s dva polubrata, koji su mu pomagali pri zločinu. U toj akciji učestvovala je četa od sto policajaca. Kada je policija RS pretresla Kotaranovu kuću, pronašla je dva puškomitraljeza, dve automatske puške, dve zolje, tri bombe, više pištolja, hladno oružje, uređaje za noćno osmatranje, alat kojim su zakopana tela Kanurića i Vrbana, kao i 490 tableta ekstazija i špriceve za intravensko unošenje narkotika.

Tokom izricanja presude, sudija je pročitao da je „jasno i nedvosmisleno utvrđeno da optuženom ne treba mnogo da bi izvršio ubistvo”. Tada je Kotaran izrazio samo jednu želju – da se podvrgne novom psihijatrijskom veštačenju, i to, baš kao i slavni Hanibal Lektor, sa psihijatrom s kojim bi mogao da razgovara.

– Ja sam bolesna osoba i ako mi narednih godina u zatvoru omoguće lečenje, na slobodu ću izaći normalan – zaključio je Kotaran.

Inače, njegovo suđenje pratile su jake mere obezbeđenja, s obzirom na to da su se pojavile informacije kako mu se sprema likvidacija zbog niza nerasvetljenih ubistava tokom njegovog boravka u Švedskoj. On je ujedno bio prvi koji je tokom sudskog postupka u Banjaluci svakodnevno nosio pancirni prsluk.

Zbog navoda u medijima da bi Kotaran, pošto je odslužio 11 godina, a to su skoro dve trećine kazne, uskoro mogao da se nađe na slobodi. Sanja Džombić, portparolka Ministarstva pravde RS je demantovala ove navode.

– Nema mesta takvim spekulacijama jer, prema podacima KPZ Foča, Kotaranu kazne ističe tek 2026. godine – kaže Džombićeva.