Негирање прошлости, тишина у садашњости: Јевреји у Хрватској страхују за своју будућност

- Било је горе него Аушвиц. Тамо су постојале крематоријуме и масовна убиства, али овде је било и физичког и психичког мучења. Било је изузетно сурово, нарочито у Јасеновцу - рекао је Фишер (87) у недавном интервјуу. „Многи Јевреји, укључујући и неке моје рођаке, завршили су живот тамо. Ја сам преживео чистом срећом.“

Фишер је преживео јер је његов отац 1941. године, када је фашистички усташки режим почео да спроводи антисемитске законе, обезбедио да породица напусти Хрватску. Његов отац је убијен 1944. након што су нацисти окупирали Мађарску, али остатак породице је преживео и вратио се у Хрватску после рата.

Следећег месеца обележава се 80 година од завршетка Другог светског рата, као и од колапса усташког режима, нацистичке марионетске власти званично познате као Независна Држава Хрватска. Њена територија – која је обухватала већи део данашње Хрватске, суседну Босну и делове савремене Србије – садржавала је око 30 концентрационих логора, укључујући Јасеновац, као и два логора посебно намењена деци: Јастребарско и Сисак.

Током своје владавине терора, усташки режим је прогонио и убијао стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома, као и Хрвате који су се противили њиховој власти. Католичка црква је отворено сарађивала са усташама, чија је подршка долазила претежно од младих људи из руралних, радничких, необразованих средина.

Данас је влада ове балканске државе савезник Израела, државе основане након Холокауста. Али у исто време, националистички симпатизери некада страшног усташког покрета добијају све више простора за своју реторику. Они који желе да ограниче проначичко изражавање кажу да не наилазе на стварну подршку међу законодавцима.

- Предложили смо да се донесе закон као у Немачкој о нацистичкој симболици, да то буде кривично дело које се кажњава затвором, а не прекршај као што је сада, али ништа се није десило - рекао је Зоран Фербер (55), генерални секретар Јеврејске општине у Загребу, преноси The Тимес оф Исраел

- Не можемо предложити закон ако га нико други не подржава -

Године 2016, тадашња председница Хрватске сликала се с усташком заставом током посете Канади, иако је раније изразила жаљење због режима током државне посете Израелу. 

Данас, симпатизери национализма и даље користе забрањени, али све више толерисани слоган „За дом спремни“ – усташки еквивалент нацистичком „Зиг хајл“.

Знак колико су нацистички сентименти распрострањени јесте и чињеница да је хрватски певач Марко Перковић, познат као Томпсон и познат по нацистичким симпатијама, продао више од 500.000 карата за концерт на отвореном планиран за јул.

Тена Бањеглав, координаторка програма у организацији Документа – Центар за суочавање с прошлошћу, са седиштем у Загребу, истиче да нацистички симболи имају снажну симболику за неке Хрвате.

- Нормални људи који знају шта ти симболи значе мисле да би требало да буду забрањени - рекла је она.

 - С друге стране, етнички Хрвати тај поздрав углавном повезују с ратом из 1990-их против Србије, а не са усташама. Уз ову десничарску владу, нема шансе да се то забрани -

Садашња влада, као и друге десничарске власти у Европи и шире, последњих година се показала као чврст савезник Израела. 

Године 2020, тадашњи израелски министар спољних послова Габи Ашкенази назвао је Хрватску „једним од наших најбољих пријатеља у Европи“ и позвао свог колегу Гордана Грлића Радмана да премести амбасаду из Тел Авива у Јерусалим.

Хрватска је била једна од само четири чланице Европске уније које су гласале заједно са Израелом и Сједињеним Америчким Државама против резолуције Уједињених нација која је 27. октобра 2023. позвала на прекид ватре, три недеље након напада Хамаса на Израел и на дан када су израелске трупе први пут ушле у Газу. (Друге три земље биле су Аустрија, Чешка и Мађарска, а резолуција је усвојена са 120 гласова за и 14 против.)

У саопштењу, хрватска влада је навела да „није могла да подржи нацрт који не помиње нити именује Хамас, који је извршио масакр над цивилима – најпогубнији дан за Јевреје од Другог светског рата.“

Током Другог светског рата, око 80% хрватских Јевреја је убијено – један од највиших процената у Европи; само у Јасеновцу је око 13.000 Јевреја насмрт претучено или убијено, толико брутално да су чак и нацистички официри упозорили команданте логора да користе „хуманије“ методе егзекуције.

Пре 1941. године, на територији НДХ живело је око 39.000 Јевреја. Данас у Хрватској живи око 1.300 Јевреја, укључујући преживеле Холокауста старости између 80 и 102 године. Око 1.000 њих живи у Загребу, а мањи број у Осијеку, Сплиту, Дубровнику и још пет градова, према подацима Саше Цветковића, потпредседника Јеврејске општине у Загребу.

- Ми смо остатак јеврејске заједнице - рекао је Цветковић (50), процењујући да је 60% Јевреја у Хрватској старије доби и да сваке године умре између 20 и 40 чланова. 

- Замислите за неколико година – ако не дођу нови људи – наша деца ће бити последња генерација. Мени је то јако тужно -

Бањеглав, нејеврејка која учествује у документовању ратних злочина као део сталног пројекта, често води посетиоце кроз јеврејски Загреб. Кључне тачке укључују комплекс гробља Мирогој – где се налази најмање 1.500 јеврејских надгробних споменика – као и Трг бана Јелачића, некада главну јеврејску трговачку зону, и паркинг у Прашкој улици, где је првобитна ашкенаска синагога, изграђена 1867, срушена од стране усташа 1942.

У то време, напоменула је, усташки команданти су претворили острво Паг у концентрациони логор, „али сада мештани не желе да признају да је то постојало. Израелска филмска екипа је 2015. отишла да сними документарац и била је физички нападнута.“

(Становници Пага су наводно позвали полицију када су угледали групу у којој су били израелски сниматељи и амерички Јеврејин чија је мајка била заточена на Пагу. Полиција им је привремено одузела пасоше и потом их испратила са острва, према тадашњим извештајима медија.)

На турама се не приказују никакви меморијали посвећени искључиво Јеврејима које су убиле усташе.

- Ми као јеврејска заједница немамо ниједан једини споменик посвећен искључиво Јеврејима које су брутално убиле усташе, јер су комунисти, након што су 1945. дошли на власт, правили споменике за жртве фашизма и нацистичког терора - рекао је Цветковић.

- Али, будимо искрени — ко је овде убио већину Јевреја? Нису то били нацисти -

Бањеглав је рекла да су чак и високи државни званичници криви за негирање Холокауста.

- Они не желе да преузму одговорност - рекла је, подсећајући да је Хрватска 2023. године председавала Међународним савезом за сећање на Холокауст са седиштем у Берлину.

- Главна тема била је борба против негирања и искривљавања Холокауста, али све што су урадили буквално је било – негирање и искривљавање. Сви догађаји били су на енглеском, ништа није било преведено, па хрватска јавност није ни знала да смо председавали -

На главној железничкој станици у Загребу, бронзана скулптура висока 12 метара, постављена пре три године, приказује зид од кофера наслаганих у огромну гомилу, заједно са локомотивом и плочом са натписом на енглеском, хебрејском и хрватском језику, у знак сећања на жртве Холокауста. Ипак, локалне јеврејске групе успротивиле су се, тврдећи да споменик занемарује улогу усташа у убијању Јевреја и да кривицу пребацује искључиво на нацистичку Немачку.

- Никада нећу отићи тамо - рекао је Цветковић.  - За мене, то није споменик. Подигнут је без благослова јеврејске заједнице -

Данашња јеврејска заједница у Хрватској је мала и раштркана по неколико градова, при чему је Загреб највећи центар.

Синагога се налази око 10 минута хода од Загребачке успињаче, једне од најпознатијих туристичких атракција.

Између 50 и 60 људи присуствује вечерњим богослужењима петком, а два пута месечно, Бет Хабад организује активности за јеврејске тинејџере. За Хануку, заједница приређује јавно паљење меноре на Британском тргу, једној од главних загребачких piazza. Све њихове активности финансирају се донацијама из иностранства.

Упркос тим напорима, каже Рајзел Заклос, „овде постоји велико неразумевање. Заједница јудаизам види искључиво кроз призму Холокауста. А међу млађима, нико не жели да се поистовети с тим сећањима. Они желе да гледају у будућност.“

У септембру, хрватска влада је најавила да ће 52 напуштена јеврејска гробља широм земље бити заштићена као „меморијално наслеђе“ како би се сачувало сећање на Јевреје који су прогоњени током Другог светског рата. Још 15 гробаља већ је заштићено као самостална културна добра.

Акти вандализма су нагло порасли од почетка рата у Гази. На пример, графити са натписом „Жидове на врбе“ појавили су се недавно на улицама Загреба. А прошлог октобра, јеврејска заједница прекинула је све везе с Антифашистичком лигом — која је претходно суорганизовала комеморације Холокауста — након што је та организација објавила саопштење у којем је израелски рат у Гази осуђен као геноцид.

Бањеглав ово види као још један изазов у покушају да натера своје сународнике да се суоче с ратном прошлошћу.

- За мене, ништа није превише контроверзно - рекла је о раду који она и њене колеге у Документа-и обављају у борби против ревизионизма Холокауста и величања ратних злочинаца. 

- Ако наставимо да поричемо и гурамо те проблеме под тепих, нигде нећемо стићи. Зато нас неки људи заиста не воле — али то је део нашег посла -