Negiranje prošlosti, tišina u sadašnjosti: Jevreji u Hrvatskoj strahuju za svoju budućnost

- Bilo je gore nego Aušvic. Tamo su postojale krematorijume i masovna ubistva, ali ovde je bilo i fizičkog i psihičkog mučenja. Bilo je izuzetno surovo, naročito u Jasenovcu - rekao je Fišer (87) u nedavnom intervjuu. „Mnogi Jevreji, uključujući i neke moje rođake, završili su život tamo. Ja sam preživeo čistom srećom.“

Fišer je preživeo jer je njegov otac 1941. godine, kada je fašistički ustaški režim počeo da sprovodi antisemitske zakone, obezbedio da porodica napusti Hrvatsku. Njegov otac je ubijen 1944. nakon što su nacisti okupirali Mađarsku, ali ostatak porodice je preživeo i vratio se u Hrvatsku posle rata.

Sledećeg meseca obeležava se 80 godina od završetka Drugog svetskog rata, kao i od kolapsa ustaškog režima, nacističke marionetske vlasti zvanično poznate kao Nezavisna Država Hrvatska. Njena teritorija – koja je obuhvatala veći deo današnje Hrvatske, susednu Bosnu i delove savremene Srbije – sadržavala je oko 30 koncentracionih logora, uključujući Jasenovac, kao i dva logora posebno namenjena deci: Jastrebarsko i Sisak.

Tokom svoje vladavine terora, ustaški režim je progonio i ubijao stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma, kao i Hrvate koji su se protivili njihovoj vlasti. Katolička crkva je otvoreno sarađivala sa ustašama, čija je podrška dolazila pretežno od mladih ljudi iz ruralnih, radničkih, neobrazovanih sredina.

Danas je vlada ove balkanske države saveznik Izraela, države osnovane nakon Holokausta. Ali u isto vreme, nacionalistički simpatizeri nekada strašnog ustaškog pokreta dobijaju sve više prostora za svoju retoriku. Oni koji žele da ograniče pronačičko izražavanje kažu da ne nailaze na stvarnu podršku među zakonodavcima.

- Predložili smo da se donese zakon kao u Nemačkoj o nacističkoj simbolici, da to bude krivično delo koje se kažnjava zatvorom, a ne prekršaj kao što je sada, ali ništa se nije desilo - rekao je Zoran Ferber (55), generalni sekretar Jevrejske opštine u Zagrebu, prenosi The Times of Israel

- Ne možemo predložiti zakon ako ga niko drugi ne podržava -

Godine 2016, tadašnja predsednica Hrvatske slikala se s ustaškom zastavom tokom posete Kanadi, iako je ranije izrazila žaljenje zbog režima tokom državne posete Izraelu. 

Danas, simpatizeri nacionalizma i dalje koriste zabranjeni, ali sve više tolerisani slogan „Za dom spremni“ – ustaški ekvivalent nacističkom „Zig hajl“.

Znak koliko su nacistički sentimenti rasprostranjeni jeste i činjenica da je hrvatski pevač Marko Perković, poznat kao Tompson i poznat po nacističkim simpatijama, prodao više od 500.000 karata za koncert na otvorenom planiran za jul.

Tena Banjeglav, koordinatorka programa u organizaciji Dokumenta – Centar za suočavanje s prošlošću, sa sedištem u Zagrebu, ističe da nacistički simboli imaju snažnu simboliku za neke Hrvate.

- Normalni ljudi koji znaju šta ti simboli znače misle da bi trebalo da budu zabranjeni - rekla je ona.

 - S druge strane, etnički Hrvati taj pozdrav uglavnom povezuju s ratom iz 1990-ih protiv Srbije, a ne sa ustašama. Uz ovu desničarsku vladu, nema šanse da se to zabrani -

Sadašnja vlada, kao i druge desničarske vlasti u Evropi i šire, poslednjih godina se pokazala kao čvrst saveznik Izraela. 

Godine 2020, tadašnji izraelski ministar spoljnih poslova Gabi Aškenazi nazvao je Hrvatsku „jednim od naših najboljih prijatelja u Evropi“ i pozvao svog kolegu Gordana Grlića Radmana da premesti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim.

Hrvatska je bila jedna od samo četiri članice Evropske unije koje su glasale zajedno sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama protiv rezolucije Ujedinjenih nacija koja je 27. oktobra 2023. pozvala na prekid vatre, tri nedelje nakon napada Hamasa na Izrael i na dan kada su izraelske trupe prvi put ušle u Gazu. (Druge tri zemlje bile su Austrija, Češka i Mađarska, a rezolucija je usvojena sa 120 glasova za i 14 protiv.)

U saopštenju, hrvatska vlada je navela da „nije mogla da podrži nacrt koji ne pominje niti imenuje Hamas, koji je izvršio masakr nad civilima – najpogubniji dan za Jevreje od Drugog svetskog rata.“

Tokom Drugog svetskog rata, oko 80% hrvatskih Jevreja je ubijeno – jedan od najviših procenata u Evropi; samo u Jasenovcu je oko 13.000 Jevreja nasmrt pretučeno ili ubijeno, toliko brutalno da su čak i nacistički oficiri upozorili komandante logora da koriste „humanije“ metode egzekucije.

Pre 1941. godine, na teritoriji NDH živelo je oko 39.000 Jevreja. Danas u Hrvatskoj živi oko 1.300 Jevreja, uključujući preživele Holokausta starosti između 80 i 102 godine. Oko 1.000 njih živi u Zagrebu, a manji broj u Osijeku, Splitu, Dubrovniku i još pet gradova, prema podacima Saše Cvetkovića, potpredsednika Jevrejske opštine u Zagrebu.

- Mi smo ostatak jevrejske zajednice - rekao je Cvetković (50), procenjujući da je 60% Jevreja u Hrvatskoj starije dobi i da svake godine umre između 20 i 40 članova. 

- Zamislite za nekoliko godina – ako ne dođu novi ljudi – naša deca će biti poslednja generacija. Meni je to jako tužno -

Banjeglav, nejevrejka koja učestvuje u dokumentovanju ratnih zločina kao deo stalnog projekta, često vodi posetioce kroz jevrejski Zagreb. Ključne tačke uključuju kompleks groblja Mirogoj – gde se nalazi najmanje 1.500 jevrejskih nadgrobnih spomenika – kao i Trg bana Jelačića, nekada glavnu jevrejsku trgovačku zonu, i parking u Praškoj ulici, gde je prvobitna aškenaska sinagoga, izgrađena 1867, srušena od strane ustaša 1942.

U to vreme, napomenula je, ustaški komandanti su pretvorili ostrvo Pag u koncentracioni logor, „ali sada meštani ne žele da priznaju da je to postojalo. Izraelska filmska ekipa je 2015. otišla da snimi dokumentarac i bila je fizički napadnuta.“

(Stanovnici Paga su navodno pozvali policiju kada su ugledali grupu u kojoj su bili izraelski snimatelji i američki Jevrejin čija je majka bila zatočena na Pagu. Policija im je privremeno oduzela pasoše i potom ih ispratila sa ostrva, prema tadašnjim izveštajima medija.)

Na turama se ne prikazuju nikakvi memorijali posvećeni isključivo Jevrejima koje su ubile ustaše.

- Mi kao jevrejska zajednica nemamo nijedan jedini spomenik posvećen isključivo Jevrejima koje su brutalno ubile ustaše, jer su komunisti, nakon što su 1945. došli na vlast, pravili spomenike za žrtve fašizma i nacističkog terora - rekao je Cvetković.

- Ali, budimo iskreni — ko je ovde ubio većinu Jevreja? Nisu to bili nacisti -

Banjeglav je rekla da su čak i visoki državni zvaničnici krivi za negiranje Holokausta.

- Oni ne žele da preuzmu odgovornost - rekla je, podsećajući da je Hrvatska 2023. godine predsedavala Međunarodnim savezom za sećanje na Holokaust sa sedištem u Berlinu.

- Glavna tema bila je borba protiv negiranja i iskrivljavanja Holokausta, ali sve što su uradili bukvalno je bilo – negiranje i iskrivljavanje. Svi događaji bili su na engleskom, ništa nije bilo prevedeno, pa hrvatska javnost nije ni znala da smo predsedavali -

Na glavnoj železničkoj stanici u Zagrebu, bronzana skulptura visoka 12 metara, postavljena pre tri godine, prikazuje zid od kofera naslaganih u ogromnu gomilu, zajedno sa lokomotivom i pločom sa natpisom na engleskom, hebrejskom i hrvatskom jeziku, u znak sećanja na žrtve Holokausta. Ipak, lokalne jevrejske grupe usprotivile su se, tvrdeći da spomenik zanemaruje ulogu ustaša u ubijanju Jevreja i da krivicu prebacuje isključivo na nacističku Nemačku.

- Nikada neću otići tamo - rekao je Cvetković.  - Za mene, to nije spomenik. Podignut je bez blagoslova jevrejske zajednice -

Današnja jevrejska zajednica u Hrvatskoj je mala i raštrkana po nekoliko gradova, pri čemu je Zagreb najveći centar.

Sinagoga se nalazi oko 10 minuta hoda od Zagrebačke uspinjače, jedne od najpoznatijih turističkih atrakcija.

Između 50 i 60 ljudi prisustvuje večernjim bogosluženjima petkom, a dva puta mesečno, Bet Habad organizuje aktivnosti za jevrejske tinejdžere. Za Hanuku, zajednica priređuje javno paljenje menore na Britanskom trgu, jednoj od glavnih zagrebačkih piazza. Sve njihove aktivnosti finansiraju se donacijama iz inostranstva.

Uprkos tim naporima, kaže Rajzel Zaklos, „ovde postoji veliko nerazumevanje. Zajednica judaizam vidi isključivo kroz prizmu Holokausta. A među mlađima, niko ne želi da se poistoveti s tim sećanjima. Oni žele da gledaju u budućnost.“

U septembru, hrvatska vlada je najavila da će 52 napuštena jevrejska groblja širom zemlje biti zaštićena kao „memorijalno nasleđe“ kako bi se sačuvalo sećanje na Jevreje koji su progonjeni tokom Drugog svetskog rata. Još 15 grobalja već je zaštićeno kao samostalna kulturna dobra.

Akti vandalizma su naglo porasli od početka rata u Gazi. Na primer, grafiti sa natpisom „Židove na vrbe“ pojavili su se nedavno na ulicama Zagreba. A prošlog oktobra, jevrejska zajednica prekinula je sve veze s Antifašističkom ligom — koja je prethodno suorganizovala komemoracije Holokausta — nakon što je ta organizacija objavila saopštenje u kojem je izraelski rat u Gazi osuđen kao genocid.

Banjeglav ovo vidi kao još jedan izazov u pokušaju da natera svoje sunarodnike da se suoče s ratnom prošlošću.

- Za mene, ništa nije previše kontroverzno - rekla je o radu koji ona i njene kolege u Dokumenta-i obavljaju u borbi protiv revizionizma Holokausta i veličanja ratnih zločinaca. 

- Ako nastavimo da poričemo i guramo te probleme pod tepih, nigde nećemo stići. Zato nas neki ljudi zaista ne vole — ali to je deo našeg posla -