НОВА ВЛАДА ИЛИ НОВИ ИЗБОРИ?! Какав ће бити епилог нове кризе власти у Црној Гори

Председник Скупштине Алекса Бечић (Демократе) сазвао је за 3. и 4. фебруар три ванредне седнице, на којима би требало да се одлучује о разрешењу вицепремијера Дритана Абазовића, скраћењу мандата парламенту и неповерењу Влади.

Међутим, то аутоматски не значи да ће посланици изјашњавати о свим тим питањима.

Да би се то десило, прво се мора изгласати да она буду на дневном реду ванредних седница. Један од лидера Демократског фронта Андрија Мандић синоћ је наговестио да можда неће бити кворума за одлучивање.

Парламентарци би прво 3. фебруара могли да се изјасне о предлогу председника Владе Здравка Кривокапића о разрешењу Абазовића.

Премијер је ту иницијативу поднео након што су коалиција "Црно на бијело" (ЦнБ), чији је Абазовић део, и опозициони посланици тражили изгласавање неповерења Влади.

Још није познат став Абазовићевих колега из власти о питању његове смене.

У случају да је подрже, за разрешење вицепремијера била би им потребна подршка дела опозиције.

На подршку исте адресе, тог дана морало би да се рачуна како би за новог вицепремијера био именован министар финансија Милојко Спајић, којег је за ту позицију такође предложио Кривокапић.

Дан касније, 4. фебруара, парламентарци би требало да одлучују о потенцијалном скраћењу мандата Скупштини - које је јуче затражила Влада - и о неповерењу Кривокапићевом кабинету.

Јуче од већине политичких субјеката нису добиле одговор на питање хоће ли гласати да се скрати мандат парламенту, након чега би се ишло на ванредне изборе.

Кривокапић је написао на Твитеру да је након јасно исказане намере ГП УРА, Демократске партије социјалиста (ДПС) и његових сателита, "да на неуставан начин изаберу нову мањинску владу", јасно да су нови избори једини начин за разрешење "најтеже политичке кризе у новијој историји" државе.

Према незваничним информацијама листа, опозиција не намерава да гласа за скраћење мандата Скупштини иако су се у претходном периоду залагали за нове изборе - већ за неповерење Кривокапићевој Влади, што би требало да буде увод у формирање мањинске власти.

Предлог о неповерењу Кривокапићевом кабинету има сигурну подршку најмање 44 посланика.

Евентуалним разрешењем Абазовића и изгласавањем неповерење Влади, он би остао изван кабинета који би био у техничком мандату до формирања нове владе.

Из Социјалдемократске партије (СДП) "Вијестима" су казали да их не Кривокапићеви предлози не обавезују ни да их разматрају, а камоли подрже.

- Владу већ дуже време подржава мање од 20 посланика. Она је без легитимитета, и нећемо подржати никакав предлог такве владе. Зато нас Кривокапићеви предлози не обавезују ни да их разматрамо. Он је за нас бивши премијер - рекао је шеф медијског тима СДП-а, Мирко Станић.

Листу су из Социјалдемократа (СД) саопштили да ће сигурно подржати иницијативу о изгласавању неповерења Влади, чији су потписници.

- Сасвим смо сигурни да ће та иницијатива добити подршку, чиме ће Кривокапићева Влада и формално пасти - навели су они.

С друге стране, из владајуће Социјалистичке народне партије (СНП) "Вијестима" су рекли да је "оно што се последњих дана дешава, невиђени беспризорни атак на СНП".

Они наводе да је истина да су незадовољни радом Владе, а пре свега односом извршне власти према, како кажу, жртви коју су несебично поднели у борби против претходног режима.

- Тај наш однос нисмо ни скривали. Такође, неспорна је чињеница да је и већина наших коалиционих партнера делила са нама исти такав однос, и да смо у одређеним тренуцима имали малтене појединачну подршку актуелном председнику Владе. И данас имамо ситуацију да је одређени број посланика потписао иницијативу за смену премијера, а самим тим и пад Владе. СНП није потписао иницијативу о неповерењу, као што ниједног тренутка нисмо рекли да ћемо гласати за смену. Органи партије ће се одредити према томе - поновили су из СНП-а, додајући да је мањинска влада једно од могућих решења изласка из кризе.

Из ГП УРА оцијенили су да је Кривокапић повукао потез очајника и противуставно тражио од министара да се изјасне о скраћењу мандата Скупштини, "само да би сачувао фотеље, које су му прече од Устава и закона".

Лидер и посланик Праве Црне Горе, Марко Милачић, најавио је да ће гласати за скраћење мандата Скупштини, јер је то, како је појаснио, једини начин да се спречи прекрајање изборне воље грађана, за шта је оптужио ГП УРА и СНП.

Из Либералне партије (ЛП) позвали су Кривокапића да повуче захтев, поручујући да неће проћи његови покушаји "да изазове хаос у држави и да је дестабилизује".

Медији нису добили одговор на питање о скраћењу мандата од највећих парламентарних субјеката - ДПС-а, Демократског фронта (ДФ) и Демократа.

Према Уставу Црне Горе (члан 84), Скупштини мандат може престати пре времена - скраћењем или њеним распуштањем.

Предлог за скраћење могу поднети шеф државе, Влада или најмање 25 посланика, а одлука о скраћењу доноси се већином гласова свих посланика.

Скраћење мандата парламенту као предлог за решење кризе власти, прво је пре месец и по понудио ДФ, након што су њихови коалициони партнери Демократе и ГП УРА одбили предлог о формирању нове владе.

ДФ је тада за подршку том предлогу, који није био упутио парламенту, могао да рачуна на подршку опозиције, која је, као и тај политички савез, упорно позивала на расписивање ванредних избора.

С друге стране, остали актери парламентарне већине били су изричито против скраћења мандата и нових избора, наводећи, између осталог, да би то било "давање кисеоника ДПС-у", и да наредни избори треба да буду одржани 2024. године, у свом редовном термину.

Министар економског развоја Јаков Милатовић, саопштио је синоћ да очекује да "сви" подрже скраћење мандата парламенту.

- Мислимо да су у контексту ових последњих дешавања - пре свега, једног заиста неочекиваног и изненађујучег потеза потпредседника Владе и његове партије да се гласа о неповерењу Влади - једино фер решење су избори, који би се могли организовати са локалним изборима у мају - рекао је он за ТВЦГ.

Посланици ЦнБ и опозиције прекјуче су поднели Скупштини предлог измена Закона о локалној управи, којима траже да се избори у 14 општина и Градској општини Голубовци одрже у једном дану.

У Подгорици и још неким општинама синоћ су одржани нови протести подршке Влади.

Мандић: ДФ спреман и за протесте, од овога корист има само ДПС

Један од лидера ДФ-а Андрија Мандић најавио је да ће они позвати присталице и оне који су гласали за промену власти на протесте "ако се направи нека комбинација са ДПС-ом". Он је рекао да ће ДФ пре свега тога још једном позвати колеге из парламентарне већине да разговарају: "Од свађе и вике корист има само ДПС", казао је Мандић за РТЦГ.

Позвао је Кривокапића и Абазовића да поднесу оставке јер би то, рекао је, помогло скупштинској већини да нађе заједнички језик.

Владимир Јоковић је рекао да ће СНП одлуке донети у понедељак, на седници Главног одбора. Казао је да је јуче била седница Председништва и састанак са председницима општинских одбора на коме су одлуке биле једногласне.

Јоковић је критиковао премијера како није испоштовао ниједно обећање и оценио некоретним његову намеру да са позиције Владе и из партије коју планира, организује нове изборе.

Он наводи да треба прво видети шта ће бити са садашњом Владом, и да ли ће имати подршку у парламенту.

- Све су опције на столу. Може да се прича о мањинској влади, да се прича о новој влади у оквиру актуелне већине, а може да се иде на нове изборе. Сад је премијер покренуо иницијативу да се распусти паралмент, можда се и то изгласа. Они који подржавају премијера, плус ДПС који жели изборе. Видећемо - казао је Јоковић.

Министар економије Јаков Милатовић рекао је синоћ да би формирање нове политичке партије на чијем челу би био Здравко Кривокапић била једна логична ствар у складу са одређеним дешавањима.

"Ако се одлучи на такву опцију и позове ме да будем део те приче, мислим да ћу се одазвати. На тај начин бих му опет помогао да се сачува континуитет историјске победе из 2020. године", поручио је он.

Опструкције и иницијатива ЦнБ мотиви за скраћење мандата

У образложењу Владиног предлога за скраћење мандата Скупштини наводи се да су се од првог дана председник Владе и већина министара сусретали са бројним опструкцијама и оспоравањима у свом раду.

- Ако се узму у обзир тешка економско-социјална ситуација, изражене поделе и нестабилни друштвено-политички амбијент који је наслеђен од претходног режима, изазови са којима се суочавала 42. Влада Црне Горе били су огромни. Упркос томе, резултати које је за кратко време и у гореназначеном амбијенту постигла Влада Цме Горе, најбољи су могући - пише у образложењу.

Међутим, како се додаје, сложена политичка клима, која је кулминирала одлуком посланичког клуба који предводи партија потпредседника Владе да крене у поступак изгласавања неповерења Влади, наметнула је неопходност постављања питања - да ли у оваквој атмосфери неповерења ова Влада и овај сазив Скупштине могу да наставе да обављају Уставом преузете надлежности у корист грађана и у корист европског пута државе.

О скраћењу мандата у 10, о неповерењу Влади у 11 часова

У два дана у Скупштини ће се одржати три ванредне седнице.

На првој - 3. фебруара у 11 сати, биће, ако се изгласа дневни ред, предлог за разрешење Абазовића и избор његовог наследника.

Друга седница ће се одржати 4. фебруара у 10 сати, и на њој би требало да се расправља и гласа о скраћењу мандата Скупштини.

Трећа седница ће се одржати истог дана сат касније - у 11 часова, а посланици би требало да одлучују о неповерењу Влади и изменама Закона о локалној самоуправи.

Иницијативе за прве две седнице поднела је Влада, док су трећу тражили ЦнБ и опозиција.

Процена безбедности због иницијативе о неповерењу

На захтев министра унутрашњих послова Сергеја Секуловића, Агенција за националну безбедност (АНБ) и Управа полиције (УП) раде процену безбедносне ситуације у држави.

"Вијести" су питале УП да ли имају информације да су се "параструктуре из дела безбедносног сектора, који није размонтиран до краја, уплеле у гажење изборне воље грађана", што је у ауторском тексту о актуелној политичкој ситуацији написао саветник председника Владе, Војо Лаковић.

Лаковић помиње и угрожавање безбедности грађана и државе, а потом закључује да на удару није само нада грађана, нити политичка стабилност, "већ и државна стабилност и грађански мир". Он је, како је пре два дана саопштено из кабинета премијера, навео да је Црна Гора "доведена у безбедносно најопаснију ситуацију у новијој историји".

Из УП су казали да је у току процена безбедносне ситуације након подношења иницијативе за изгласавање неповерења Влади. "Имајући у виду да је у току израда процене безбедносне ситуације, односно да је у току израда овог акта сходно захтеву министра унутрашњих послова који ће му бити достављен као извештај у складу с његовим захтевом, на ваша питања ће бити одговорено након што предметни извештај буде достављен министру унутрашњих послова", рекли су из УП.

Процену безбедности по закону ради АНБ, на захтев УП.