НОВИ ДЕТАЉИ НАПАДА НА МАМИЋА: Атентатор није био професионалац, ДВЕ СТВАРИ то откривају
Знао је за Мамићеву навику да на сваку годишњицу очеве смрти долази у родни крај
На Динамовог саветника Здравка Мамића, у Видовићима крај Томиславграда, није пуцао професионалац. Истражитељи су у то сигурни због најмање два детаља: избора оружја те начина на који је напад извршен.
На месту догађаја пронађена је чаура калибра 7,65 mm. Ниједан професионалац не би себи дозволио да остави такав траг, али, још пре, не би ни покушао убити некога с таквом врстом оружја на отвореном простору.
Хитац на Здравка Мамића испаљен је из краткоцевног ватреног оружја, које се још назива џепни или кућни пиштољ. Најпознатији пиштољи таквог калибра код нас су Застава, Берета и Валтер PPK. Takvi мали џепни пиштољи слободног затварача намењени су углавном за самообрану, односно одвраћање нападача на особе и имовину, јефтини су и нису на некој цени међу љубитељима оружја.
Функционални су само на малим даљинама, до десетак метара, даље је њихова моћ слабија, поготово кад се нађу у рукама неискусног стрелца. Управо такав могао би бити и нападач на Мамића, који је с тим типом оружја пуцао с двадесетак метара.
Ко год он био, знао је за Мамићеву навику да на сваку годишњицу очеве смрти, 22. августа, долази у родни крај од 2003. године, када је Јосип Мамић, зван Чино, како пише на обележју у Видовићима, умро у 73. години. Позлило му је у берби лешниака и умро је од срчаног удара. Сахрањен је у Загребу, али му је овде обележено место смрти.
Видовићи су у потпуности напуштено село, и налазе се пет километара од родне куће Мамићевих, у селу Зидине, где су остале још четири породице које носе исто презиме као и Динамов саветник. Његово породично имање је највеће, тамо је обновио и неколико кућа својих рођака из Бјеловара. Породица се на том месту окупила дан пре, њих петнаестак, Мамић, његова мајка, супруга, возач Роберт те родбина из Бјеловара, како би сутрадан, у уторак у 10 сати, стигли на мису задушницу у Кармел Светог Илије. Тамо им се придружило и неколико мештана. Здравков је обичај да након тога све назочне одведе на ручак. Ресторан у који их је обично водио више не ради па је ове године то одлучио учинити код својег рођака Мире Мамића.
- Припремио сам само мезу, нарезак, окрепили смо се и појели те кренули за Видовиће. Здравко и Роберт ишли су у првом возилу, а ја у четвртом - прича Миро.
Када је с асфалтиране цесте скренуо на макадам који ће га ни сто метара касније кроз жбуње одвести до места догађаја, видео је комешање.
Полиција из Санског Моста занемела од шока: Отац (71) се*суално злостављао своју МАЛОЛЕТНУ ЋЕРКУ?!
- Онда сам приметио да неко лежи. Мислио сам да је неко пао, па онда и да је Здравковој мајци позлило, а онда сам схватио да је то он. "Сачекуша", рекао је, па онда додао: "Хвала Богу да је мене ранило, а не неког другог". Роберт је видео двојицу како беже иза жбуња, али нисмо се имали времена бавити њима, спашавали смо Здравков живот. Омотали смо му рану мајицом да спречимо крварење. Рекао ми је да идем с њима. Роберт је возио његов BMW 7, а у возилу је била још и његова супруга. Путем сам звао хитну и полицију, срели смо се негде не пола пута до Томиславграда те су га они тамо преузели и пружили му даљу помоћ - прича нам Миро.
Док су јурили завојитом цестом, Мамић је, прича нам Миро, углавном телефонирао, јављајући блиским људима што му се догодило. Између осталог, јавио се брату Зорану те још неким познатима из света спорта. Зоран Мамић је за РТЛ коментарисао како је уверен да нападачи долазе из хулиганских кругова, те да је ово био покушај убиства и то не само Здравка него и других чланова који су били тамо јер је испаљено више метака.
Први лекарски преглед у Дому здравља показао је да се ради о прострелној рани која је повредила само мишић, не и кости, односно виталне крвне жиле, а на властити захтев, пацијент је пуштен. Миро га је одвезао на његово имање, где је наредних пола сата чекао возача Роберта и супругу, који су се задржали у полицији, где су морали дати изјаву о догађају.
- И тада је био добро расположен, све је частио, телефонирао је, а ни у једном тренутку није спомињао могуће нападаче, као ни могуће мотиве. Није размишљао уопште о томе ко би то могао бити, као да му није било важно. А и његова супруга била је прилично смирена, као да се већ навикла на сва та малтретирања и претње - каже суговорник.
Под пратњом БиХ полицајаца, његов је BMW испраћен до граничног пријелаза, где су Мамићи наставили према Загребу. Око 18 сати јавио се на хитни пријем загребачке болнице Свети Дух, где је преноћио. Тамо су потврдили да се ради о прострелној рани десне натколенице те му је пружена терапија инфузијом, коју ће морати примати најмање три дана, како би се избегла сепса. Очевици су нам рекли како је Мамић при доласку у загребачку болницу био јако знојав и видно исцрпљен. Смештен је на одељење ортопедије, а на изласку из болнице јуче увече су виђени повереник за сигурност ХНС-а Мирослав Марковић те члан Управе Динама и директор сигурности клуба Крешимир Антолић.
Све то време на месту догађаја полиција је проводила интензивну истрагу која се води као покушај убиства. Мамић је, сазнајемо, изашао из возила паркираног два метра од спомен-обележја. Кренуо је десно од њега напред, и тада су се зачули хици, најмање три, могуће и пет. Један је погодио њега, а један у браву Голфа, који се такође налазио паркиран. Возач Роберт видио је двојицу како беже. Истражитељи су сигурни да су у тренутку пуцања били у лежећем положају, посред стазе која од споменика води кроз жбуње на суседно поље, а додатно су је замаскирали граном коју су посекли.