Од сад вас лове дронови: Опрез ако путујете у комшилук, јер се од полиције нећете сакрити - Казне су папрене

Хрватска полиција је у недавно спроведеној превентивно–репресивној акцији контролисала најчешће саобраћајне прекршаје уз помоћ дронова. Невезивање појаса, непрописна употреба мобилног телефона, пролазак кроз црвено, претицање преко пуне линије, само су неки од прекршаја који се из ваздуха лако уочавају, након чега долази до заустављања возила и тада следи казна која може да иде и до 660 евра, а важи како за хрватске, тако и за стране возаче.

Возачима из Србије који путују у Хрватску или кроз њу транзитирају саветује се посебан опрез и поштовање свих саобраћајних прописа. Поменута контрола која је спроведена протекле седмице само је једна у низу, а употреба дронова у уочавању прекршаја убрзо би могла да постане више од повремених акција саобраћајне полиције Хрватске.

Како то заправо изгледа?

Дронови су мање видљиви од класичних полицијских патрола, што елиминише могућност да возачи међусобно упозоре на присутност полиције.

То осигурава реалистичнији надзор понашања возача, а након уоченог прекршаја, дрон шаље најближој патроли податке о возилу и следи заустављање од стране полицијских службеника.

Снимци из ваздуха које направе дронови представљају детаљан и необорив доказ почињеног прекршаја.

Шта је све контролисано

Фокус надзора био је на следећим прекршајима:

• непрописна брзина
• вожња под утицајем алкохола или дрога
• некоришћење сигурносног појаса и дечјег седишта
• непрописна употреба мобилног телефона
   

Помоћу дронова се, између осталог, утврђивало и:

• непропуштање пешака на пешачком прелазу
• пролазак кроз црвено светло
• непрописно претицање
• непоштовање саобраћајних знакова и слично

Казне за прекршаје које дрон "лови" и до 660 евра

Казне за саобраћајне прекршаје регулисане су хрватским Законом о сигурности промета на цестама, а оне које се односе на прекршаје које дрон успешно "лови" могу да буду веома високе.

• Тако је казна за невезивање сигурносног појаса 130 евра и једнако важи за све путнике у аутомобилу
• Исто толико - 130 евра би возача коштало и коришћење мобилног телефона у вожњи
• Пролазак кроз црвено светло кажњава се са 260 до 660 евра
• Непрописно претицање са 60 до 260 евра
• Незаустављање пешаку на пешачком прелазу од 260 до чак 660 евра
   

Све ово наравно зависи од врсте прекршаја и у случају несреће с тешким последицама, могу бити значајно веће.

Како се спроводи наплата

Хрватска, као чланица Европске уније спроводи ЕУ Директиву о прекограничној размени информација о саобраћајним прекршајима (ЦБЕ Дирактива).

Ова директива омогућава чланицама ЕУ да лако размењују податке о возилу и власнику како би послале налог за наплату казне на кућну адресу у другој држави чланици.

Ипак, како Србија није чланица Европске уније, а без посебног споразума о саобраћајним казнама између наше две земље, примењују се две кључне методе:

1. принцип наплате на лицу места
2. или гаранције плаћања пре него што особа напусти земљу
    

• Плаћање на лицу места: За прекршаје за које је прописана новчана казна до одређене висине (тзв. мандатна казна), страни држављанин се обично упућује да казну плати одмах на лицу места или у најближој банци/пошти/ФИНА-и.Постоји и попуст за промптно плаћање, пракса која је српским возачима позната и из домаће праксе. То значи да, уколико страни држављанин одмах плати две трећине изречене новчане казне, сматра се да је казна у целости измирена. Ово је најчешћи и најједноставнији начин решавања прекршаја.
• Задржавање докумената и гаранција плаћања: Ако страни држављанин одбије или није у могућности да плати казну одмах, полиција може применити строже мере као што је гаранција плаћања где се издаје потврда о прекршају и захтева полагање новчаног износа као гаранције да ће казна бити плаћена или пак привремено одузимање докумената (личне карте или пасоша).
   

Што не платимо на мосту...

Ако нисмо платили казну на лицу места или смо одбили да је платимо, подаци о неплаћеној казни остају у систему МУП-а Хрватске. Приликом следећег уласка или изласка из Хрватске, систем ће регистровати дуг, и бићемо заустављени на граничном прелазу док не измиримо казну (често увећану за трошкове поступка и камате).

Дакле, иако нам казна неће стићи на кућну адресу у Србији, дуг остаје у хрватском систему. Ако не платимо казну одмах на лицу места (користећи попуст од 2/3), казна ће нас готово сигурно сачекати на граничном прелазу при првом следећем покушају уласка или изласка из Хрватске, често уз знатно увећани износ.

Извор:Србија Данас