Опасни стршљени се шире немилице: Агресивнији од домаћих, обожавају урбана насеља а људи са алергијама посебно на удару - ево у којим деловима Балкана их све више има

Инвазивни стршљен, који се сматра опаснијим од домаћег, проширио се приобалним крајевима Хрватске и Италије и стигао све до Истре, показало је ново истраживање стручњака из Завода за јавно здравство.

Агресивнији од домаћег

Реч је о оријенталном стршљену (Веспа ориенталис), чија су природна станишта Африка, Блиски исток и јужни Медитеран. Термофилан је, што значи да воли топлоту, и одлично се прилагођава урбаним срединама.

Стручњак за инсекте из истарског Наставног завода за јавно здравство др сци. Недиљко Ландека каже да је познат по агресивнијем понашању у односу на домаће врсте, као и по изразитој отпорности на промене у околини.

- Такође је познат по томе што може да лети чак и у сумрак захваљујући посебним фоторецепторима који му омогућавају оријентацију при слабом светлу, што га чини још опаснијим за људе у насељеним подручјима јер је активан дуже од домаћих врста - додаје Ландека.

Пошто је термофилан, матицама одговарају топла места у људским насеобинама. Матица на јесен иде у хибернацију да би преспавала остатак јесени и зиму, а буди се у априлу. Тада започиње изградњу нове колоније и доноси на свет нову генерацију ларви. Та нова генерација касније преузима изградњу гнезда и храњење ларви, док матица наставља да полаже јаја. Почетком лета колонија може бројати неколико стотина јединки, а у повољним условима чак и до 1000.

Ландека додаје да је врло отпоран на алкохол и да лети дуже током дана од домаћих врста.

- Жута трака на абдомену му служи као фотонапонска ћелија и даје му додатну енергију. Зато је, за разлику од осталих веспида који су најактивнији ујутро, он најактивнији послеподне - објашњава Ландека.

Поново се појавио у Хрватској

У Хрватској је био присутан 1970-их, када су забележени његови последњи налази. Након тога је нестао на дуже време, да би се ове године појавио између Сплита и Солина, али и северније – у Истри, Словенији и северној Италији.

Ландека каже да су га недавно приметили код Новиграда. - Како бисмо што пре евидентирали његов долазак, организовали смо прикупљање података преко пчелара- прича Ландека, који је ових дана био на терену.

- Поделили смо пчеларима слике на којима се види како изгледа. Има карактеристичне црвенкасте пруге, а на абдомену, за разлику од домаћег, има жуту траку. Релативно се лако препознаје. Показало се да су га пчелари забележили код Новиграда. Код Каштела, у једном каменолому, случајно га је уочио наш ентомолог др сци. Тони Корен - каже Ландека.

Шири се Италијом и Словенијом

Та врста је 2018. године стигла у тршћанску луку, вероватно с неким теретом, а од тада се шири обалом.

Према подацима италијанског Националног института за заштиту околине (ИСПРА), од 2021. редовно се пријављују нови налази на подручју Фурланије-Јулијске крајине, у Лигурији и Венету. Већ 2022. стигао је и у Словенију, где су забележени примерци код Копра.

Покушаће да га сузбију

Ландека каже да су појачали праћење уз границу како би утврдили да ли у Хрватску стиже природним ширењем или транспортом.

- Ових дана поставили смо клопке док је још топло, пре зиме. Када наступе хладноће, преживљавају само оплођене матице, док све остале јединке угину. Настојимо да откријемо где се проширио како бисмо за следећу годину направили план за сузбијање, односно спречавање његовог даљег ширења, ако је то могуће - објашњава Ландека.

Обожава урбана подручја

Истиче да су Италијани такође утврдили његово ширење ка северним крајевима, највероватније због климатских промена.

- Раније је био забележен на Сицилији и у Калабрији, али сада га има и у Лазију. Њихови стручњаци су утврдили да обожава урбана подручја, што повећава могућност контакта с људима и ризик од убода. Италијани наводе да воли сметлишта и контејнере где проналази довољно хране. Изгледа да му је то нова ниша- каже Ландека.

Алергични људи морају бити посебно опрезни

Сама присутност нове врсте која осваја нова подручја значи да се ради о инвазивној врсти која представља опасност за екосистем, али и јавноздравствени проблем.

- Недавно смо имали случај човека који је умро од убода стршљена. Ако имамо нове врсте у урбаним подручјима, то значи да се алергични људи морају посебно пазити јер је ризик повећан - упозорава стручњак.

Уништава пчелиње заједнице

Оријентални стршљен представља опасност и за пчеле.

Ландека каже да пчелари ове године бележе повећану присутност стршљена и оса у пчелињацима.

- Они ометају пчеле, одузимају им храну и убијају их јер своје ларве морају хранити протеинском храном. Иначе се одрасле јединке углавном хране нектаром, односно угљеним хидратима. Пчелињаци су им зато извор хране – и за њих и за њихове ларве - каже Ландека.

Оријентални стршљен има снажне мандибуле – вилице којима лако убија пчеле и друге инсекте. Познат је по томе да напада улаз у кошнице, где чека да пчеле излете како би их пресрео. У Израелу и Египту, где је широко распрострањен, забележени су драматични колапси читавих пчелињих заједница под његовим притиском, што очекивано изазива забринутост међу хрватским пчеларима.

Извор: Србија Данас/Index.hr