Место смрти и мучења: Да ли сте видели ово на црногорском приморју? Туристе подилази језа због сабласне прошлости
На први поглед Мамула делује као идилично острво на улазу у Бококоторски залив, али иза камених зидина крију се приче о страдању и патњи. Од аустроугарске тврђаве до злогласног логора током Другог светског рата, ово место остаје упамћено по мучним сведочењима и неиспричаним судбинама које ни деценије касније не престају да изазивају језу.
Острво Мамула (у поморским картама углавном уведено као Ластавица) се налази на улазу у Бококоторски залив, између полуострва Луштица и Херцег Новог. Иако привлачно туристима због кристално чистог мора и сликовитих пејзажа, оно носи и мрачну прошлост. Изграђено средином 19. првобитно је служило као поморска тврђава и тачка за обрану залива.
Током Другог светског рата италијанске окупационе власти претвориле су тврђаву у логор. Локално становништво, укључујући и жене и децу, било је мучено и злостављано, без наде за бекство. Преживеле жртве сведоче о паклу глади, батина и изолације, неки случајеви су били толико страшни да су страдања често остајала незабележена у званичним извештајима.
Острво Мамула је од копна удаљено око 3,4 километра. Има скоро савршено кружни облик са пречником од приближно 200 метара и површином од око 19 хиљада квадратних метара. Административно припада општини Херцег Нови. Познато је по утврђењу које заузима готово целу површину острва, а море око Мамуле је изузетно чисто, популарно међу рониоцима и љубитељима природе, иако је сам приступ острву ограничен.
У протеклим деценијама, острво је почело да добија репутацију "уклетог места", а рониоци и рибари тврде да осећају нелагодну присутност док плове поред њега. Иако га зову "острво тишине", предавња кажу да у ноћима та тишина прераста у језиву буку коју нико не може да објасни. Приче о шапутањима и ударима о камене зидове постале су део локалног фолклора.
Недавне иницијативе да се тврђава преуреди у луксузни хотел са спа и музејским садржајима покренуле су протесте. Локална удружења и потомци логораша указују на то да место не сме постати туристички бренд, већ да треба остати место сећања и опомене. Истовремено, држава аргументује да је то начин за очување објекта и подизање свести о прошлости.
Од тврђаве до злогласног логора
Острво Мамула своју препознатљивост дугује монументалној тврђави која је изграђена средином 19. века, у периоду од 1852. до 1856. године. Тврђава је била део ширег система утврђења Аустроугарске монархије, намењеног заштити стратешки важног улаза у Бококоторски залив. Пројекат је осмислио аустроугарски генерал Лазар Мамула, Србин пореклом из Горског Котара, по коме је острво и само утврђење добило име. Сама тврђава је специфична по свом кружном облику, дебелим каменим зидинама и доминантној осматрачници, што ју је чинило изузетно тешком за војно освајање. У то време, њена улога била је чисто војна, чување поморских прилаза и контроле уласка у један од најлепших залива Европе.
Током Првог светског рата острво је задржало војну функцију, али без значајних историјских догађаја који би га издвојили од осталих војних објеката у региону. Ситуација се драматично променила у Другом светском рату када су италијанске окупационе власти заузеле тврђаву. Италијани су Мамулу преуредили у злогласни затвор и концентрациони логор, у који су доводили цивиле из Црне Горе, Боке Которске, али и из Далмације. Логор је био познат по бруталним условима, мучењима и свакодневном физичком и психичком малтретирању затвореника. Острво, које је првобитно грађено за војну заштиту, претворило се у симбол патње и људске трагедије.
Иако званични подаци о броју страдалих нису сачувани у целости, бројна сведочења преживелих потврђују сурове услове живота у логору Мамула. Историчари, на основу истраживања и сведочења логораша, детаљно су описивали методе застрашивања и тортуре које су спроводили италијански фашисти. Према неким проценама, кроз логор је прошло на стотине затвореника, од којих су многи и скончали у логору. Мушкарци, жене, па чак и деца, затварани су под сумњом сарадње са партизанским покретом или једноставно као део репресивних мера против локалног становништва. Ова мрачна епизода оставила је дубок ожиљак у колективном памћењу становника Боке.
Након завршетка рата, Мамула је остала напуштено војно постројење, препуштено зубу времена и ветровима са Јадранског мора. Иако су у више наврата постојале иницијативе да се острво заштити као споменик културе, локалне власти су углавном игнорисале његов историјски значај. Последњих година Мамула је постала предмет јавних расправа због одлуке да се острво пренамени у луксузни туристички ризорт. Овај потез изазвао је протесте породица жртава и стручне јавности, који сматрају да се тиме брише сећање на страдања која су се овде десила. Мамула је тако постала симбол контраста између историјског наслеђа и савременог комерцијализма, а расправе о њеној будућности још увек трају.
Мистичне приче и легенде о острву
Острво Мамула, годинама је обавијено велом мистерије и језивих прича које се преносе с колена на колено међу локалним становништвом. Многи мештани тврде да је тврђава Мамула, некадашњи затвор и логор, и даље поприште необјашњивих појава, нарочито у касним ноћним сатима.
Туристи и рибари који пролазе поред острва неретко причају да су чули језиве крике, јауке и злокобне шапате, упркос томе што је острво ненасељено. Постоје сведочења људи који су наводно чули плач деце, вапаје мушкараца и жена, као да ехо прошлих страдања још увек одзвања међу каменим зидинама. Легенде говоре да су душе невино затворених и брутално мучених током Другог светског рата остале заробљене на овом малом парчету копна.
Неки туристи чак наводе да су током обилазака осећали чудне налете хладноће, необјашњив притисак и нелагоду, а апарати за фотографисање наводно бележе необичне светлосне појаве и сенке.
Упркос томе што научне потврде о натприродном не постоје, локалне приче додатно подгревају атмосферу сабласног острва које туристи обилазе са дозом страха и радозналости. Посебно је остао упамћен снимак који је пре неколико година обишао регионалне медије, на којем се наводно чују гласови из правца тврђаве, иако се на острву тада нико није налазио.
Филмска верзија мистерије Мамуле: Сирена смрти из Бококоторског залива
На острву Мамула 2014. године снимљен је хорор филм „Мамула“, међународно познат и под насловима "Nymph" и "Killer Мермаид". Режију потписује Милан Тодоровић, а у главним улогама појављују се Кристина Клебе, Натали Бурн, Драган Мићановић и легендарни Францо Неро. Радња прати две Американке које током летовања у Црној Гори откривају напуштену тврђаву и мрачну тајну сирене "Scylle" која чека жртве у дубинама тврђаве. Филм је сниман управо на овом острву и окружењу залива, што је додатно појачало његову мистичну атмосферу.
Ова мистериозна репутација Мамуле допринела је и контроверзама око њене туристичке реконструкције, јер многи сматрају да се на таквом месту не би смео градити луксузни хотел. Све ово чини Мамулу једним од најмистичнијих локалитета на црногорском приморју, где се прошлост и легенде преплићу са савременим интересима.
Како спојити велнес и логор смрти?!
Последњих година, идеја о пренамени острва у луксузни комплекс наишла је на критике због етичких и моралних дилема, од сећања на логораше, преко одговорности према историјском наслеђу. Инвеститори обећавају "спа центар са историјским едукативним садржајима", али многи се са правом питају: како спојити велнес и логор смрти?
Локалне организације, укључујући Завичајно удружење Боке и удружење потомака логораша, траже да се обавезно очува бар један део у оригиналном облику. Сматрају да претварање у маркетиншки пројекат обесмишљава суштину места, које је симбол отпора и страдања.
