ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ ЈЕ ПОРЕКЛОМ ИЗ БОСНЕ: Преци највећег Црногорца живели у околини Травника

Владика Петар Петровић Његош, један од највећих српских песника и филозофа, владар Црне Горе и православни владика, пореклом је из Босне и Херцеговине, слажу се бројни историчари, али и Википедија, најпознатија планетарна интернет енциклопедија.

У Википедији пише да Петровићи, родоначелници династије која је најдуже владала српском Црном Гором, "воде порекло из централне Босне, из околине Травника или Зенице".

Аутор се позива на „предања и многа истраживања "која се се бавила генезом његушких Петровића, посебно на она која су вршили Јован Ердељановић и Павле Ровински, као и на
"сећања најстаријих Петровића, као и самог црногорског владике".

И док међу њима нема спора око босанског порекла Петровића, историчари не могу да се сложе око времена њиховог доласка у Црну Гору, под планину Његош.

По Ердељановићу и Ровинском , Петровићу су средњу Босну напустили почетком друге половине петнаестог века, када су ти крајеви пали под Турке. Једно време су се задржали на невесињској висоравни, а затим се населили у Црну Гору, у подножје планине Његош. У турским архивама пише да је подручје Зенице освојено 1463. године и прикључено у састав вилајета и кадилука Брод.

Аутори књига о историји Црне Горе наводе да су се догодила два велика таласа досељавања становништва у Црну Гору, један из БиХ, други из Македоније. Овај из Босне датиран је управо
на другу половину 15. века.

Историчари Ристо Ковјанић, Андрија Лубурић, Шпиро Перовић и Војислав Миљанић такође тврде да Петровићи воде порекло из Босне, од Зенице, али да су се у Црну Гору доселили још у
четрнаестом веку.

Ристо Ковјанић сматра да историјски извори до којих је дошао указују на то да су Петровићи братство у саставу племена Хераковићи, да се први познати предак славног Његоша звао Богут, да је његов син био Ђорђе и да је њихово присуство у Мужевицама испод Његоша забележено још 1399.године.

По Ковјанићу Богут је био истакнути властелин, чије се име помиње у хроникама Битке код Велмужда и изградњи Манастира Високи Дечани, с тим што није јасно да ли се он у тим догађајима појављује као неко ко живи у Босни или се већ био преселио у Мужевице.

Битка код Велмужда вођена је 1330. године између српског краља Стефана Дечанског и његовог сина Душана, каснијег цара, с једне и бугарског краља Михаила Шишмана, с друге стране.

У делу „Детаљи из живота Предака Петровића Његоша", чији је аутор Војислав Миљанић, прве две реченице гласе: „Преци припадника државотворне црногорске династије Петровић-Његош на Његуше су дошли из села Мужевице, испод планине Његош. Према предању, али и записима неких историчара, тамо су стигли из Босне, крајем 14. века".

Историчари Андрија Лубурић и Шпиро Перовић у својој књизи „Порекло и прошлост династије Немањић" тврде да су Петровићи у Црну Гору стигли за Дробњацима, који су у то време били најбројније српско племе у Босни, настањено "око Травника", да би нешто касније "прешло у Херцеговину и населило на бањској висоравни.“

Одатле су, пишу двојица аутора, у заједници са још неким српским племенима, потисли староседелачко становништво, тако да им је припало пространо земљиште којем је сем Дробњака у данашњим границама припадао део Корјенића, Пиве, Горње Мораче, Никшићких Рудина и велики дио Никшићког поља. Касније се племе раздвојило на два дела, тако да је мањи део, који
нас овде интересује, заузимао земљиште између Бањана и старих Риђана.

Упоредо са досељавањем других породица, и дужим или краћим задржавањем у Бањанима, доселили су се и преци Петровића – Његоша. Они су се населили у Мужевицама (тада припадале Дробњацима),
испод планине Његоша, према предању, не много касније после боја на Косову.

Публициста из Београда Слободан Јарчевић, аутор више књига о српској историји, некадашњи министар спољних послова ратне Владе РСК, у својој књизи „Бивши Срби“ такође тврди да је

Његош пореклом од Зенице. Он наводи да постоје писма која је владар Црне Горе писао скадарском везиру Осман паши Скопљаку, с којим је био у сталном ратном сукобу, а у којима се позива на њихове заједничке српске корене и босанско порекло.

Осман паша је потомак чувене лозе Сулејманпашића из Бугојна, који су се пре преласка на ислам презивали Деспотовићи.

БОНУС ВИДЕО: Погледајте како изгледају НАЈБРУТАЛНИЈЕ војне вежбе на свету