ПОЛИЦАЈАЦ СКОВАО ПАКЛЕНИ ПЛАН, ПА ПОУБИЈАО ТАЗБИНУ: Ово су најјезивија масовна убиства у Црној Гори, једно је починио помахнитали ТИНЕЈЏЕР
Страшна масовна убиства која су последњих година потресла Црну Гору.
У Црној Гори се у новијој историји неколико пута догодило да буду почињена масовна убиства, у којима су страдале и читаве породице. 12. августа је на Цетињу помахнитали Вук Бориловић (34) кренуо у крвави пир по свом насељу Медовина и убио чак 10 људи, међу којима је двоје деце, а ранио је шест особа пре него што је и сам хицима заустављен.
"САКУПИО ЈЕ ОСТАТКЕ ТЕЛА..." Језиви детаљи масакра на Цетињу: Милош остао без жене и синова, у породичној кући затекао УЖАСАН ПРИЗОР
ОВО ЈЕ ХОТЕЛ У КОМ СУ ОДСЕЛИ ОТРОВАНИ ТУРИСТИ У БУДВИ: Објекат радио без дозволе, откривени нови детаљи (ФОТО)
СТАНОВНИЦИ БАНИЈЕ У ОЧАЈУ: Хрватска власт за 20 месеци од разорног земљотреса није изградила ниједну кућу!
Мистериозна ликвидација породице Новаковић
Петко Новаковић (55), његова мајка Анђа (85) и кћерке Вера (13) и Веселинка (8) убијени су од непознатих починилаца у злочину, који је у фебруару те године потресао целу Југославију.
Тешко је реконструисати ужасни злочин који полако пада у заборав јер се млађи становници овог приморског места више не сећају тог злочина. Петко је био наставник биологије повучен човек који је ретко контактирао са мештанима Сутомора. Те ноћи је у Сутомору падао снег што је права реткост.
Убиство Петка Новаковића и његове породице истраживано је дуго, а истрага је ишла у два правца - према једној верзији смрт породице последица је освете која се везује за Други светски рат, а по другој посреди је завера због нерашчишћених односа са наводним пријатељима Новаковића.
Према новинским натписима из тог доба и казивањима пензионисаних милицајаца, Новаковићи су побијени у ноћи фебруара 1965. године, када је Сутоморе задесило снежно невреме.
По свему судећи, у њихову кућу на риви бануо је један или више убица. Петко и његова мајка Анђа пронађени су у кући усмрћени тупим предметом.
Ћерки није било у кући и потрага за њима трајала је више дана. Осим полицајаца, за њима су широм Сутомора трагали и бројни ученици барских школа, који су били позвани да помогну. Њихова тела у већ поодмаклој фази распадања пронађена су касније, у жбуњу поред пруге иза железничког тунела код хотела "Inex".
Овај случај остао је нерешен, а тада је за последицу имао и смену високих полицијских функционера, који се никада нису нашли пред судом.
Бивши полицајац сковао паклени план, убио тазбину
Вишеструко убиство догодило се и 30. априла 2012. године у селу Ријека Марсенића, између Берана и Андријевице. Бивши полицајац и бивши зет породице Отовић, Славко Миловић из Андријевице, вероватно је у својој глави дуго ковао паклени план како да оствари претње и побије тазбину. Епилог је познат – четворо мртвих и једна рањена особа.
Славко је убио таста Слободана (66), ташту Даницу (64) и шурака Зорана. Другог шурака Жељка је ранио, али га није убио јер му је нестало муниције. Након тога се, пред полицијском заседом, разнео ручном бомбом.
Случај Косте Дамјановића, убиство 9 људи
Данас је већ скоро заборављен тешки злочин који се догодио у сами сутон 3. јуна 1992. године у Пушоњском Долу код Пљеваља, када је Коста Дамјановић (22) ликвидирао чак девет својих сељана, а њих неколико ранио. Један за другим, после рафала из његове пушке, као снопље падали су Јован (61) и Радован Остојић (32), Вукота Зеко Мартић. У кући браће Рајка (64) и Радована Остојића (62), осим њих двојице убијене су и њихове супруге Мара (60) и Радојка (50).
Радовановој тада трогодишњој унуци рафал је одсекао три прста на руци. У кући Миликића, Коста Дамјановић је убио Мару Миликић (50) и тешко ранио њеног супруга Мила. Потом је у кући Шубарића убио Досту Шубарић (62), која је покушала да телом заштити свог братанића Вељка. Вељко је полетео к убици и после силног рвања отео му пушку, којом га је убио. Током Вељкове борбе на живот и смрт, до те ноћи непримећени момак Коста, успео је да рани Вељковог оца Милету и тетку Тонку.
Породица Косте Дамјановића се потом одселила из села, а недуго након тога њихова кућа је једне ноћи изгорела у пожару… Никада није одгонетнуто зашто је овај младић насрнуо на суседе и рођаке. Зна се само да је кобног дана у рану зору с оцем и братом повео у суседно село малог пса на вакцинацију. Куче је ујело за ногу Зорана Мартића, сина убијеног Вукоте. После тога је настала свађа. Вукота је закачио Косту шаком по лицу, након чега он није желео да се с њим, оцем и братом трактором врати у село. Уместо тога, отрчао је, дохватио пушку и започео крвави пир.
Тинејџер (14) вишеструки убица
Неколико месеци касније нова трагедија потресла је север Црне Горе. Овога пута, готово невероватно звучи, вишеструки убица био је четрнаестогодишњи Момчило Церовић из Чокрлија, села удаљеног тридесетак километара од Бијелог Поља. За своје године изузетно добро развијен и добар стрелац, Момчило је 14. фебруара 1993. године у породичној кући ликвидирао оца Млађена (45), мајку Милеву (43), брата Мила (20), сестрића Јована Трунтића, који још није имао ни три године, те бабу Митру (70). Потом је, како је утврдила истрага, себи одузео живот из аутоматске пушке из које је, наслонивши је на под, пуцао у главу.
Остала је тајна зашто је четрнаестогодишњак побио своју породицу, која се мирно спремала за спавање.
Убијена породица, преживео само дечак (11)
Исте године, девет месеци касније, у Бијелом Пољу догодило се још једно вишеструко убиство. Деветог новембра 1993. године, око 20 сати, у свом дому свирепо су ликвидирани Вуксан Сошић (42), радник тадашње Робне куће Београд у Бијелом Пољу, супруга Славица (40), дактилографкиња у Основном суду у том граду, као и деца Татјана (12) и Милосав Сошић, стар само осам година. Масакр у родитељској кући преживео је само једанаестогодишњи Владан.
Овај тешки злочин над мирним људима починио је њихов блиски рођак Ново Сошић (44), радник Црнагорапута, који је те ноћи седео код рођака и где је дочекан ракијом и кафом. После разговора, у тренутку када му је Вуксан пружио руку у знак поздрава, Ново га је снажно стегао, повукао к себи и неколико пута му зарио у груди ловачки нож, који је пре тога припремио и сакрио у рукаву. Славица је покушала да помогне супругу, али је и она дочекана ножем. Сошић је потом извадио пиштољ тетејац и запуцао к рањеном рођаку и његовој супрузи, оверивши убиство.
Три хица био је наменио маленом Владану, али га је промашио. Потом је улетео у дечију собу, и убацивши нови шаржер, почео да пуца к Татјани и Милосаву. Мала Татјана, судећи према повредама, бранила је свој и живот свога брата голим рукама.
Крвави 31. децембар
У херцегновском насељу Немила, кобног 31. децембра 2005. године, око 12 или 13 часова, када су сви чекали Нову Годину и радовали се празницима, немилосрдно је убијена петочлана породица Рогановић. Њихов монстурозни комшија Милан Зековић, завио је град од скалина у црно убивши Славољуба (41) и његову супругу Славку (42) Рогановић, а потом и њихове синове Марка (8), Срђана (10) и Жељка (12).
Хладнокрвни убица своју прву жртву Рогановића, Славољуба, позвао је код себе кући замоливши га да му поправи славину. Када је дошао код њега и ушао у купатило да обави посао, Зековић му је пришао са леђа и пуцао у потиљак из пиштоља марке "берета".
И тада се није зауставио, већ је одлучно кренуо у свој крвави поход на невине људе. Дошао је у кућу Рогановића и пуцао у Славку и у њеног сина Срђања. Монструму је и то било мало, па је затим узео нож и брутално убио Марка, а потом Жељка. Дечаци су по телима имали на десетине убода, а како је то истрага показала, 27 пута Зековић је убо Жељка. Такође, дечацима је пререзао гркљане.
Истрага је показала да се Жељко борио са Зековићем, али није био јак да савлада свога џелата.
Свирепи убица је ухапшен неколико дана касније, након Нове Године, у селу код Горњег Милановца, где има родбину.