Политички потреси дрмају Словенију: Демонстранти изашли на улице са јасним захтевом - напустити НАТО и прекинути војно наоружавање
Незадовољство због планираног повећања војних издвајања извело је демонстранте на улице Љубљане, где су затражили да Словенија напусти НАТО, уведе санкције Сједињеним Америчким Државама и Израелу и новац уместо у одбрану усмери ка здравству, образовању и другим јавним службама.
Више десетина демонстраната окупило се у центру Љубљане на протесту против повећања војних издвајања и чланства Словеније у НАТО-у, захтевајући промену спољнополитичког курса земље.
Протест је организовала студентска организација Искра, која се противи плановима словеначке владе да додатно повећа улагања у одбрану, сматрајући да би тај новац требало усмерити на јавне службе, попут здравства, образовања и социјалне заштите.
Учесници протеста поручили су да Словенија треба да напусти НАТО, уведе санкције Сједињеним Америчким Државама и Израелу, као и да преиспита своју безбедносну и спољну политику.
Представница организације Искра Тара Маслакович оценила је да је НАТО током свог постојања, како тврди, служио као војни инструмент за потчињавање других држава.
Говорници на скупу критиковали су и однос словеначких власти према рату на Блиском истоку, наводећи да декларативна подршка Палестинцима није праћена конкретним политичким потезима. Посебне критике упућене су због најава јачања односа са Израелом и могућег отварања израелске амбасаде у Љубљани.
Непосредно пре протеста, председник словеначког парламента Зоран Стевановић изјавио је да би требало проверити какав је став грађана о чланству земље у НАТО-у. Он је предложио да се референдум о останку Словеније у Алијанси одржи истовремено са локалним изборима који су планирани за јесен.
Протест у Љубљани одржан је свега дан након самита НАТО-а у Анкари, на којем су лидери држава чланица поново потврдили план да до 2035. године издвајања за безбедност и одбрану повећају на пет одсто бруто домаћег производа. Према договору, 3,5 одсто БДП-а било би намењено за основне потребе одбране, док би додатних 1,5 одсто било усмерено на улагања у ширу безбедносну инфраструктуру.
Србија Данас