ПОЗДРАВ СА ХРБЉИНЕ: Камена пустош и два-три стада оваца

Хрбљина је безводна и каменита крашка висораван између Купрешког и Гламочког поља, са просечном надморском висином од око 1500 метара и површином од неколико десетина квадратних километара. Због карактеристичног рељефа, у којем доминира више од хиљаду долина и мањих вртача које су раздвојене каменитим косама, неки је називају и каменом пустињом.

На североистоку је оивичена планином Велики Виторог (1907), на северу са Млиништима, на западу са Словињом (1743), а на југу са Цинцаром (2006), Осјеченицом (1743) и Малованом (1826).

После Другог светског рата, па све до осамдесетих година прошлог века, висораван је врвела од живота. На њој је своје катуне имало више од 100 српских породица из суседног Купреса, које су на бескрајним пашњацима напасале хиљаде оваца, а засеоци Зубићи и Курељушићи имали су своје сталне становнике. Осим Зубића и Курељушића, познати сточари били су и Милишићи, Ждере, Марићи, Колоње, Канлићи, Дувњаци, Пивачи...

Вода за стоку обезбеђивана је копањем локви, а све до седамдесетих година, када су изграђени бетонски бунари, већина породица је воду за пиће обезбеђивала из снега.

-У време највећих снегова домаћин би у неку вртачу, на страну коју не греје сунце, набацао огромне количине снега, дебљине и по пет-шест метара и затим га затрпавао дебелим слојем сламе и сена. Кад дође лето, свако јутро снег се откривао са једне стране, секли су се велики комади снега и бацали на кровове кућа и штала да се топе у велика дрвена корита постављена испод њихових стреха – објашњава Душан Ждеро, сада угледни предузетник из Новог Села код Купреса, који је велики део детињства провео у Хрбљини.

Хрбљинари су били надалеко чувени по најбољим косцима, најјачим воловима и овновима, сиру и кајмаку.

Данас на Хрбљини нема ни једног Србина. Последњи су је напустили 1995. године, када је висораван више месеци била поприште жестоких битака између ВРС с једне и Хрватске војске и ХВО с друге стране.

Мањи део објеката уништен је у борбеним дејствима, да би неколико година после завршетка рата велики пожар уништио више од 100 кућа и штала.

Данас Хрбљином царују звери, планински ветрови и пожари који скоро сваког лета протутње неким делом висоравни.

-Мој јуначе, опустели су и некада велика села око наших градова, опустела је цела Крајина, а камоли неће Хрбљина – каже Влатко Кнежевић, последњи становник Хрбљине, који је своју кућу напустио у септембру 1995. бежећи испред велике офанзиве хрватских гардијских бригада према Виторогу, Шипову и Јајцу.

На прошлост овог сточарског краја данас подсећа неколико породица муслимана из Травника и околине, које у летњим месецима на Хрбљину и Виторог истерују своја стада, ту јагње овце и скупљају сир, а са почетком јесени и сезоне киша враћају се у ниже крајеве, бежећи од чувене купрешке зиме.