Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

"Позвао га Бог у исте дане кад и Светог Петра": Матија Бећковић потресен после смрти митрополита Амфилохија

30.10.2020. 09:49
Пише:
Србија Данас/Агенције
matija-beckovic
матија-бецковиц / Извор: Србија Данас / Саша Џамбић

"Ми плачемо, а небо и Он се радују"

Јутрос је из Подгорице стигла тужна вест, која никога на овим просторима није оставила равнодушним - у Клиничко-болничком центру Црне Горе преминуо је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, после борбе коју је водио са корона вирусом.

"Ово је један од најтужнијих дана за нашу Цркву": Патријарх Иринеј о смрти митрополита Амфилохија

"Ово је један од најтужнијих дана за нашу Цркву": Патријарх Иринеј о смрти митрополита Амфилохија

ДОНЕТА ОДЛУКА: Познато где ће бити сахрањен митрополит Амфилохије

ДОНЕТА ОДЛУКА: Познато где ће бити сахрањен митрополит Амфилохије

Александар Вучић изразио саучешће СПЦ и народу

Александар Вучић изразио саучешће СПЦ и народу

Реакције су почеле да пристужу са свих страна, а једна од првих дошла је од његовог пријатеља, књижевника и песника Матије Бећковића.

- Бог је митрополита Амфилохија позвао у исте дане када и светог Петра и владику Рада, ловћенског Тајновидца. Ми плачемо, а небо и Он се радују - рекао је поводом упокојења митрополита Амфилохија Матија Бећковић.

Бећковић је својевремено написао и песму коју је посветио свом пријатељу владики Амфилохију.

Онај бистри дечак из Доње Мораче,

што је продавао зукве петроваче,

да се домогне књиге и обуће,

и у пустињу побегне од куће.

И у време јагме за значке и прње,

своје голо тело обуче у трње

и купи чивија по најскупљој цени,

да Христа на крсту бар мало одмени.

Али, чим се крсним знаком знаменов’о,

нема тога ко га није каменов’о;

и то камење поста му имање,

сваки камен њему, један Христу мање.

И сад, оне руке, од зукава грубе,

гологлави старци прилазе да љубе.

И на окрст Христове целе васионе,

сем изван неба црне земље оне,

нигде не дође да звона не звоне!