Република Српска стала на пут спорним обележјима: Усвојене измене закона, провокације више неће пролазити

Скупштина је усвојила и измене закона о гробљима, којим је регулисано уклањање споменика и симбола који промовишу идеологију НДХ. Оба закона изазвала су жестоке расправе у парламенту не само између српских и бошњачких посланика, који су са различитих позиција расправљали о симболу љиљана, већ и између посланика власти и опозиције.

Горан Селак, министар правде и предлагач измена Кривичног закона, истиче да РС показује да не прихвата величање било које злочиначке идеологије. 

Нагласио је да је криминализација слова "У" и љиљана обавеза проистекла из декларације коју је парламент усвојио у марту ове године.

- Разлог је јасан свима. Република Српска има право и обавезу да кривично-правним средствима заштити своје уставне вредности, јавни ред и мир и достојанство жртава - рекао је Селак.

Према његовим речима, РС не сме да дозволи да знакови који симболизују тешко страдање буду прихватљиви и пожељни. Појаснио је да кривично санкционисани неће бити они који ове симболе користе у историјском или уметничком контексту, већ само када се велича идеологија која представља претњу миру.

Додао је да намера није стварање етничких подела и да ово није уперено против било којег народа, већ ради спречавања величања екстремистичких идеологија.

Какав је став владајуће већине?

Срђан Мазалица, шеф Клуба посланика СНСД-а, рекао је да су под заставом Армије РБиХ чињени велики злочини над Србима, што је, како је рекао, потврђено и пресудама Хашког трибунала.

- Овај закон није уперен против бошњачког или хрватског народа у РС - рекао је Мазалица и додао да ће његов клуб овај закон подржати.

Нагласио је да је правно верификовано да су чињени злочини над Србима и да за српски народ овај симбол представља симбол тешке патње.

Није циљ, како је рекао, елиминисање симбола бошњачког народа, већ спречавање истицања симбола који могу довести до опасности избијања етничких сукоба и угрожавања безбедности.

Како су реаговали представници Покрета за државу?

Рамиз Салкић, посланик Покрета за државу, поручио је да овим законом "Бошњаке желе направити народом трећег реда у РС, јер им се спречава да изразе радост и емпатију коришћењем ових симбола."

Нагласио је да ће се на Уставном суду БиХ супротставити овом закону и додао да од Уставног суда РС не очекују ништа, јер га сматрају продуженом руком власти.

- Бошњаци неће престати да саосећају с оним што је део њихове традиције и застава с љиљанима неће бити забрањена, потпуно поштујући оно што је данас закон и Устав - рекао је Салкић.

Шта замера опозиција?

Недељко Гламочак, посланик СДС-а, рекао је да су предвиђене измене Кривичног законика "писане на колену", јер су у скупштинску процедуру упућене у хитној, а не у редовној процедури.

- Мазалица и Салкић закувају, а онда оду у скупштински ресторан. Позивам грађане да не наседају на ове провокације и да се не пецају на удицу. Ово је дизање тензија и реторике, а циљ је само кампања и добијање гласова и зато верујем у разум грађана БиХ - рекао је Гламочак.

Он је рекао да сви имају ране из протеклог рата и да би све што се дешавало требало да буде поука, а не да служи да се ране поново изазивају и повређују.

Шта је још усвојила Народна скупштина Републике Српске?

Када је реч о Кривичном законику, нагласио је да је то најважнији закон после Устава, а када се израђује у томе учествују угледни правници и дугогодишње судије и професори.

Онда, како наглашава, материјал се упућује у стручну и јавну расправу, па док је у форми нацрта, након чега се у форми предлога упућује у парламент како би посланици могли уложити амандмане.

Сматра да ће ове измене бити поништене, јер нису озбиљно написане и тврди да негативне последице дизања тензија обично наступе дуго након што се избори заврше.

Када је реч о измени Закона о гробљима, сви су се сагласили да све жртве, укључујући и хрватске и бошњачке, имају право да полажу цвеће на споменике својих страдалих у рату, али да се не смеју истицати спорни симболи, као и да се не смеју постављати смотре војних јединица снага ХВО-а, ХВ-а и АРБиХ.

Изгласано је и више тачака о повећању плата запослених у јавним институцијама за пет одсто, које су током расправе у скупштини биле размотрене у обједињеној расправи.

Више плате ће, тако, добити запослени у здравству, полицији, средњем и високом образовању, културним институцијама и органима управе. Повећана су права и накнаде припадницима погинулих бораца, бораца из протеклог рата, ратних војних инвалида и других категорија.

Усвојене су и измене и допуне још неколико закона, који су били расправљени на овој посебној седници. Обзиром да нису завршене све тачке, наставак седнице је заказан за наредну седмицу.