Republika Srpska stala na put spornim obeležjima: Usvojene izmene zakona, provokacije više neće prolaziti

Skupština je usvojila i izmene zakona o grobljima, kojim je regulisano uklanjanje spomenika i simbola koji promovišu ideologiju NDH. Oba zakona izazvala su žestoke rasprave u parlamentu ne samo između srpskih i bošnjačkih poslanika, koji su sa različitih pozicija raspravljali o simbolu ljiljana, već i između poslanika vlasti i opozicije.

Goran Selak, ministar pravde i predlagač izmena Krivičnog zakona, ističe da RS pokazuje da ne prihvata veličanje bilo koje zločinačke ideologije. 

Naglasio je da je kriminalizacija slova "U" i ljiljana obaveza proistekla iz deklaracije koju je parlament usvojio u martu ove godine.

- Razlog je jasan svima. Republika Srpska ima pravo i obavezu da krivično-pravnim sredstvima zaštiti svoje ustavne vrednosti, javni red i mir i dostojanstvo žrtava - rekao je Selak.

Prema njegovim rečima, RS ne sme da dozvoli da znakovi koji simbolizuju teško stradanje budu prihvatljivi i poželjni. Pojasnio je da krivično sankcionisani neće biti oni koji ove simbole koriste u istorijskom ili umetničkom kontekstu, već samo kada se veliča ideologija koja predstavlja pretnju miru.

Dodao je da namera nije stvaranje etničkih podela i da ovo nije upereno protiv bilo kojeg naroda, već radi sprečavanja veličanja ekstremističkih ideologija.

Kakav je stav vladajuće većine?

Srđan Mazalica, šef Kluba poslanika SNSD-a, rekao je da su pod zastavom Armije RBiH činjeni veliki zločini nad Srbima, što je, kako je rekao, potvrđeno i presudama Haškog tribunala.

- Ovaj zakon nije uperen protiv bošnjačkog ili hrvatskog naroda u RS - rekao je Mazalica i dodao da će njegov klub ovaj zakon podržati.

Naglasio je da je pravno verifikovano da su činjeni zločini nad Srbima i da za srpski narod ovaj simbol predstavlja simbol teške patnje.

Nije cilj, kako je rekao, eliminisanje simbola bošnjačkog naroda, već sprečavanje isticanja simbola koji mogu dovesti do opasnosti izbijanja etničkih sukoba i ugrožavanja bezbednosti.

Kako su reagovali predstavnici Pokreta za državu?

Ramiz Salkić, poslanik Pokreta za državu, poručio je da ovim zakonom "Bošnjake žele napraviti narodom trećeg reda u RS, jer im se sprečava da izraze radost i empatiju korišćenjem ovih simbola."

Naglasio je da će se na Ustavnom sudu BiH suprotstaviti ovom zakonu i dodao da od Ustavnog suda RS ne očekuju ništa, jer ga smatraju produženom rukom vlasti.

- Bošnjaci neće prestati da saosećaju s onim što je deo njihove tradicije i zastava s ljiljanima neće biti zabranjena, potpuno poštujući ono što je danas zakon i Ustav - rekao je Salkić.

Šta zamera opozicija?

Nedeljko Glamočak, poslanik SDS-a, rekao je da su predviđene izmene Krivičnog zakonika "pisane na kolenu", jer su u skupštinsku proceduru upućene u hitnoj, a ne u redovnoj proceduri.

- Mazalica i Salkić zakuvaju, a onda odu u skupštinski restoran. Pozivam građane da ne nasedaju na ove provokacije i da se ne pecaju na udicu. Ovo je dizanje tenzija i retorike, a cilj je samo kampanja i dobijanje glasova i zato verujem u razum građana BiH - rekao je Glamočak.

On je rekao da svi imaju rane iz proteklog rata i da bi sve što se dešavalo trebalo da bude pouka, a ne da služi da se rane ponovo izazivaju i povređuju.

Šta je još usvojila Narodna skupština Republike Srpske?

Kada je reč o Krivičnom zakoniku, naglasio je da je to najvažniji zakon posle Ustava, a kada se izrađuje u tome učestvuju ugledni pravnici i dugogodišnje sudije i profesori.

Onda, kako naglašava, materijal se upućuje u stručnu i javnu raspravu, pa dok je u formi nacrta, nakon čega se u formi predloga upućuje u parlament kako bi poslanici mogli uložiti amandmane.

Smatra da će ove izmene biti poništene, jer nisu ozbiljno napisane i tvrdi da negativne posledice dizanja tenzija obično nastupe dugo nakon što se izbori završe.

Kada je reč o izmeni Zakona o grobljima, svi su se saglasili da sve žrtve, uključujući i hrvatske i bošnjačke, imaju pravo da polažu cveće na spomenike svojih stradalih u ratu, ali da se ne smeju isticati sporni simboli, kao i da se ne smeju postavljati smotre vojnih jedinica snaga HVO-a, HV-a i ARBiH.

Izglasano je i više tačaka o povećanju plata zaposlenih u javnim institucijama za pet odsto, koje su tokom rasprave u skupštini bile razmotrene u objedinjenoj raspravi.

Više plate će, tako, dobiti zaposleni u zdravstvu, policiji, srednjem i visokom obrazovanju, kulturnim institucijama i organima uprave. Povećana su prava i naknade pripadnicima poginulih boraca, boraca iz proteklog rata, ratnih vojnih invalida i drugih kategorija.

Usvojene su i izmene i dopune još nekoliko zakona, koji su bili raspravljeni na ovoj posebnoj sednici. Obzirom da nisu završene sve tačke, nastavak sednice je zakazan za narednu sedmicu.