ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА МИЛОВОГ ЗАКОНА? Хоће да одузму имања на приморју да би ГРАДИЛИ ХОТЕЛЕ

Упркос противљењу Митрополије црногорско-приморске и епархија СПЦ, дела опозиције и десетина хиљада верника који данима дижу глас у одбрану својих светиња, контроверзни Закон о слободи вероисповести 8. јануара је ступио на снагу у Црној Гори.

У ишчекивању првих потеза режима у спровођењу нових прописа, црногорска јавност углавном нема дилему да је у његовом средишту жеља власти да загосподари вредном црквеном имовином, али и да раскине најснажнију везу народа Црне Горе са матичном црквом и српским националним корпусом.

Много је гласова који указују да су прва мета режима који оличава двојац Мило Ђукановић - Душко Марковић поједина добра у власништву Митрополије, која могу бити комерцијализована.

То се пре свега односи на имања неколицине манастира у приморју - Режевиће, Подострог, Подмаине, Савину... Црква, према грубим проценама, располаже и са више десетина вредних објеката у Будви, Бару и Боки которској.

На мети власти је и земљиште укњижено на Цркву, а које има велики тржишни потенцијал. То је случај са пољем Буљарице, али и више вредних хектара дуж Црногорског приморја.

Вернике у Црној Гори посебно брине други ниво проблема изазваног усвајањем закона о црквама - верски и национални инжењеринг као саставни део нове монтенегринске политике.

У његовом средишту је јасно програмско опредељење владајуће странке - Демократске патрије социјалиста - да Црна Гора добије и своју независну цркву.

Одузимање имовине епархија СПЦ многи посматрају као увертиру овог пројекта. Постоји оправдана зебња да, по украјинском моделу, ова добра не буду уступљена расколничким и неканонским организацијама и парацрквама, као што је такозвана Црногорска православна црква.

Овај полуприватни покушај верске заједнице, на челу са лажним митрополитом (иначе избаченим из свих цркава чији је у прошлости био клирик), Мирашом Дедеићем, годинама врши притисак на државу да одузме храмове Митрополији и преда их ЦПЦ, иако ова "црква" има свега неколицину свештеника и верника.

Ову могућност је највероватније имао на уму и Дедеић када је, поводом усвајања закона, на Бадњи дан, уз нескривено ликовање узвикнуо:

- Е сад смо своји на своме!

Како ће усвојени закон бити спроведен у дело, како истичу правници и многи други у Црној Гори - велико је питање. Свештеници Митрополије црногорске-приморске и других епархија СПЦ на ово питање само одмахују руком и поручују:

- Нема од тога ништа! Народ је рекао шта мисли и о закону и о његовој примени.

Уско правно гледајући, СПЦ у Црној Гори од јуче, први пут у историји, нема правни субјективитет нити статус правног лица. После 800 година постојања велики део њене имовине се третира као - имовина без власника.

СПЦ поседује вредно имање у Буљаричком пољу

Координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске Велибор Џомић истиче да се даљи кораци у одбрани угрожених права и интереса Митрополије и епархија СПЦ у Црној Гори пажљиво планирају, те да је - у овом моменту најважније да се чује глас стотина хиљада православних верника на литијама.

- Даље кораке планира Епископски савет уз помоћ Правног савета, правних стручњака, црквених тела и органа - каже прота Џомић и подсећа да је закон ступио на снагу иако је у многим одредбама супротан Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, пресудама Европског суда у Стразбуру, Уставу и правном поретку Црне Горе, али и - здравом разуму.

Упркос отпору верника, Управа за имовину има рок од 12 месеци да попише верске објекте и земљиште који, према овом закону, постају државна својина и поднесе захтев за упис права својине над тим непокретностима у катастар. После тога, Управа има рок од две седмице, од дана подношења захтева, да изврши упис захтева и да одмах о томе обавести верску заједницу која користи објекте и земљиште.

Савремена национализација поседа СПЦ биће, дакле, извршена простим пописом и укњижбом државе Црне Горе као новог власника непокретности. То је један од аргумената на основу ког правници с надом гледају у Уставни суд, па чак и у Европски суд за људска права у Стразбуру.

Београдски адвокати Миленко и Момир Радић поднели су у среду Уставном суду Црне Горе прву иницијативу за оцену сагласности Закона о слободи вероисповести са Уставом Црне Горе и међународним уговорима.

Они траже да се осам одредаба спорног закона прогласи неуставним, предлаже се и обустава примене овог прописа до окончања поступка оцене уставности. Миленко Радић упозорава да, с обзиром на то да СПЦ од 8. јануара нема статус правног лица, нема ни право да води било које правне поступке у циљу доказивања и заштите својинских права на тој имовини.

- Чини се да је најбоље решење да СПЦ инсистира на закључењу уговора са Владом Црне Горе и тако покуша да путем споразума задржи део својих манастира и цркава - објашњава Радић. - На овај начин могу да се договоре баш сва отворена питања, јер би овај уговор био изнад закона. Све остале верске заједнице, које су евидентиране на основу новог закона, као и оне које имају закључен уговор са Владом Црне Горе - јеврејска, исламска и римокатоличка, настављају несметан рад, а њима је остављен прелазни рок од девет месеци да поднесу пријаву ради поновног евидентирања.

Веће за националну безбедност оценило је да су из земље и окружења ових дана пробали да угрозе виталне уставне демократске вредности Црне Горе. Додају да су организацију и саме протестне шетње пратиле снажна и негативна политичка, и непримерена и агресивна медијска кампања уз велики број дезинформација и лажних вести:

- Субверзивне активности су ишле у правцу компромитације државе, њених симбола, носилаца државне власти, као и позивања на коначни обрачун са уставним поретком, правном државом, и органима реда и безбедности - и то свим средствима, наводи се у саопштењу.

Председник Србије Александар Вучић у среду није желео да процењује могућност за компромис СПЦ и државе Црне Горе по питању имовине наше цркве у тој земљи, али је изразио наду да компромис, ако га и буде, неће бити на штету СПЦ и српског народа. Вучић је, наиме, приметио да многи иду на то да се у овом питању говори о православној цркви уопштено и Митрополији црногорско-приморској, а да се не помене СПЦ.

- Желим да верујем и надам се да ће у том компромису учествовати наше цркве и манастири, али под окриљем српске цркве, као што је то увек било - рекао је Вучић.

Упитан како види то што Митрополија црногорско-приморска СПЦ "смањује притисак" по питању спорног закона, Вучић је узвратио да се он у то није мешао, али да им свакако жели успех.

Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да у Србији не могу несметано да делују и да владају агентуре црногорске службе које раде против интереса СПЦ и српског народа у Црној Гори. Он је изјавио и да Срби из Црне Горе траже да се рашчисти са онима који "музу" Србију, а помажу Милу Ђукановићу и црногорском режиму против Срба.

- Срамота је да неко ко је све стекао у Србији не реагује када земља из које је дошао прогања Србе у Црној Гори, него раде на ширењу мржње и одузимању права српског народа и СПЦ - рекао је Дачић новинарима и додао да у његовим изјавама треба да се препознају само они који раде у Србији и "глуме" Србе и на основу тога праве своје империје.

Дачић је овако образложио своју претходну изјаву о српском држављанству Црногораца који подржавају режим у Подгорици.